20-10-2010, 02:36 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Šamanizam nije religija per se, več sistem ekstatičkih i terapeutdkih metoda čiji je cilj da se uspostavi kontakt sa paralelnim, pa ipak nevidljivim svetom duhova i da se zadobije njegova podrška u razrešavanju ljudskih situacija.
Šamanizam je prisutan u religijama svih kontinenata i na svim nivoima kulture. Njegov centar je srednja i severna Azija.
Reč šaman je iz tunguskog jezika,znači veštac.Uobičajena turska reč koja označava šamana jeste kam. Jekuti, Uzbeci, Kozaci i Mongoli koriste druge reči. U svakom slučaju, reč šaman je do nas stigla preko ruskog jezika. Njen koren ne mora biti Sibirski.
Širokogorov je primetio da reč šaman ne pripada tunguskom jeziku, ali sam fenomen šamanizam pokazuje elemnre koji govore o njegovom južnom poreklu posebno budističke (lamaistiške) elementa.
Prema tome , Širokogorov smatra da šamanizam ima svoje duboke korene u društvenom sistemu, animističkoj psihologiji, filozofiji karakterističnoj za Tunguze i druge šamane.
Najnovija displina etnosemiotika, pripisuje šamansko poreklo crtežima u drevnim sibirskim pećina (oko 1000. godina p.n.e.). Zbog zajedničkih distinkjtivnih osobina raspoređenih po ocrtanim nošnjama i šamanističkim ritualima, baš kako su ih opisali antropolozi.
Ovo istraživanje nalazi potvrdu u grčkim izvorima iz 6. veka p.n.e. koji sugerišu da u Grčkoj ne samod a je postojao lokalni tip šamana koji je istovremeno mogao biti na dva mesta, koji je mogao da putuje u podzemni svet i na sevr da uzima životinjska običja nego je on opstao još u 5. veku.
Postojanje lokalnog šamana može se zaključiti i na osnovu pisanih dokaza o drugim dreevnim religijama ( Iranskoj, Kineskoj, Tibetanskoj itd...) , baš kao iz atropoloških istraživanja
naroda koji nemaju pisane ostavštine i koji su živeli u uslovima relativne izolacije kao što su australijski Aboridzini.
Šamanizam je potrebno proučiti u novoj perspektivi okja kombinuje istoriju kulture i istorijsku psihologiju.
Mada takva disciplina još ne postoji, jasno je da šamanizam procvetao među Turcima, Mongolcima, Himalajcima, Ugro-Fincima i mađu afričkim narodima srdnje i severne Azije kao i drugim oblastima ( Japan, Koreja, Indokina i obe Amerike).
Postoji pet naučnih stavova o šamanstvu: ...
Šamanizam nije religija per se, več sistem ekstatičkih i terapeutdkih metoda čiji je cilj da se uspostavi kontakt sa paralelnim, pa ipak nevidljivim svetom duhova i da se zadobije njegova podrška u razrešavanju ljudskih situacija.
Šamanizam je prisutan u religijama svih kontinenata i na svim nivoima kulture. Njegov centar je srednja i severna Azija.
Reč šaman je iz tunguskog jezika,znači veštac.Uobičajena turska reč koja označava šamana jeste kam. Jekuti, Uzbeci, Kozaci i Mongoli koriste druge reči. U svakom slučaju, reč šaman je do nas stigla preko ruskog jezika. Njen koren ne mora biti Sibirski.
Širokogorov je primetio da reč šaman ne pripada tunguskom jeziku, ali sam fenomen šamanizam pokazuje elemnre koji govore o njegovom južnom poreklu posebno budističke (lamaistiške) elementa.
Prema tome , Širokogorov smatra da šamanizam ima svoje duboke korene u društvenom sistemu, animističkoj psihologiji, filozofiji karakterističnoj za Tunguze i druge šamane.
Najnovija displina etnosemiotika, pripisuje šamansko poreklo crtežima u drevnim sibirskim pećina (oko 1000. godina p.n.e.). Zbog zajedničkih distinkjtivnih osobina raspoređenih po ocrtanim nošnjama i šamanističkim ritualima, baš kako su ih opisali antropolozi.
Ovo istraživanje nalazi potvrdu u grčkim izvorima iz 6. veka p.n.e. koji sugerišu da u Grčkoj ne samod a je postojao lokalni tip šamana koji je istovremeno mogao biti na dva mesta, koji je mogao da putuje u podzemni svet i na sevr da uzima životinjska običja nego je on opstao još u 5. veku.
Postojanje lokalnog šamana može se zaključiti i na osnovu pisanih dokaza o drugim dreevnim religijama ( Iranskoj, Kineskoj, Tibetanskoj itd...) , baš kao iz atropoloških istraživanja
naroda koji nemaju pisane ostavštine i koji su živeli u uslovima relativne izolacije kao što su australijski Aboridzini.
Šamanizam je potrebno proučiti u novoj perspektivi okja kombinuje istoriju kulture i istorijsku psihologiju.
Mada takva disciplina još ne postoji, jasno je da šamanizam procvetao među Turcima, Mongolcima, Himalajcima, Ugro-Fincima i mađu afričkim narodima srdnje i severne Azije kao i drugim oblastima ( Japan, Koreja, Indokina i obe Amerike).
Postoji pet naučnih stavova o šamanstvu: ...