20-10-2010, 12:35 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Poreklo arbitraže je dosta staro.Njene tekovine nalazimo još u starom veku u rešavanju sporova koje su vodili sumerski i grčki gradovi.Jedan od najpoznatijih ugovora tog vremena jeste ugovor o tridesetogodišnjem miru izmedju Atine i Sparte zaključen 445.i ugovor iz Nicijasa zaključen izmedju istih država 421.godine pre nove ere.Nakon ovog perioda razvoja dolazi do zastoja u razvoju arbitrazne prakse.Razlog za to jesu Rimska osvajanja,koja nisu poznavala kompromisni način rešavanja sporova.U srednjem veku dolazi do zaključivanja brojnih arbitražnih ugovora,da bi u doba apsolutizma ova praksa sasvim prestala.
Događaj koji će označiti početak moderne arbitraže jeste Ugovor o prijateljstvu,između SAD i Velike Britanije iz 1794.godine.Takođe u tom periodu dolazi do zaključenja mnogih ugovora izmedju SAD-a i mnogih južnoameričkih država.U ovim ugovorima stoji da će rešavanje mogućih sporova biti povereno mešovitim komisijama.Upravo u tim komisijama treba tražiti preteče današnjih arbitražnih sudova.Vredan pomena jeste i slučaj ’’Alabama’’ rešen u Ženevi 1872.godine.Spor je nastao povodom optužbe SAD-a da je Velika Britanija za vreme građanskog rata u svojim lukama pravila i opremala brodove za oružane snage južnih država i time prekrsila obavezu neutralne države.Na osnovu Vašingtonskog ugovora iz 1871. spor je iznet pred petočlanu komisiju koja je osudila Veliku Britaniju da plati odštetu u iznosu od 15,5 miliona dolara.Ovu presudu je Velika Britanija i izvrsila u predviđenom roku.Ovaj spor je izuzetno bitan za razvoj arbitraže iz vise razloga.Po prvi put se obrazuje pravi arbitražni sud a ne mešovita komisija za rešavanje spora.Taj sud činle su sudije trećih država.Takođe se videlo da se važni sporovi mogu rešavati putem arbitraže.
Značajan datum u istoriji razvoja arbitraže predstavljaju Haške mirovne konferencije.Na ovim konferencijama je izvršena i kodifikacija arbitražnih pravila,zasnovana na praksi rešavanja arbitražnih sporova.Na ovim konferencijama je pokušano uvođenje obavezne arbitraže za sporove koji ne dovode u pitanje nacionalnu čast.
Uspeh na Prvoj haškoj konferenciji donosi i osnivanje Stalnog arbitražnog suda.Uprkos nazivu to nije stalni sud većspisak kandidata za sudije koje imenuju države ugovornice.Svaka država potpisnica imenuje najviše 4 ličnosti na period od 6 godina.U slučaju spora države imaju mogućnost da sa ovog spiska odaberu sudije koje će rešavati njihov spor.Prema tome sudije ne sude stalno,već se nalaze na spisku i na raspolaganju državama u slučaju potrebe...
SADRZAJ
1.Uvod ......................................................................3
2.Pojam i karakteristike arbitraže................................4
3.Vrste arbitraže...........................................................5
4.Stalni arbitražni sud,struktura i nadležnost arbritražnih sudova
4.1 Stalni arbitražni sud................................................7
4.2 Struktura arbitražnog suda...................................8
4.3 Nadležnost arbitražnog suda...............................9
5.Arbritražni postupak
5.1 Strane i zastupnici strana pred arbritražom............10
5.2 Postupak pred sudom...................................10
5.3 Presuda u arbritražnom postupku......................11
5.4 Pravna sredstva protiv arbitražne presude u međunarodnom pravu...............................................................12
6.Zaključak.......................................................14
Poreklo arbitraže je dosta staro.Njene tekovine nalazimo još u starom veku u rešavanju sporova koje su vodili sumerski i grčki gradovi.Jedan od najpoznatijih ugovora tog vremena jeste ugovor o tridesetogodišnjem miru izmedju Atine i Sparte zaključen 445.i ugovor iz Nicijasa zaključen izmedju istih država 421.godine pre nove ere.Nakon ovog perioda razvoja dolazi do zastoja u razvoju arbitrazne prakse.Razlog za to jesu Rimska osvajanja,koja nisu poznavala kompromisni način rešavanja sporova.U srednjem veku dolazi do zaključivanja brojnih arbitražnih ugovora,da bi u doba apsolutizma ova praksa sasvim prestala.
Događaj koji će označiti početak moderne arbitraže jeste Ugovor o prijateljstvu,između SAD i Velike Britanije iz 1794.godine.Takođe u tom periodu dolazi do zaključenja mnogih ugovora izmedju SAD-a i mnogih južnoameričkih država.U ovim ugovorima stoji da će rešavanje mogućih sporova biti povereno mešovitim komisijama.Upravo u tim komisijama treba tražiti preteče današnjih arbitražnih sudova.Vredan pomena jeste i slučaj ’’Alabama’’ rešen u Ženevi 1872.godine.Spor je nastao povodom optužbe SAD-a da je Velika Britanija za vreme građanskog rata u svojim lukama pravila i opremala brodove za oružane snage južnih država i time prekrsila obavezu neutralne države.Na osnovu Vašingtonskog ugovora iz 1871. spor je iznet pred petočlanu komisiju koja je osudila Veliku Britaniju da plati odštetu u iznosu od 15,5 miliona dolara.Ovu presudu je Velika Britanija i izvrsila u predviđenom roku.Ovaj spor je izuzetno bitan za razvoj arbitraže iz vise razloga.Po prvi put se obrazuje pravi arbitražni sud a ne mešovita komisija za rešavanje spora.Taj sud činle su sudije trećih država.Takođe se videlo da se važni sporovi mogu rešavati putem arbitraže.
Značajan datum u istoriji razvoja arbitraže predstavljaju Haške mirovne konferencije.Na ovim konferencijama je izvršena i kodifikacija arbitražnih pravila,zasnovana na praksi rešavanja arbitražnih sporova.Na ovim konferencijama je pokušano uvođenje obavezne arbitraže za sporove koji ne dovode u pitanje nacionalnu čast.
Uspeh na Prvoj haškoj konferenciji donosi i osnivanje Stalnog arbitražnog suda.Uprkos nazivu to nije stalni sud većspisak kandidata za sudije koje imenuju države ugovornice.Svaka država potpisnica imenuje najviše 4 ličnosti na period od 6 godina.U slučaju spora države imaju mogućnost da sa ovog spiska odaberu sudije koje će rešavati njihov spor.Prema tome sudije ne sude stalno,već se nalaze na spisku i na raspolaganju državama u slučaju potrebe...
SADRZAJ
1.Uvod ......................................................................3
2.Pojam i karakteristike arbitraže................................4
3.Vrste arbitraže...........................................................5
4.Stalni arbitražni sud,struktura i nadležnost arbritražnih sudova
4.1 Stalni arbitražni sud................................................7
4.2 Struktura arbitražnog suda...................................8
4.3 Nadležnost arbitražnog suda...............................9
5.Arbritražni postupak
5.1 Strane i zastupnici strana pred arbritražom............10
5.2 Postupak pred sudom...................................10
5.3 Presuda u arbritražnom postupku......................11
5.4 Pravna sredstva protiv arbitražne presude u međunarodnom pravu...............................................................12
6.Zaključak.......................................................14