19-10-2010, 10:54 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Nijedan čovek ne može potpuno razumeti nijednog drugog čoveka, jer nijedno ljudsko biće ne deli neposredno motive, misli i osećanja sa drugima. Samo Ja, koje nam je nosredno pristupačno, naše je sopstveno. Druge ljude uopznajemo posredno i fragmentarno. U najboljem slučaju letimično sagledavamo druge ljude.
Ipak, žudno nastojimo da premostimo jaz između duha i duha, jer naša sreća i opstanak zavise pravilnih procena ličnosti. Više puta na dan osečamo kako se smešimo, klimamo glavom u znak odobravanja, govorimo’’Da-da’’ – da bismo ubedili svoga druga i sebe da razumemo šta on govori i znamo šta je on. Iako je naše razumevanje u najboljem slučaju samo delimično, mi ga ispoljavamo onako kakvo je.
Retko se smešimo kada smo sami. Osmeh je gotovo uvek jedan naročit proizvod društvenog susreta – gest koji znači da razumemo svog druga, das mo ljudi ’’iste vrste’’, da imamo sporazumnu osnovu za koegzistenciju.
Osmeh malog deteta nema takvo značenje. Kod novorođenčadi osmeh je instinktivno reagovanje izazvano posle prvih nedelja života jednim punim licem (ili maskom) u pokretu. Da bi se ovaj perceptualni odgovor javio, dete mora biti zdravo i u osnovi sigurno. I tek kasnije, pošto se razvilo osećanje sebe i drugih, osmeh dobija smisao ’’razumevanja’’….
Sadržaj:
Uvod 3
1 Percepcije 4
2 Teorije o razvoju percepcije 9
2.1 Teorije o uticaju okloline i učenja 9
2.2 Etološka teorija 9
2.3 Kognitivističko – razvojne teorije 9
3 Razvoj percepcije 9
Zaključak 11
Literatura 12
Nijedan čovek ne može potpuno razumeti nijednog drugog čoveka, jer nijedno ljudsko biće ne deli neposredno motive, misli i osećanja sa drugima. Samo Ja, koje nam je nosredno pristupačno, naše je sopstveno. Druge ljude uopznajemo posredno i fragmentarno. U najboljem slučaju letimično sagledavamo druge ljude.
Ipak, žudno nastojimo da premostimo jaz između duha i duha, jer naša sreća i opstanak zavise pravilnih procena ličnosti. Više puta na dan osečamo kako se smešimo, klimamo glavom u znak odobravanja, govorimo’’Da-da’’ – da bismo ubedili svoga druga i sebe da razumemo šta on govori i znamo šta je on. Iako je naše razumevanje u najboljem slučaju samo delimično, mi ga ispoljavamo onako kakvo je.
Retko se smešimo kada smo sami. Osmeh je gotovo uvek jedan naročit proizvod društvenog susreta – gest koji znači da razumemo svog druga, das mo ljudi ’’iste vrste’’, da imamo sporazumnu osnovu za koegzistenciju.
Osmeh malog deteta nema takvo značenje. Kod novorođenčadi osmeh je instinktivno reagovanje izazvano posle prvih nedelja života jednim punim licem (ili maskom) u pokretu. Da bi se ovaj perceptualni odgovor javio, dete mora biti zdravo i u osnovi sigurno. I tek kasnije, pošto se razvilo osećanje sebe i drugih, osmeh dobija smisao ’’razumevanja’’….
Sadržaj:
Uvod 3
1 Percepcije 4
2 Teorije o razvoju percepcije 9
2.1 Teorije o uticaju okloline i učenja 9
2.2 Etološka teorija 9
2.3 Kognitivističko – razvojne teorije 9
3 Razvoj percepcije 9
Zaključak 11
Literatura 12