18-10-2010, 11:20 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Medicinske sestre svojim promišljanjima, znanjem i praksom doprinose boljoj orijentaciji u pitanjima koja se odnose na život, njegovo očuvanje i unapređenje njegovih kvaliteta. Smatra se da medicinske sestre mogu ponuditi drugačije poglede na određene probleme, posebno što je njihov rad usmeren na unapređenje zdravlja, prevenciju bolesti, ublažavanje patnje, zaštitu i zastupanje prava bolesnika i njihovih interesa u zdravstvenim ustanovama. Osnovu etike sestrinstva sačinjavaju ideje o staranju i zdravstvenoj nezi bolesnika. J. Wrubel i P. Benner1 smatraju da je staranje “način postojanja u svetu”, misleći pritom na staranje za obolele osobe. Po njima takvo staranje nije pasivan, već aktivan čin, jer podrazumeva pomoć bolesniku kako bi on mogao preispitati i obnoviti smisao života i životne planove utemeljene na osobnim i društvenim vrednostima. Briga za bolesnog čoveka smatra se nadasve moralnim činom i kroz istoriju je povezana s idejom samilosti, saosećanja i pomaganja u nevolji. To je specifičan interaktivan međuljudski odnos koji, osim moralnog delovanja, zahteva stručan rad utemeljen na znanstvenim činjenicama. Da bi sestre odgovorile na sve profesionalne izazove savremene sestrinske prakse trebaju svoj rad zasnivati na najnovijim znanjima i saznanjima, ali i na temeljnim moralnim vrednostima koje im omogućavaju moralnu orijentaciju, kako u životu opšteno tako i u profesionalnom radu. Dva stanovišta imaju važnu ulogu u određivanju autentične vrednosti nege bolesnika: prvo se odnosi na etičku motivaciju koja uvek mora biti iznad pojedinih vrednosnih kriterijuma zdravstvenih radnika i usmerena ka dobrobiti bolesnika. Drugo je značaj timskog rada u kojem treba voditi računa o specifičnim kompetencijama pojedinih profesija, kako nijedna od njih ne bi izgubila vlastitu autonomiju, odnosno identitet. Jednostavno rečeno, najveća dobrobit bolesnika može se ostvariti tek uz usklađeni timski rad kompetentnih profesionalaca. Nepriznavanje ili omalovažavanje stručnih i profesionalnih kompetencija jedne profesije na štetu druge profesije može narušiti harmoniju timskog rada i onemogućiti postizanje terapijskih ciljeva. Medicinske sestre nisu pasivni promatrači niti “pomagačko osoblje” u kliničkim zbivanjima oko bolesnika, već su u potpunosti ravnopravni članovi tima koji aktivno i neposredno učestvuju u ostvarivanju najbolje moguće dobrobiti za bolesnika.
Pokušamo li analizirati doskorašnji odnos između lekara i medicinskih sestara, mogli bismo ga opisati kao pretežno paternalistički, autoritativan i autokratski. Posljednjih su se godina, posebice u SAD-u i Velikoj Britaniji, javile rasprave o profesionalnom odnosu lekara i medicinskih sestara, u smislu jasnijeg razgraničenja kompetencija među njima.
Sadržaj:
Uvod 3
1 Definicija alergije 4
1.1 Alergija na kućnu prašinu i grinje 5
1.2 Alergija na životinjsku dlaku i perje 5
1.3 Alergija na polen drveća, trava i korova 5
1.4 Alergija na plesni 6
1.5 Alergija na određenu hranu 6
1.6 Alergija na otrove insekata 7
1.7 Alergija na lekove 7
1.8 Profesionalne alergije 7
2 Dijagnostika alergija 7
3 Lečenje alergije 8
4 Odnos medicinske sestre prema bolesniku 8
Zaključak 10
Literatura 11
Medicinske sestre svojim promišljanjima, znanjem i praksom doprinose boljoj orijentaciji u pitanjima koja se odnose na život, njegovo očuvanje i unapređenje njegovih kvaliteta. Smatra se da medicinske sestre mogu ponuditi drugačije poglede na određene probleme, posebno što je njihov rad usmeren na unapređenje zdravlja, prevenciju bolesti, ublažavanje patnje, zaštitu i zastupanje prava bolesnika i njihovih interesa u zdravstvenim ustanovama. Osnovu etike sestrinstva sačinjavaju ideje o staranju i zdravstvenoj nezi bolesnika. J. Wrubel i P. Benner1 smatraju da je staranje “način postojanja u svetu”, misleći pritom na staranje za obolele osobe. Po njima takvo staranje nije pasivan, već aktivan čin, jer podrazumeva pomoć bolesniku kako bi on mogao preispitati i obnoviti smisao života i životne planove utemeljene na osobnim i društvenim vrednostima. Briga za bolesnog čoveka smatra se nadasve moralnim činom i kroz istoriju je povezana s idejom samilosti, saosećanja i pomaganja u nevolji. To je specifičan interaktivan međuljudski odnos koji, osim moralnog delovanja, zahteva stručan rad utemeljen na znanstvenim činjenicama. Da bi sestre odgovorile na sve profesionalne izazove savremene sestrinske prakse trebaju svoj rad zasnivati na najnovijim znanjima i saznanjima, ali i na temeljnim moralnim vrednostima koje im omogućavaju moralnu orijentaciju, kako u životu opšteno tako i u profesionalnom radu. Dva stanovišta imaju važnu ulogu u određivanju autentične vrednosti nege bolesnika: prvo se odnosi na etičku motivaciju koja uvek mora biti iznad pojedinih vrednosnih kriterijuma zdravstvenih radnika i usmerena ka dobrobiti bolesnika. Drugo je značaj timskog rada u kojem treba voditi računa o specifičnim kompetencijama pojedinih profesija, kako nijedna od njih ne bi izgubila vlastitu autonomiju, odnosno identitet. Jednostavno rečeno, najveća dobrobit bolesnika može se ostvariti tek uz usklađeni timski rad kompetentnih profesionalaca. Nepriznavanje ili omalovažavanje stručnih i profesionalnih kompetencija jedne profesije na štetu druge profesije može narušiti harmoniju timskog rada i onemogućiti postizanje terapijskih ciljeva. Medicinske sestre nisu pasivni promatrači niti “pomagačko osoblje” u kliničkim zbivanjima oko bolesnika, već su u potpunosti ravnopravni članovi tima koji aktivno i neposredno učestvuju u ostvarivanju najbolje moguće dobrobiti za bolesnika.
Pokušamo li analizirati doskorašnji odnos između lekara i medicinskih sestara, mogli bismo ga opisati kao pretežno paternalistički, autoritativan i autokratski. Posljednjih su se godina, posebice u SAD-u i Velikoj Britaniji, javile rasprave o profesionalnom odnosu lekara i medicinskih sestara, u smislu jasnijeg razgraničenja kompetencija među njima.
Sadržaj:
Uvod 3
1 Definicija alergije 4
1.1 Alergija na kućnu prašinu i grinje 5
1.2 Alergija na životinjsku dlaku i perje 5
1.3 Alergija na polen drveća, trava i korova 5
1.4 Alergija na plesni 6
1.5 Alergija na određenu hranu 6
1.6 Alergija na otrove insekata 7
1.7 Alergija na lekove 7
1.8 Profesionalne alergije 7
2 Dijagnostika alergija 7
3 Lečenje alergije 8
4 Odnos medicinske sestre prema bolesniku 8
Zaključak 10
Literatura 11