18-10-2010, 11:10 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Рат на простору бивше Југославије у првој половини деведесетих година прошлог века, као и етнички сукоби који су му претходили на појединим жариштима, и распад СФРЈ завршио се прогоном и избеглиштвом великог броја људи (углавном Срба, али и припадника других националности) из Хрватске, Босне и Херцеговине, као и са Косова и Метохије. Покренуте су бројне миграције од 1991. године, које, нажалост, до данас нису завршене. ноги су отишли између 1991. и 1995. године, у време велике нестабилности у региону. Од тог броја више од 1.500.000 је спас потражило унутар граница своје земље у интерном расељењу.
Потписивање Дејтонског споразума крајем 1995. године донело је мир; међутим, неколико година касније, појачало се насиље на Косову.
Сукоб између српских снага безбедности и снага косовских Албанаца започео је крајем 1998. године и достигао врхунац бомбардовањем бивше СРЈ од стране Северноатлантског пакта (НАТО), које је трајало од 24. марта до 11. јуна 1999. године. Борбе су престале потписивањем Кумановског војнотехничког споразума и 10. јуна 1999. године усвојена је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, којом је Косово установљено као међународни протекторат. Дана 12. јуна 1999. године, међународне снаге ’’Косово Форце’’ (КФОР) предвођене НАТО-ом ушле су на Косово као снаге за спровођење мира по мандату Уједињених нација. КФОР-у је поверено успостављање и одржавање безбедности на Косову и, као део његових дужности, стварање безбедног окружења које би омогућило избеглицама и расељеним лицима да се без бојазни врате својим домовима. Пошто су се српске снаге безбедности повукле из покрајине, а међународне мировне снаге ушле у њу, косовски Албанци који су побегли од сукоба масовно су се вратили на Косово, док је велики број неалбанског становништва (више од 230.000 људи) био принуђен да побегне како би избегао насиље. Данас су већина интерно расељених лица у Србији етнички Срби (75%) и РАЕ (10%), који су побегли са Косова 1999. године након што су Уједињене нације преузеле одговорност за покрајину по мандату Привремене мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК).
Процењује се да су оружани сукоби деведесетих година прошлог века у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) принудили су више од 4 милиона људи да, спасавајући своје животе, напусте домове и побегну у друге крајеве своје земље или друге крајеве света. Пет или скоро десет година од завршетка сукоба у Босни и Херцеговини, Хрватској, на Косову и у Македонији, у региону је остало око 600.000 интерно расељених лица без могућности да се врате у места одакле су избегли или интегришу у средину где су потражили уточиште.За Србију су ова кретања значила прихватање великог броја становника избеглих у више таласа и различитог статуса....
С А Д Р Ж А Ј:
УВОД 3
1 Избеглице у Србији из бивших СФРЈ република и Косова 5
1.1 Број избеглих лица по бившим СФРЈ републикама 5
1.1.1 Избеглице у Србији - статистика 8
2 Интеграција у Србији 10
2.1 Правни оквир за интеграцију избеглица из бивших СФРЈ република и Косова 10
2.2 Држављанство и документи 12
2.3 Право на рад и запошљавање 13
2.4 Право на образовање 14
2.5 Право на здравствену заштиту 14
2.6 Права из пензијског и инвалидског осигурања 15
2.7 Права у социјалној заштити и социјалној сигурности 16
2.8 Право на адекватан смештај 16
3 Колективни центри 17
4 Повратак избеглица и станарска права 22
4.1 Повратак избеглица у Хрватску и станарска права 22
4.2 Повратак избеглица у БиХ и станарска права 27
4.3 Повратак избеглица на КиМ и станарска права 29
5 Решавање проблема избеглица из бивших СФРЈ република и са Косова 33
5.1 Обезбеђење услова за повратак 33
5.2 Решавање стамбених потреба 36
5.3 Запошљавање 38
5.4 Решавање осталих проблема 39
ЗАКЉУЧАК 41
ЛИТЕРАТУРА 43
Рат на простору бивше Југославије у првој половини деведесетих година прошлог века, као и етнички сукоби који су му претходили на појединим жариштима, и распад СФРЈ завршио се прогоном и избеглиштвом великог броја људи (углавном Срба, али и припадника других националности) из Хрватске, Босне и Херцеговине, као и са Косова и Метохије. Покренуте су бројне миграције од 1991. године, које, нажалост, до данас нису завршене. ноги су отишли између 1991. и 1995. године, у време велике нестабилности у региону. Од тог броја више од 1.500.000 је спас потражило унутар граница своје земље у интерном расељењу.
Потписивање Дејтонског споразума крајем 1995. године донело је мир; међутим, неколико година касније, појачало се насиље на Косову.
Сукоб између српских снага безбедности и снага косовских Албанаца започео је крајем 1998. године и достигао врхунац бомбардовањем бивше СРЈ од стране Северноатлантског пакта (НАТО), које је трајало од 24. марта до 11. јуна 1999. године. Борбе су престале потписивањем Кумановског војнотехничког споразума и 10. јуна 1999. године усвојена је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, којом је Косово установљено као међународни протекторат. Дана 12. јуна 1999. године, међународне снаге ’’Косово Форце’’ (КФОР) предвођене НАТО-ом ушле су на Косово као снаге за спровођење мира по мандату Уједињених нација. КФОР-у је поверено успостављање и одржавање безбедности на Косову и, као део његових дужности, стварање безбедног окружења које би омогућило избеглицама и расељеним лицима да се без бојазни врате својим домовима. Пошто су се српске снаге безбедности повукле из покрајине, а међународне мировне снаге ушле у њу, косовски Албанци који су побегли од сукоба масовно су се вратили на Косово, док је велики број неалбанског становништва (више од 230.000 људи) био принуђен да побегне како би избегао насиље. Данас су већина интерно расељених лица у Србији етнички Срби (75%) и РАЕ (10%), који су побегли са Косова 1999. године након што су Уједињене нације преузеле одговорност за покрајину по мандату Привремене мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК).
Процењује се да су оружани сукоби деведесетих година прошлог века у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) принудили су више од 4 милиона људи да, спасавајући своје животе, напусте домове и побегну у друге крајеве своје земље или друге крајеве света. Пет или скоро десет година од завршетка сукоба у Босни и Херцеговини, Хрватској, на Косову и у Македонији, у региону је остало око 600.000 интерно расељених лица без могућности да се врате у места одакле су избегли или интегришу у средину где су потражили уточиште.За Србију су ова кретања значила прихватање великог броја становника избеглих у више таласа и различитог статуса....
С А Д Р Ж А Ј:
УВОД 3
1 Избеглице у Србији из бивших СФРЈ република и Косова 5
1.1 Број избеглих лица по бившим СФРЈ републикама 5
1.1.1 Избеглице у Србији - статистика 8
2 Интеграција у Србији 10
2.1 Правни оквир за интеграцију избеглица из бивших СФРЈ република и Косова 10
2.2 Држављанство и документи 12
2.3 Право на рад и запошљавање 13
2.4 Право на образовање 14
2.5 Право на здравствену заштиту 14
2.6 Права из пензијског и инвалидског осигурања 15
2.7 Права у социјалној заштити и социјалној сигурности 16
2.8 Право на адекватан смештај 16
3 Колективни центри 17
4 Повратак избеглица и станарска права 22
4.1 Повратак избеглица у Хрватску и станарска права 22
4.2 Повратак избеглица у БиХ и станарска права 27
4.3 Повратак избеглица на КиМ и станарска права 29
5 Решавање проблема избеглица из бивших СФРЈ република и са Косова 33
5.1 Обезбеђење услова за повратак 33
5.2 Решавање стамбених потреба 36
5.3 Запошљавање 38
5.4 Решавање осталих проблема 39
ЗАКЉУЧАК 41
ЛИТЕРАТУРА 43