18-10-2010, 04:01 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Prehrambena industrija se danas gotovo ne može zamisliti bez upotrebe aditiva. Aditivi su supstance koje obično ne predstavljaju karakteristične sastojke namirnica, a koje se iz tehnoloških razloga namerno dodaju prehrambenim proizvodima u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja pri čemu postaju njihov sastojak.
Sama upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani. Zbog ovog je ustanovljena internacionalna procedura koja predhodi dozvoli za upotrebu aditiva. Zajednički ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Organizacije Ujedinjenih Nacija za aditive hrane – JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva na osnovu kojih Komisija Codex Allimentarius preko svog komiteta CCFAC donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Ove standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva harmonizovana regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji se koriste za označavanje aditiva.
U našoj zemlji proizvodnja, promet, kvalitet aditiva (čistoća), pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva (ograničenja upotrebe i dr.) regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, a ovaj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU. Na pozitivnoj listi nalazi se 314 aditiva. Prema funkcionalnom svojstvu aditivi su podeljeni u 22 kategorije koje se koriste za označavanje aditiva u prehrambenim proizvodima npr. konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, boje, zaslađivači i dr. Aditivi se u prehrambenim proizvodima označavaju navođenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211).
Aditivi su strane supstance koje se prirodno, uglavnom ne nalaze u namirnicama i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, jer kako kaže Claude Bernard ništa nije toksično i sve je toksično u zavisnosti od količine u kojoj se upotrebi. Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, mutagenosti, kancerogenosti, teratogenosti, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane i dr. Na osnovu dobijenih rezultata ovih ispitivanja JECFA određuje za svaki aditiv prihvatljiv dnevni unos (PDU) na osnovu koga se određuju maksimalne dozvoljene količine aditiva u pojedinim namirnicama. Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu količinu aditiva koja se može unositi svakodnevno, tokom celog života, bez ikakvih štetnih posledica...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam i podela aditiva 5
1.2 Rizici upotrebe prehrambenih proizvoda 8
1.2.1 Kontroverze vezane uz prehrambene aditive 9
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18
Prehrambena industrija se danas gotovo ne može zamisliti bez upotrebe aditiva. Aditivi su supstance koje obično ne predstavljaju karakteristične sastojke namirnica, a koje se iz tehnoloških razloga namerno dodaju prehrambenim proizvodima u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja pri čemu postaju njihov sastojak.
Sama upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani. Zbog ovog je ustanovljena internacionalna procedura koja predhodi dozvoli za upotrebu aditiva. Zajednički ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Organizacije Ujedinjenih Nacija za aditive hrane – JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva na osnovu kojih Komisija Codex Allimentarius preko svog komiteta CCFAC donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Ove standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva harmonizovana regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji se koriste za označavanje aditiva.
U našoj zemlji proizvodnja, promet, kvalitet aditiva (čistoća), pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva (ograničenja upotrebe i dr.) regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, a ovaj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU. Na pozitivnoj listi nalazi se 314 aditiva. Prema funkcionalnom svojstvu aditivi su podeljeni u 22 kategorije koje se koriste za označavanje aditiva u prehrambenim proizvodima npr. konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, boje, zaslađivači i dr. Aditivi se u prehrambenim proizvodima označavaju navođenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211).
Aditivi su strane supstance koje se prirodno, uglavnom ne nalaze u namirnicama i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, jer kako kaže Claude Bernard ništa nije toksično i sve je toksično u zavisnosti od količine u kojoj se upotrebi. Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, mutagenosti, kancerogenosti, teratogenosti, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane i dr. Na osnovu dobijenih rezultata ovih ispitivanja JECFA određuje za svaki aditiv prihvatljiv dnevni unos (PDU) na osnovu koga se određuju maksimalne dozvoljene količine aditiva u pojedinim namirnicama. Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu količinu aditiva koja se može unositi svakodnevno, tokom celog života, bez ikakvih štetnih posledica...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam i podela aditiva 5
1.2 Rizici upotrebe prehrambenih proizvoda 8
1.2.1 Kontroverze vezane uz prehrambene aditive 9
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18