18-10-2010, 02:47 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
U okviru procesa svestrane društvene tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama,ustavno i zakonsko regulisanje položaja vojske u političkom sistemu jedan od bitnijh pokazateljaostvarenog nivoa demokratizacije.Pitanje civilne kontrole u nekim zemljama u postsocijalističkoj tranziciji bilo je veoma aktuelno u perodu od 1990-1995,a u nekim je još uvek aktuelno pitanje o kojem se raspravlja u procesu transformacije.O civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske može se govoriti od samog početka vojnog organizovanja u civilizovanim društvima.Vojska, kao element društva koji je oduvek bio nosilac sile,morala je na neki način biti ograničavana da tu silu ne bi upotrebila suprotno opštim društvenim ciljevima i interesima.I sam Platon je u svom delu Republica postavljao pitanje ko čuva čuvare.Isto pitanje postavljali su i drugi mislioci.Pitanje je često bilo postavljano ,ali su se društvo i vojna organizacija menjali, a samim tim i suština ovog problema.U smislu koji je danas predmet interesovanja vojne sociologije i o kome treba polemisati,izgleda da bi bilo opravdano pojam ,,civilno-vojni odnosi'' ograničiti na eru parlamentarnih demokratija kada se uspostavljaju sistemi uravnotežavanja elemenata političke strukture društva i strukture vlasti. Uprkos napretku ostvarenom u prošloj deceniji,promene i upravljanje demokratskim legitimisanim civilno-vojnim odnosima ostaje pravi izazov za veliki broj država.Ovo se naročito odnosi na zemlje u tranziciji ka demokratiji i za ratom razorena ili krizom pogođena društva kojim je potrebna rekonstrukcija civilne uprave.Oružane i paravojne snage kao i druge strukture vezane za bezbednost ostaju vazni činioci u mnogim državama.One se uglavnom ponašaju kao ,,država u državi'' i teško opterećuju oskudna sredstva ,koče procese demokratizacije i povećavaju mogučnost unutrašnjih i međudržavnih interesa.zbog toga je prihvaćeno da demokratska i civilna kontrola ovi struktura oružanih snaga predstavlja glavni element sprečavanja sukoba,podsticanja mira i demokratije, kao i obezbeđivanja stabilnog društveno-ekonomskog razvoja...
S A D R Ž A J
Uvod………………………………………………………………………………….1
Demokratska kontrola vojske zemalja u tranziciji-dostignuća iskustva……….……2
Uloga odbora za odbranu i bezbednost Veća Republika savezne skupštine u demokratskoj
kontroli vojske…………………………………………………………….………...3
Pretpostavke za demokratsku kontrolu Vojske …………………………………….4
Nacrt zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli vojske Srbije……………………...5
Kontrola i nadzor institucija državne zajednice nad vojskom……………………….6
Zaključak…………………………………………………………………………….7
Literatura…………………………………………………………………………….8
U okviru procesa svestrane društvene tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama,ustavno i zakonsko regulisanje položaja vojske u političkom sistemu jedan od bitnijh pokazateljaostvarenog nivoa demokratizacije.Pitanje civilne kontrole u nekim zemljama u postsocijalističkoj tranziciji bilo je veoma aktuelno u perodu od 1990-1995,a u nekim je još uvek aktuelno pitanje o kojem se raspravlja u procesu transformacije.O civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske može se govoriti od samog početka vojnog organizovanja u civilizovanim društvima.Vojska, kao element društva koji je oduvek bio nosilac sile,morala je na neki način biti ograničavana da tu silu ne bi upotrebila suprotno opštim društvenim ciljevima i interesima.I sam Platon je u svom delu Republica postavljao pitanje ko čuva čuvare.Isto pitanje postavljali su i drugi mislioci.Pitanje je često bilo postavljano ,ali su se društvo i vojna organizacija menjali, a samim tim i suština ovog problema.U smislu koji je danas predmet interesovanja vojne sociologije i o kome treba polemisati,izgleda da bi bilo opravdano pojam ,,civilno-vojni odnosi'' ograničiti na eru parlamentarnih demokratija kada se uspostavljaju sistemi uravnotežavanja elemenata političke strukture društva i strukture vlasti. Uprkos napretku ostvarenom u prošloj deceniji,promene i upravljanje demokratskim legitimisanim civilno-vojnim odnosima ostaje pravi izazov za veliki broj država.Ovo se naročito odnosi na zemlje u tranziciji ka demokratiji i za ratom razorena ili krizom pogođena društva kojim je potrebna rekonstrukcija civilne uprave.Oružane i paravojne snage kao i druge strukture vezane za bezbednost ostaju vazni činioci u mnogim državama.One se uglavnom ponašaju kao ,,država u državi'' i teško opterećuju oskudna sredstva ,koče procese demokratizacije i povećavaju mogučnost unutrašnjih i međudržavnih interesa.zbog toga je prihvaćeno da demokratska i civilna kontrola ovi struktura oružanih snaga predstavlja glavni element sprečavanja sukoba,podsticanja mira i demokratije, kao i obezbeđivanja stabilnog društveno-ekonomskog razvoja...
S A D R Ž A J
Uvod………………………………………………………………………………….1
Demokratska kontrola vojske zemalja u tranziciji-dostignuća iskustva……….……2
Uloga odbora za odbranu i bezbednost Veća Republika savezne skupštine u demokratskoj
kontroli vojske…………………………………………………………….………...3
Pretpostavke za demokratsku kontrolu Vojske …………………………………….4
Nacrt zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli vojske Srbije……………………...5
Kontrola i nadzor institucija državne zajednice nad vojskom……………………….6
Zaključak…………………………………………………………………………….7
Literatura…………………………………………………………………………….8