18-10-2010, 02:33 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam kamatne stope
U ekonomiji se pominje veliki broj definicija, koje ne određuju jasno pojam kamatne stope, međutim jedno je sigurno kamatne stope koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite u osnovi se formiraju na finansijskom tržištu. Nominalna kamatna stopa sadrži dve osnovne komponente: realnu kamatnu stopu i stopu inflacije. Banke prilikom formiranja kamatnih stopa na zajmove uračunavaju i dodatnu maržu keja predstavlja individualizaciju stepena rizika za konkretne dužnike. Ova poslednja komponenta kreditne kamatne stope služi za formiranje rezervi iz kojih se pokrivaju gubici po zajmovima. Ukoliko je kod konkretnog zajma kreditni rizik veći, mora se zaračunati povećani dodatak u okviru kamatne stope za pokrivanje povećanog rizika. Razume se da banka unapred ne zna koji zajam neće biti vraćen na vreme, jer kad bi znala, ona taj zajam ne bi ni odobrila. Međutim, na bazi zakona velikih brojeva, banka može sa visokim stepenom verovatnoće da unapred sagleda stepen kreditnog rizika (default risk) kod raznih kreditnih plasmana.
Na prvoklasne dužnike primenjuje se najniža kamatna stopa koja se obično naziva primarnom kamatnom stopom (prime rate). Ona sadrži ponderisanu cenu izvora sredstava, troškove administracije kredita i prihvatljivu stopu profita banke. Na ovu primarnu kamatnu stopu zaračunava se dodatak koji pokriva stepen kreditnog rizika za razne* konkretne tražioce kredita.
Funkcije i vrste kamata
Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi i finansijskom sistemu. Navešćemo samo neke:
1. faktor racionalne upotrebe sredstava
2. faktor efikasne alokacije sredstava
3. faktor za funkcionisanje bankarskog sistema
4. faktor efikasne monetarne politike
5. faktor za međunarodno kretanje kapitala.
Kamata se pojavljuje kao faktor brojnih drugih dešavanja u finansijskom sistemu, zato je njenznačaj neosporan.
Postoje realne i nominalne kamate:
1. realna kamata određuje odnose na tržištu i ona je u stvari nominalna korigovana za indeks cena
2. nominalna je pod direktnom kontrolom monetarne vlasti (centralne banke)
Neosporno je da kamata ima veoma veliku funkciju u privrednom sistemu. Sfere njenog pojavljivanja su ogromne i nemoguće ih je sve sada objediniti kao ni zakonitosti delovanja kamate i kamatne stope....
S A D R Ž A J
1 Pojam kamatne stope - 3 -
1.1 Funkcije i vrste kamata - 3 -
1.2 Fiksne i fleksibilne kamate - 4 -
1.3 Politika kamatnih stopa - 5 -
1.4 Koncept politike kamata - 6 -
2 Osnovni koncept vremenske vrednosti novca - 7 -
2.1 Složen metod obračuna kamate-utvrđivanje buduće vrednosti – kamatni račun - 8 -
2.2 Sile koje određuju visinu kamatne stope - 9 -
2.3 Devizna klauzula - 10 -
3 Kolika je kamatna stopa u Srbiji? - 11 -
3.1 Keš krediti - 11 -
ZAKLJUČAK - 12 -
LITERATURA - 13 -
Pojam kamatne stope
U ekonomiji se pominje veliki broj definicija, koje ne određuju jasno pojam kamatne stope, međutim jedno je sigurno kamatne stope koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite u osnovi se formiraju na finansijskom tržištu. Nominalna kamatna stopa sadrži dve osnovne komponente: realnu kamatnu stopu i stopu inflacije. Banke prilikom formiranja kamatnih stopa na zajmove uračunavaju i dodatnu maržu keja predstavlja individualizaciju stepena rizika za konkretne dužnike. Ova poslednja komponenta kreditne kamatne stope služi za formiranje rezervi iz kojih se pokrivaju gubici po zajmovima. Ukoliko je kod konkretnog zajma kreditni rizik veći, mora se zaračunati povećani dodatak u okviru kamatne stope za pokrivanje povećanog rizika. Razume se da banka unapred ne zna koji zajam neće biti vraćen na vreme, jer kad bi znala, ona taj zajam ne bi ni odobrila. Međutim, na bazi zakona velikih brojeva, banka može sa visokim stepenom verovatnoće da unapred sagleda stepen kreditnog rizika (default risk) kod raznih kreditnih plasmana.
Na prvoklasne dužnike primenjuje se najniža kamatna stopa koja se obično naziva primarnom kamatnom stopom (prime rate). Ona sadrži ponderisanu cenu izvora sredstava, troškove administracije kredita i prihvatljivu stopu profita banke. Na ovu primarnu kamatnu stopu zaračunava se dodatak koji pokriva stepen kreditnog rizika za razne* konkretne tražioce kredita.
Funkcije i vrste kamata
Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi i finansijskom sistemu. Navešćemo samo neke:
1. faktor racionalne upotrebe sredstava
2. faktor efikasne alokacije sredstava
3. faktor za funkcionisanje bankarskog sistema
4. faktor efikasne monetarne politike
5. faktor za međunarodno kretanje kapitala.
Kamata se pojavljuje kao faktor brojnih drugih dešavanja u finansijskom sistemu, zato je njenznačaj neosporan.
Postoje realne i nominalne kamate:
1. realna kamata određuje odnose na tržištu i ona je u stvari nominalna korigovana za indeks cena
2. nominalna je pod direktnom kontrolom monetarne vlasti (centralne banke)
Neosporno je da kamata ima veoma veliku funkciju u privrednom sistemu. Sfere njenog pojavljivanja su ogromne i nemoguće ih je sve sada objediniti kao ni zakonitosti delovanja kamate i kamatne stope....
S A D R Ž A J
1 Pojam kamatne stope - 3 -
1.1 Funkcije i vrste kamata - 3 -
1.2 Fiksne i fleksibilne kamate - 4 -
1.3 Politika kamatnih stopa - 5 -
1.4 Koncept politike kamata - 6 -
2 Osnovni koncept vremenske vrednosti novca - 7 -
2.1 Složen metod obračuna kamate-utvrđivanje buduće vrednosti – kamatni račun - 8 -
2.2 Sile koje određuju visinu kamatne stope - 9 -
2.3 Devizna klauzula - 10 -
3 Kolika je kamatna stopa u Srbiji? - 11 -
3.1 Keš krediti - 11 -
ZAKLJUČAK - 12 -
LITERATURA - 13 -