Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Solarna Energija - diplomskiSolarna Energija - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Danas se svuda u svetu energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

U proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u svetu u koje spada i solarna energija najveće učešće ima energija iz biomase – devet odsto (otpad iz drvne industrije i poljoprivrede), dok je učešće iz malih hidroelektrana, sunca, vetra, geotermalna, okeana oko dva odsto. Ako ovo ilustrujemo primerom da najbrži rast u primeni imaju solarni kolektori čiji su kapaciteti u periodu od 2000. do 2004. godine rasli za 60 odsto godišnje, pokrivajući više od 400.000 krovova u Japanu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama, onda možemo videti budućnost bar što se tiče izvora korišćenja energije. Ne istom brzinom, ali ni mnogo sporije, rastu kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra sa 28 odsto godišnje, gde je predvodnik Nemačka. Najveća evropska tržišta vetrenjača u Evropskoj uniji u 2005. godini su Nemačka, Španija, Portugalija, Italija i Velika Britanija, a u poslednjih 10 godina se svake godine snaga instaliranih vetrenjača poveća za 30 odsto na području Evropske unije.

Naša zemlja je veoma bogata energetski ali ne iskorišćava ono što ima. Mi smo energetski zavisna zemlja i to više od 45 odsto! Takođe, naša energetika se bazira na nisko kaloričnom uglju lignitu, pa je time i energetski neefikasna, plus veoma zagađuje životnu sredinu...

Solarna energija

Solarna energija je naziv za vrstu energije koja se dobija iz sunčeve. Ova energija se može koristiti za razne namene. Solarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije koji sa sobom ne donosi zagađenje povezano s fosilnim gorivima

Odavno se zna, da su polovi Zemlje mnogo hladniji od ekvatora. Razlog ovome je da se energija Sunčevog zračenja mnogo slabije absorbuje, ako dolazi na površinu pod malim ili tupim uglom, umesto pod pravim. Dok ekvator prima Sunčeve zrake pod otprilike pravim uglom tokom cele godine, polovi primaju iste pod uglovima manjim od 15 °. Ovu zakonitost treba imati u vidu pri korišćenju Sunčeve energije.

Što se tiče istorije korišćenja solarne energije, već su krajem 19. veka ljudi počeli da koriste toplu vodu dobijenu iz buradi obojenih u crno. Ideja, da se Sunčevo grejanje koristi u arhitekturi je istodobna sa samom naukom.
Ako želimo da koristimo Sunčevo zračenje kao izvor energije, treba da se upoznamo sa samom zvezdom. Njen sastav je otprilike 75% vodonika i 25% helijuma. Ovo je važno znati, jer se u unutrašnjosti Sunca odvijaju termonuklearne reakcije, putem kojih se vodonik transformiše u teže elemente. Sunčeva energija potiče upravo od te reakcije, koja se zove nuklearne fuzija. Količina vodonika nam govori da ne treba da se bojimo prestanka te reakcije u skorije vreme, što nam daje eone vremena da mi sami pokušamo da pronađemo način za ostvarivanje fuzije. Temperatura Sunca je 5800 °C na površini i nekih pet miliona stepeni u centru. Prosečna udaljenost Zemlje od Sunca iznosi nekih 150 miliona kilometara, koju razdaljinu Sunčeva svetlost pređe za nešto od osam minuta. Na ovom ogromnom putu Sunčevi zraci praktično ne gube ništa od svoje energije, pošto prolaze kroz vakum. Najviše energije se gubi pri ulasku u atmosferu, gde je količina energije merena na gornjoj granici atmosfere četiri puta veća od one na površini. Zbog ovog razloga bi bilo praktično izgraditi velike solarne elektrane na putanji oko Zemlje, ali transport dobijene energije je još nerešen problem, pa se ta energija danas koristi samo za napajanje satelita i Međunarodne Svemirske Stanice...

Sadrzaj:

UVOD 3
1 Solarna energija 4
1.1 Sunce kao izvor energije 6
2 Solarna ćelija 8
2.1 Princip rada solarne ćelije 8
2.2 Snaga sunčane ćelije 10
3 Tipovi solarnih ćelija 11
3.1 Solarne ćelije od monokristalnog silicijuma 15
3.2 Solarne ćelije od polikristalnog silicijuma 18
3.3 Solarne ćelije od amorfnog silicijuma 19
3.4 Solarne ćelije od drugih materijala 22
3.5 Solarne ćelije sa koncetratorima 23
3.6 Perspektive razvoja 24
4 Primer upotrebe solarne energije 25
4.1 Solarni sistemi za toplu vodu 25
4.2 Funkcionisanje kolektora u sistemu 26
4.2.1 Solarno zagrijavanje bazena 27
5 Primena solarne energije u Srbiji 28
5.1 Sunčevo zračenje u Srbiji 32
5.2 Stanje i razvoj FN tehnologije u Evropskoj uniji i Srbiji 34
5.3 Stanje FN tehnologije u Srbiji 36
ZAKLJUČAK 39
LITERATURA 41
Referentni URL