15-10-2010, 05:16 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Jedan od najtežih, a možemo slobodno reći i najodgovorniji, najdelikatniji i najvažniji posao na svetu koji zahteva najviše mudrosti, odlučnosti, takta, pa i intuicije je biti roditelj, ujedno i vaspitač. NJime se formiraju ljudi koji će dalje usmeravati razvoj ljudske vrste i određivati njenu daljnju sudbinu. Zbog toga se vaspitanje dece mora temeljiti na suštinskim principima postojanja ili moralnim principima sklada, jedinstva i zajedništva. Roditelj mora pravilno da proceni trenutak kada treba da dozvoli ili omogući detetu njegov samorazvoj, a kada da insistira na bespogovornoj poslušnosti, odnosno kada je potrebna, čak i neophodna njegova odlučna intervenicja i inicijativa. Svakako da je to jedan od najdelikatnijih momenata od neprocenjivog značaja za razvoj deteta koje je moguće uspešno prevazići samo onda ukoliko su roditelji neprestano ili aktivno uključeni u život i razvoj njihove dece. Sasvim je razumljiva potreba roditelja da zaštite svoju decu i da im olakšaju bilo kakav napor i teškoću u životu, međutim i tu je potrebna izvesna ravnoteža ili umerenost. Veoma je važno da deca imaju realnu predstavu o životu ili o svim neophodnim i značajnim pitanjima egzistencije kao sto su finansijska, društvena, zdravstvena itd.
Neophodno je da roditelji rukovodeći se zrelošću ili uzrastom dece, uključe decu u sva važna pitanja funkcionisanja domaćinstva i društva. Na taj način deca ne samo što stiču potrebno iskustvo, već isto tako praktično sagledavaju sve ono što njihovi roditelji čine za njih. Time se takođe formira i snažnije osećanje zahvalnosti, ljubavi i poštovanja prema roditeljima. Roditelji ne bi smeli zahtevati preteranu pasivnost deteta. Za svako dete je neophodna aktivnost ili igra. I sve dok se takva aktivnost ne odnosi destruktivno ili po samo dete ili po njegovu okolinu, roditelji bi je morali tolerisati. Igra je veoma značajan element razvoja svakog deteta pošto se njome omogućava neposredna interakcija s duhovnom svešću. Naime, u interakciji s okolinom svaka čovekova akcija ili njegovo ponašanje uslovljeno je određenom reakcijom na okolinu. U zavisnosti od unutrašnje identifikacije njegovo ponašanje će biti motivisano ili potrebom za ljubavlju, društvom, priznajem, posedovanjem, i td. Uglavnom nemoguće je izbeći posredni ili neposredni uticaj okoline na čovekovu svesnost. U igri detetova svesnost prestaje biti uslovljena okolinom ili bilo kojom motivacijom, već nastupa spontana unutrašnja interakcija s njegovom suštinom ili kreativnošću duhovne svesti. Na taj način dete postiže autentičnost koja je neophodna za njegov smisaoni razvoj...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam kazne u vaspitanju dece 6
1.2 Metode za sankcionisanje lošeg ponašanja 10
1.3 Oblici i vrste kažnjavanja 13
1.4 Povezanost između kažnjavanja dece i socioekonomskog statusa porodice 19
1.5 Kako i kada pravilno kazniti dete 21
1.6 Nepoželjne posledice kažnjavanja 23
1.7 Zakonska zaštita dece 24
ZAKLJUČAK 28
LITERATURA 31
Jedan od najtežih, a možemo slobodno reći i najodgovorniji, najdelikatniji i najvažniji posao na svetu koji zahteva najviše mudrosti, odlučnosti, takta, pa i intuicije je biti roditelj, ujedno i vaspitač. NJime se formiraju ljudi koji će dalje usmeravati razvoj ljudske vrste i određivati njenu daljnju sudbinu. Zbog toga se vaspitanje dece mora temeljiti na suštinskim principima postojanja ili moralnim principima sklada, jedinstva i zajedništva. Roditelj mora pravilno da proceni trenutak kada treba da dozvoli ili omogući detetu njegov samorazvoj, a kada da insistira na bespogovornoj poslušnosti, odnosno kada je potrebna, čak i neophodna njegova odlučna intervenicja i inicijativa. Svakako da je to jedan od najdelikatnijih momenata od neprocenjivog značaja za razvoj deteta koje je moguće uspešno prevazići samo onda ukoliko su roditelji neprestano ili aktivno uključeni u život i razvoj njihove dece. Sasvim je razumljiva potreba roditelja da zaštite svoju decu i da im olakšaju bilo kakav napor i teškoću u životu, međutim i tu je potrebna izvesna ravnoteža ili umerenost. Veoma je važno da deca imaju realnu predstavu o životu ili o svim neophodnim i značajnim pitanjima egzistencije kao sto su finansijska, društvena, zdravstvena itd.
Neophodno je da roditelji rukovodeći se zrelošću ili uzrastom dece, uključe decu u sva važna pitanja funkcionisanja domaćinstva i društva. Na taj način deca ne samo što stiču potrebno iskustvo, već isto tako praktično sagledavaju sve ono što njihovi roditelji čine za njih. Time se takođe formira i snažnije osećanje zahvalnosti, ljubavi i poštovanja prema roditeljima. Roditelji ne bi smeli zahtevati preteranu pasivnost deteta. Za svako dete je neophodna aktivnost ili igra. I sve dok se takva aktivnost ne odnosi destruktivno ili po samo dete ili po njegovu okolinu, roditelji bi je morali tolerisati. Igra je veoma značajan element razvoja svakog deteta pošto se njome omogućava neposredna interakcija s duhovnom svešću. Naime, u interakciji s okolinom svaka čovekova akcija ili njegovo ponašanje uslovljeno je određenom reakcijom na okolinu. U zavisnosti od unutrašnje identifikacije njegovo ponašanje će biti motivisano ili potrebom za ljubavlju, društvom, priznajem, posedovanjem, i td. Uglavnom nemoguće je izbeći posredni ili neposredni uticaj okoline na čovekovu svesnost. U igri detetova svesnost prestaje biti uslovljena okolinom ili bilo kojom motivacijom, već nastupa spontana unutrašnja interakcija s njegovom suštinom ili kreativnošću duhovne svesti. Na taj način dete postiže autentičnost koja je neophodna za njegov smisaoni razvoj...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam kazne u vaspitanju dece 6
1.2 Metode za sankcionisanje lošeg ponašanja 10
1.3 Oblici i vrste kažnjavanja 13
1.4 Povezanost između kažnjavanja dece i socioekonomskog statusa porodice 19
1.5 Kako i kada pravilno kazniti dete 21
1.6 Nepoželjne posledice kažnjavanja 23
1.7 Zakonska zaštita dece 24
ZAKLJUČAK 28
LITERATURA 31