15-10-2010, 05:11 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Bez sumnje se može konstatovati da je ritam života danas mnogo brži u odnosu na ritam života pre deset, dvadeset godina. Usled sve bržeg života, sve je veća glad za informacijama, što iz radoznalosti, što da bi se obezbedila konkurentnost. Usled te potrage za informacijama, postavlja se pitanje kako doći do njih, kao i koje su to infomarcije koje su važne i koje treba izdvojiti iz mnoštva.
Danas informacije putuju velikom brzinom zahvaljujući medijima. Do pre deset, petnaest godina, u medije su se ubrajali novine, radio i televizija. Sada, pored njih, postoji i fenomen Interneta, koji je aktuelizacija velike gladi za informacijama.
Preko Interneta se mogu pronaći najnovije vesti, poslati pisma prijateljima i dobiti odgovor, rezervisati hotel, kupiti nova ili polovna kola, pronaći literatura o određenoj temi, poboljšati marketing svoje firme, i još mnogo toga. Gotovo da ne postoji školski obrazovana osoba koja nije barem čula za postojanje Interneta, a među njima, mnogima su poznate mnoge od gore navedenih mogućnosti. Dakle, Internet predstavlja veoma jak medij za razmenu podataka.
Međutim, kao što je to slučaj i sa drugim oblastima života gde postoje novčani tokovi, ni Internet se nije pokazao imunim na kriminal i zloupotrebe. Što se Internet više razvijao, pojavljivali su se i novi načini zloupotrebe, tako da se paralelno sa razvojem Interneta razvijao i Internet-kriminal, kao i načini suzbijanja i borbe protiv tog kriminala. Sa druge strane, nebrojeno puta ljudi su se mogli uveriti da što više mogućnosti pruža neka tehnologija ili tehnika, to su veće šanse da se javi neki kvar. Upravo su ovo glavni razlozi zašto se pored razvoja Interneta razvijalo i upravljanje mrežom, odnosno nadzor i kontrola rada mreže i pristupa mreži.
Razvoj Interneta je tekao postepeno, tj. njemu je prethodio razvoj lokalnih mreža. Internet je praktično nastao spajanjem lokalnih mreža u jednu svetsku mrežu, i zato se za Internet još kaže da predstavlja ,,mrežu svih mreža. Povezivanje ovih lokalnih mreža se vrši u više čvorišta za razmenu podataka. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Razmena podataka sa drugim entitetima u okruženju se obavlja uz pomoć telekomunikacione računarske mreže, koja može biti sastavljena od računara sa različitim hardverom i operativnim sistemima. Da bi sve ovo funkcionisalo, potrebno je bilo formirati određeni niz pravila kako bi se omogućila razmena podataka bez većih problema. Ovaj niz pravila je pretočen u protokole....
SADRŽAJ
1. UVOD 1
2. SNMP 3
2.1. OSNOVNE KOMPONENTE SNMP-A 4
2.2. OSNOVNE KOMANDE SNMP-A 5
2.3. SNMP MIB 6
2.4. PREDSTAVLJANJE PODATAKA 7
2.5. VERZIJA 1 SNMP-A 8
2.6. VERZIJA 2 SNMP-A 9
2.7. OSOBINE SNMP-A 10
2.8. FORMATI PORUKA VERZIJE 1 SNMP PROTOKOLA 12
2.9. FORMATI PORUKA VERZIJE 2 SNMP PROTOKOLA 14
3. MRTG 15
3.1. DETALJI 16
3.2. DOKUMENTACIONI PAKET MRTG-A 17
3.3. INFORMACIJE ZA KORISNIKE KOJI ŽELE VIŠE 17
3.3.1. FORMAT LOG DOKUMENTA 17
3.3.2. MRTG LIB PERL MODUL 18
3.3.3. SQUID PRAĆENJE, NADZOR (MONITORING) 18
3.3.4. WEBSERVER KONFIGURACIONE CAKE (CONFIGURATION HINTS) 18
3.3.5. MIB HELP 19
3.3.6. POJMOVI 22
3.4. PODEŠAVANJE MRTG-A 23
3.4.1. GLOBALNI PARAMETRI 23
3.4.2. OPCIONI GLOBALNI PARAMETRI 23
3.4.3. KONFIGURACIJA PO PREDMETU PRAĆENJA, SNIMANJA (PO TARGET-U) 26
3.4.4. PROŠIRENA SINTAKSA IMENA HOST-A 29
3.4.5. OPCIONI PARAMETRI PO PREDMETU PRAĆENJA, SNIMANJA (PO TARGET-U) 31
3.4.6. PROVERAVANJE PRAGA (TRESHOLD CHECKING) 37
3.4.7. DEFAULT VREDNOSTI PO TARGET-U 38
3.5. OPCIJE KOMANDNE LINIJE 40
3.6. PRIMERI 40
4. APLIKACIJA 41
5. ZAKLJUČAK 52
6. LITERATURA 52
7. PRILOZI 53
7.1. MERENJE SAOBRAĆAJA 53
7.2. UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I KORIŠĆENJE SOFTVERA 55
Bez sumnje se može konstatovati da je ritam života danas mnogo brži u odnosu na ritam života pre deset, dvadeset godina. Usled sve bržeg života, sve je veća glad za informacijama, što iz radoznalosti, što da bi se obezbedila konkurentnost. Usled te potrage za informacijama, postavlja se pitanje kako doći do njih, kao i koje su to infomarcije koje su važne i koje treba izdvojiti iz mnoštva.
Danas informacije putuju velikom brzinom zahvaljujući medijima. Do pre deset, petnaest godina, u medije su se ubrajali novine, radio i televizija. Sada, pored njih, postoji i fenomen Interneta, koji je aktuelizacija velike gladi za informacijama.
Preko Interneta se mogu pronaći najnovije vesti, poslati pisma prijateljima i dobiti odgovor, rezervisati hotel, kupiti nova ili polovna kola, pronaći literatura o određenoj temi, poboljšati marketing svoje firme, i još mnogo toga. Gotovo da ne postoji školski obrazovana osoba koja nije barem čula za postojanje Interneta, a među njima, mnogima su poznate mnoge od gore navedenih mogućnosti. Dakle, Internet predstavlja veoma jak medij za razmenu podataka.
Međutim, kao što je to slučaj i sa drugim oblastima života gde postoje novčani tokovi, ni Internet se nije pokazao imunim na kriminal i zloupotrebe. Što se Internet više razvijao, pojavljivali su se i novi načini zloupotrebe, tako da se paralelno sa razvojem Interneta razvijao i Internet-kriminal, kao i načini suzbijanja i borbe protiv tog kriminala. Sa druge strane, nebrojeno puta ljudi su se mogli uveriti da što više mogućnosti pruža neka tehnologija ili tehnika, to su veće šanse da se javi neki kvar. Upravo su ovo glavni razlozi zašto se pored razvoja Interneta razvijalo i upravljanje mrežom, odnosno nadzor i kontrola rada mreže i pristupa mreži.
Razvoj Interneta je tekao postepeno, tj. njemu je prethodio razvoj lokalnih mreža. Internet je praktično nastao spajanjem lokalnih mreža u jednu svetsku mrežu, i zato se za Internet još kaže da predstavlja ,,mrežu svih mreža. Povezivanje ovih lokalnih mreža se vrši u više čvorišta za razmenu podataka. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Razmena podataka sa drugim entitetima u okruženju se obavlja uz pomoć telekomunikacione računarske mreže, koja može biti sastavljena od računara sa različitim hardverom i operativnim sistemima. Da bi sve ovo funkcionisalo, potrebno je bilo formirati određeni niz pravila kako bi se omogućila razmena podataka bez većih problema. Ovaj niz pravila je pretočen u protokole....
SADRŽAJ
1. UVOD 1
2. SNMP 3
2.1. OSNOVNE KOMPONENTE SNMP-A 4
2.2. OSNOVNE KOMANDE SNMP-A 5
2.3. SNMP MIB 6
2.4. PREDSTAVLJANJE PODATAKA 7
2.5. VERZIJA 1 SNMP-A 8
2.6. VERZIJA 2 SNMP-A 9
2.7. OSOBINE SNMP-A 10
2.8. FORMATI PORUKA VERZIJE 1 SNMP PROTOKOLA 12
2.9. FORMATI PORUKA VERZIJE 2 SNMP PROTOKOLA 14
3. MRTG 15
3.1. DETALJI 16
3.2. DOKUMENTACIONI PAKET MRTG-A 17
3.3. INFORMACIJE ZA KORISNIKE KOJI ŽELE VIŠE 17
3.3.1. FORMAT LOG DOKUMENTA 17
3.3.2. MRTG LIB PERL MODUL 18
3.3.3. SQUID PRAĆENJE, NADZOR (MONITORING) 18
3.3.4. WEBSERVER KONFIGURACIONE CAKE (CONFIGURATION HINTS) 18
3.3.5. MIB HELP 19
3.3.6. POJMOVI 22
3.4. PODEŠAVANJE MRTG-A 23
3.4.1. GLOBALNI PARAMETRI 23
3.4.2. OPCIONI GLOBALNI PARAMETRI 23
3.4.3. KONFIGURACIJA PO PREDMETU PRAĆENJA, SNIMANJA (PO TARGET-U) 26
3.4.4. PROŠIRENA SINTAKSA IMENA HOST-A 29
3.4.5. OPCIONI PARAMETRI PO PREDMETU PRAĆENJA, SNIMANJA (PO TARGET-U) 31
3.4.6. PROVERAVANJE PRAGA (TRESHOLD CHECKING) 37
3.4.7. DEFAULT VREDNOSTI PO TARGET-U 38
3.5. OPCIJE KOMANDNE LINIJE 40
3.6. PRIMERI 40
4. APLIKACIJA 41
5. ZAKLJUČAK 52
6. LITERATURA 52
7. PRILOZI 53
7.1. MERENJE SAOBRAĆAJA 53
7.2. UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE I KORIŠĆENJE SOFTVERA 55