15-10-2010, 05:10 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Veza između fizičkih bolesti, psihičkih poremećaja i psihijatrijskih bolesti je proučavana sa više pozicija. Postoje mnoge studije fizičkih bolesti među psihijatrijskim bolesnicima. Istraživanje na hirurškim klinikama, pre i u toku operativnog zahvata, beleži pojavljivanje psihijatrijskih simptoma. Fizička bolest i njeno lečenje mogu da budu uvod u psihijatrijski poremećaj, a na njen tok i ishod u rehabilitacionom postupku mogu uticati mnogi faktori. Neke studije pokazuju da postoji i „gomilanje simptoma bolesti” koji uključuju mnoge forme morbidnosti od lakših oblika uznemirenosti i straha do pojave agitiranosti i agresivne destruktivnosti. Termin „hronična bolest” ima svoju istoriju poput bića iz priče – nije rođen, on je jednostavno izrastao. Priroda termina u uobičajenoj upotrebi je takva da svaki pokušaj da se sistematski definiše izaziva nastajanje zapletene mreže semantičke konfuzije. Medicinski stav „hronično” definiše time što „dugo traje” ili „što dugo postoji” i tako obolele osobe se smatraju bolesnim jer „nisu zdrave”, ili što su u izvesnom smislu onesposobljene.
Pripadnost porodici se ne bira, ona je data. Za razliku od drugih sistema, porodični sistem je jedinstven po tome što se u njega ulazi rođenjem, usvojenjem ili brakom. Kada govorimo o porodičnim odnosima mislimo na porodičnu koheziju i porodičnu fleksibilnost. Porodični odnosi koji podrazumevaju postojanost porodične kohezije, ali i poštovanje individualnosti članova porodice smatraju se funkcionalnim...
Porodica kao osnovna socijalna grupa
Jedinstvena osobina tipa socijalne grupe koju nazivamo porodica jeste da ona proizilazi iz obavljanja bioloških aktivnosti. Pošto ove aktivnosti uključuju prokreaciju i sazrevanje, biološka grupa mora da prolazi kroz niz stepena razvoja vezanih za sposobnosti menjanja i aktivnosti supružnika i sazrevanje dece. Ovaj razvojni tok je jedan aspekt ili dimenzija porodične grupe.
Nuklearna porodica se odnosi na biološku grupu. Ona ima najmanje dve podgrupe sastavljene svaka za sebe od muža i žene i majke i dece. Postojanje nuklearne porodice kao grupe zavisi od sporazuma putem kojeg muž pomaže ženi dok ne odgoji decu. Brak predstavlja takav jedan sporazum. Odnosi koji obeležavaju nuklearnu porodicu su prema tome supružanski i roditeljski odnosi.
Svaki pojedinac pripada dvema grupama: nuklearnoj porodici i prokreativnoj porodici a svaka grupa je vezana za više grupa u ascendentnoj i descendentnoj generaciji. Članovi "nuklearne porodice imaju udela u neophodnim biološkim aktivnostima, ali i u drugim očekivanjima, verovanjima i vrednostima. Obično se ova dva sistema aktivnosti odvajaju i posebno nazivaju: nuklearna i elementarna porodica. Nuklearna porodica sudeluje u biološkim aktivnostima i stoga prestaje da postoji posle jedne generacije. Elementarna porodica sudeluje u onome što je postalo zajedničko njenim članovima tokom perioda interakcije uključenog u obavljanje bioloških aktivnosti. Pojedinac pripada prvo jednoj, a zatim dvema elementarnim porodicama. On je roden u svojoj izvornoj porodici, a stvara svoju sopstvenu porodicu prokreacije. Tako dolazi do stalnog procesa stvaranja porodice koji se može nazvati porodični proces: “članovi biološke grupe startuju kao članovi nuklearne porodice, postaju članovi porodice koja je i nuklearna i elementarna, a najzad završavaju kao članovi elementarne porodice” (Harris, 1969.)..
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Porodica kao osnovna socijalna grupa 4
1.2 Karakteristike i posledice hronične bolesti 5
1.2.1 Karakteristike hroničnih bolesti 6
1.2.2 Hronična bolest kao uzrok narušavanja psihološke ravnoteže 7
1.3 Psihološke posledice hronične bolesti 8
1.3.1 Psihološki efekat hronične bolesti na supružnike 9
1.3.2 Uspešni i neuspešni mehanizmi odbrane 10
1.3.3 Reakcije porodice na dijagnozu i prihvatanje teške dijagnoze 11
1.3.4 Pozitivne promene koje nastaju kao posledica iskustva sa teškom bolešću 12
1.4 Bolest kao porodična kriza 12
1.4.1 Organizacioni obrasci i komunikacioni procesi porodice 12
1.4.2 Bolest kao kriza porodičnog sistema 16
1.5 Prihvatanje bolesti 19
1.6 Hronična bolest i porodični životni ciklus 22
1.7 Istraživanja vezana za povezanost porodične kohezije i adaptabilnosti sa prihvatanjem hronične bolesti člana porodice u svetu i kod nas 27
1.8 Cilj rada 28
Klasifikovanje, definisanje i operacionalizacija promenljivih 31
Nezavisne varijable: Zdravstveno stanje ispitanika, definisano sa dve kategorije: 1) bolestan, i 2) koji se stara o bolesnom članu. Vrsta bolesti, takođe dve kategorije: 1) karcinom i 2) bolest srca. Tip porodice kojem ispitanici pripadaju, definisano kategorijama na osnovu Olsonove podele. Pol: 1) muški i 2) ženski. Zavisne varijable: Skor ispitanika na ACHC skali, tj. stepen prihvatanja bolesti. 31
Način obrade podataka 32
ZAKLJUČAK 44
Prilozi 46
LITERATURA 47
Veza između fizičkih bolesti, psihičkih poremećaja i psihijatrijskih bolesti je proučavana sa više pozicija. Postoje mnoge studije fizičkih bolesti među psihijatrijskim bolesnicima. Istraživanje na hirurškim klinikama, pre i u toku operativnog zahvata, beleži pojavljivanje psihijatrijskih simptoma. Fizička bolest i njeno lečenje mogu da budu uvod u psihijatrijski poremećaj, a na njen tok i ishod u rehabilitacionom postupku mogu uticati mnogi faktori. Neke studije pokazuju da postoji i „gomilanje simptoma bolesti” koji uključuju mnoge forme morbidnosti od lakših oblika uznemirenosti i straha do pojave agitiranosti i agresivne destruktivnosti. Termin „hronična bolest” ima svoju istoriju poput bića iz priče – nije rođen, on je jednostavno izrastao. Priroda termina u uobičajenoj upotrebi je takva da svaki pokušaj da se sistematski definiše izaziva nastajanje zapletene mreže semantičke konfuzije. Medicinski stav „hronično” definiše time što „dugo traje” ili „što dugo postoji” i tako obolele osobe se smatraju bolesnim jer „nisu zdrave”, ili što su u izvesnom smislu onesposobljene.
Pripadnost porodici se ne bira, ona je data. Za razliku od drugih sistema, porodični sistem je jedinstven po tome što se u njega ulazi rođenjem, usvojenjem ili brakom. Kada govorimo o porodičnim odnosima mislimo na porodičnu koheziju i porodičnu fleksibilnost. Porodični odnosi koji podrazumevaju postojanost porodične kohezije, ali i poštovanje individualnosti članova porodice smatraju se funkcionalnim...
Porodica kao osnovna socijalna grupa
Jedinstvena osobina tipa socijalne grupe koju nazivamo porodica jeste da ona proizilazi iz obavljanja bioloških aktivnosti. Pošto ove aktivnosti uključuju prokreaciju i sazrevanje, biološka grupa mora da prolazi kroz niz stepena razvoja vezanih za sposobnosti menjanja i aktivnosti supružnika i sazrevanje dece. Ovaj razvojni tok je jedan aspekt ili dimenzija porodične grupe.
Nuklearna porodica se odnosi na biološku grupu. Ona ima najmanje dve podgrupe sastavljene svaka za sebe od muža i žene i majke i dece. Postojanje nuklearne porodice kao grupe zavisi od sporazuma putem kojeg muž pomaže ženi dok ne odgoji decu. Brak predstavlja takav jedan sporazum. Odnosi koji obeležavaju nuklearnu porodicu su prema tome supružanski i roditeljski odnosi.
Svaki pojedinac pripada dvema grupama: nuklearnoj porodici i prokreativnoj porodici a svaka grupa je vezana za više grupa u ascendentnoj i descendentnoj generaciji. Članovi "nuklearne porodice imaju udela u neophodnim biološkim aktivnostima, ali i u drugim očekivanjima, verovanjima i vrednostima. Obično se ova dva sistema aktivnosti odvajaju i posebno nazivaju: nuklearna i elementarna porodica. Nuklearna porodica sudeluje u biološkim aktivnostima i stoga prestaje da postoji posle jedne generacije. Elementarna porodica sudeluje u onome što je postalo zajedničko njenim članovima tokom perioda interakcije uključenog u obavljanje bioloških aktivnosti. Pojedinac pripada prvo jednoj, a zatim dvema elementarnim porodicama. On je roden u svojoj izvornoj porodici, a stvara svoju sopstvenu porodicu prokreacije. Tako dolazi do stalnog procesa stvaranja porodice koji se može nazvati porodični proces: “članovi biološke grupe startuju kao članovi nuklearne porodice, postaju članovi porodice koja je i nuklearna i elementarna, a najzad završavaju kao članovi elementarne porodice” (Harris, 1969.)..
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Porodica kao osnovna socijalna grupa 4
1.2 Karakteristike i posledice hronične bolesti 5
1.2.1 Karakteristike hroničnih bolesti 6
1.2.2 Hronična bolest kao uzrok narušavanja psihološke ravnoteže 7
1.3 Psihološke posledice hronične bolesti 8
1.3.1 Psihološki efekat hronične bolesti na supružnike 9
1.3.2 Uspešni i neuspešni mehanizmi odbrane 10
1.3.3 Reakcije porodice na dijagnozu i prihvatanje teške dijagnoze 11
1.3.4 Pozitivne promene koje nastaju kao posledica iskustva sa teškom bolešću 12
1.4 Bolest kao porodična kriza 12
1.4.1 Organizacioni obrasci i komunikacioni procesi porodice 12
1.4.2 Bolest kao kriza porodičnog sistema 16
1.5 Prihvatanje bolesti 19
1.6 Hronična bolest i porodični životni ciklus 22
1.7 Istraživanja vezana za povezanost porodične kohezije i adaptabilnosti sa prihvatanjem hronične bolesti člana porodice u svetu i kod nas 27
1.8 Cilj rada 28
Klasifikovanje, definisanje i operacionalizacija promenljivih 31
Nezavisne varijable: Zdravstveno stanje ispitanika, definisano sa dve kategorije: 1) bolestan, i 2) koji se stara o bolesnom članu. Vrsta bolesti, takođe dve kategorije: 1) karcinom i 2) bolest srca. Tip porodice kojem ispitanici pripadaju, definisano kategorijama na osnovu Olsonove podele. Pol: 1) muški i 2) ženski. Zavisne varijable: Skor ispitanika na ACHC skali, tj. stepen prihvatanja bolesti. 31
Način obrade podataka 32
ZAKLJUČAK 44
Prilozi 46
LITERATURA 47