14-10-2010, 02:04 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Koliko puta smo samo čuli: "Kakav je ovo kič, pa ovo je bez ikakvog ukusa"? Koliko puta smo samo prošli gradom i ugledavši neke zaprepašćujuće reklame, izloge, plakate stali u čudu? Svakodnevno se srećemo sa tim na televiziji gledajući razne spotove, emisije zabavnog tipa, sada popularne španske serije koje su preplavile naše prostore, sav taj glamur u naročito folk i narodnjačkim emisijama sa milion boja, nekom simboličnom publikom i sl. Koliko puta svako od nas pročita neku knjigu perifernog autora ili pak ljubavni roman sa dobro poznatim završetkom prepun "otrcanih" fraza. Naravno nezaobilazni su razni časopisi, magazini, sitni priručnici itd. A da ne govorimo o današnjim" trendovima" koje većina prati da bi bili u toku zbivanja. Međutim, da li smo se zapitali otkud sve to potiče, kako se rodilo to odsustvo ukusa, u ne samo našoj kulturi, već širom sveta, zašto se to uopšte pojavilo, da li je moguće iskoreniti to "zlo", a ako je moguće kako to učiniti?
Kič, pojam kojim se najčešće označava loš ukus, ne pripada samo području umetnosti, već je i sastavni deo sociologije umetnosti i sociologije ukusa. Rec kič koja je ušla u upotrbu u sve evropske jezike proističe iz engleske reci sketch koja označava nešto što je nedovršeno i što predstavlja samo grub nacrt odnosno skicu, dok nemacki glagol etwas kverkitchen može se približno prevesti kao "nešto sklepati"....
Nastanak kiča i šunda
Klement Grinberg je prilično uspešno objasnio društvenu i estetsku stranu kiča i njegovu istoriju. On je pošao od jedne od osnovnih postavki u sociologiji umetnosti, a prema kojoj se nijedna umetnost ne može ozbiljnije razviti bez oslonca na njoj odgovarajuću publiku. U slučaju da takva publika ne postoji, pojava koja je u razvoju će je sama obezbediti.
To njegovo objašnjenje bi se moglo parafrazirati na sledeći način: Kič je proizvod industrijske revolucije, koja je u Zapadnoj Evropi i Americi kod urbanih (tj. u gradu nastanjenih) masa obezbedila opštu pismenost i obrazovanje. Uvođenjem opšte pismenosti sposobnost čitanja i pisanja postaje najniža kvalifikacija koja se traži u društvu. Tako pismenost prestaje da bude pokazatelj rafinisanog ukusa i kulturnih sklonosti, kao što je to bio slučaj ranije. Seljaci koji su naselili gradove i formirali proleterijat i gradsku sitnu buržoaziju, naučili su da čitaju i pišu iz razloga poslovnosti. Pošto nisu imali dovoljno slobodnog vremena da se posvete tradicionalnoj gradskoj kulturi, a izgubili su osećaj za narodnu kulturu, predstavili su se kao društveni sloj koji je tražio nove kulturne vrednosti. Oni na određeni način vrše pritisak na društvenu zajednicu da im obezbedi takvu vrstu kulture, koja bi bila u stanju da zadovolji njihove novonastale i novorazvijene potrebe. Videvši veliki interes i profit od zahteva ovog novog tržišta (jer u kapitalizmu sve postaje roba, pa to ne mimoilazi ni kulturu) društvo je reagovalo na taj način što je izmislilo odnosno stvorilo novu vrstu robe: zamenu za pravu kulturu – kič...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Nastanak kiča i šunda 4
1.2 Dalji razvoj kiča 4
1.3 Pet osnovnih principa kiča 5
1.4 Kič i šund u umetnosti 5
1.5 Kultura masmedija – prisutnost kiča i šunda 6
1.6 Identitet i značenje stila u potkulturi mladih 9
1.7 Pokušaj definisanja dominantnih i potkulturnih modela kulturnog života- ko je folk publika? 11
1.7.1 Svakodnevica, stil života i uticaj mas medija na seosku omladinu 14
1.8 Novokomponovana muzika u postmodernom kontekstu 14
1.8.1 Postmoderna i fenomen Lepe Brene 17
1.9 Novokomponovana ratna kultura 20
1.10 Kafe kultura kao posledica i logičan nastavak turbo folka 24
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 29
Koliko puta smo samo čuli: "Kakav je ovo kič, pa ovo je bez ikakvog ukusa"? Koliko puta smo samo prošli gradom i ugledavši neke zaprepašćujuće reklame, izloge, plakate stali u čudu? Svakodnevno se srećemo sa tim na televiziji gledajući razne spotove, emisije zabavnog tipa, sada popularne španske serije koje su preplavile naše prostore, sav taj glamur u naročito folk i narodnjačkim emisijama sa milion boja, nekom simboličnom publikom i sl. Koliko puta svako od nas pročita neku knjigu perifernog autora ili pak ljubavni roman sa dobro poznatim završetkom prepun "otrcanih" fraza. Naravno nezaobilazni su razni časopisi, magazini, sitni priručnici itd. A da ne govorimo o današnjim" trendovima" koje većina prati da bi bili u toku zbivanja. Međutim, da li smo se zapitali otkud sve to potiče, kako se rodilo to odsustvo ukusa, u ne samo našoj kulturi, već širom sveta, zašto se to uopšte pojavilo, da li je moguće iskoreniti to "zlo", a ako je moguće kako to učiniti?
Kič, pojam kojim se najčešće označava loš ukus, ne pripada samo području umetnosti, već je i sastavni deo sociologije umetnosti i sociologije ukusa. Rec kič koja je ušla u upotrbu u sve evropske jezike proističe iz engleske reci sketch koja označava nešto što je nedovršeno i što predstavlja samo grub nacrt odnosno skicu, dok nemacki glagol etwas kverkitchen može se približno prevesti kao "nešto sklepati"....
Nastanak kiča i šunda
Klement Grinberg je prilično uspešno objasnio društvenu i estetsku stranu kiča i njegovu istoriju. On je pošao od jedne od osnovnih postavki u sociologiji umetnosti, a prema kojoj se nijedna umetnost ne može ozbiljnije razviti bez oslonca na njoj odgovarajuću publiku. U slučaju da takva publika ne postoji, pojava koja je u razvoju će je sama obezbediti.
To njegovo objašnjenje bi se moglo parafrazirati na sledeći način: Kič je proizvod industrijske revolucije, koja je u Zapadnoj Evropi i Americi kod urbanih (tj. u gradu nastanjenih) masa obezbedila opštu pismenost i obrazovanje. Uvođenjem opšte pismenosti sposobnost čitanja i pisanja postaje najniža kvalifikacija koja se traži u društvu. Tako pismenost prestaje da bude pokazatelj rafinisanog ukusa i kulturnih sklonosti, kao što je to bio slučaj ranije. Seljaci koji su naselili gradove i formirali proleterijat i gradsku sitnu buržoaziju, naučili su da čitaju i pišu iz razloga poslovnosti. Pošto nisu imali dovoljno slobodnog vremena da se posvete tradicionalnoj gradskoj kulturi, a izgubili su osećaj za narodnu kulturu, predstavili su se kao društveni sloj koji je tražio nove kulturne vrednosti. Oni na određeni način vrše pritisak na društvenu zajednicu da im obezbedi takvu vrstu kulture, koja bi bila u stanju da zadovolji njihove novonastale i novorazvijene potrebe. Videvši veliki interes i profit od zahteva ovog novog tržišta (jer u kapitalizmu sve postaje roba, pa to ne mimoilazi ni kulturu) društvo je reagovalo na taj način što je izmislilo odnosno stvorilo novu vrstu robe: zamenu za pravu kulturu – kič...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Nastanak kiča i šunda 4
1.2 Dalji razvoj kiča 4
1.3 Pet osnovnih principa kiča 5
1.4 Kič i šund u umetnosti 5
1.5 Kultura masmedija – prisutnost kiča i šunda 6
1.6 Identitet i značenje stila u potkulturi mladih 9
1.7 Pokušaj definisanja dominantnih i potkulturnih modela kulturnog života- ko je folk publika? 11
1.7.1 Svakodnevica, stil života i uticaj mas medija na seosku omladinu 14
1.8 Novokomponovana muzika u postmodernom kontekstu 14
1.8.1 Postmoderna i fenomen Lepe Brene 17
1.9 Novokomponovana ratna kultura 20
1.10 Kafe kultura kao posledica i logičan nastavak turbo folka 24
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 29