14-10-2010, 01:26 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
... Svaki region ima neke distinktivne karakteristike i jednu ili više koncentracija nezavisnih preduzeca koja su iznad prosecnih nacionalnih koncentracija, cak i ako se one ne mogu svrstati u opšteprihvacenu definiciju “klastera”. Mi ne nameravamo da postavimo pitanje samo od cega se klaster sastoji, vec cemo izneti neke pretpostavke o njima koje postavljaju osnovu sledecim predloženim akcijama.
Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama medu preduzecima. Veze mogu biti gradene na zajednickim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, suštinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odredenim kvalifikacijama, i/ili distributivnim kanalima. Klasteri su geografski ograniceni, definisani uglavnom razdaljinom i vremenom koje su ljudi voljni da odvoje na putovanje zbog zaposlenja i koje poslodavci i vlasnici preduzeca smatraju razumnim za sastajanje i stvaranje poslovnih veza. Na opseg snažan uticaj imaju prevozni sistemi i saobracaj, ali i kulturni identitet, licni prioriteti, i porodicni i društveni zahtevi.
Klasteri stimulišu privatno vlasništvo i preduzetnicke veštine, oni su fleksibilni i mogu se brzo prilagoditi oscilatornim promenama na prodajnom i nabavnom tržištu, generišu zaposlenost, pomažu diverzifikaciji ekonomske aktivnosti i stvaraju znacajan doprinos izvozu i trgovini. Klasteri takođe igraju značajnu ulogu u inovacijama i poslovima visokih tehnologija. Zahvaljujuci njihovoj fleksibilnosti i inovativnosti mnogi od njih postaju produktivniji i efikasniji od velikih medunarodnih korporacija. U ovom procesu akcenat treba staviti na stvaranje prijateljskog poslovnog okruženja u kojem bi transformacija društva prema tržišnoj ekonomiji trebala da zauzme svoje mesto.
Dosadašnji razvoj klastera i povecanje njihovog broja u tržišnoj ekonomiji je dokazao stratešku važnost ovog sektora iz sledecih razloga:
• Podrška razvoju KLASTERA pomaže u restrukturiranju velikih neefikasnih preduzeca.
• KLASTERI ublažavaju monopol velikih preduzeca i nude konkurentne robe i usluge u skladu sa promenama u modernim ekonomijama.
• Karakteristika malih industrijskih preduzeca je da oni proizvode prevashodno za domaće tržište, koristeci uglavnom nacionalne resurse – klasteri otvaraju vrata stranih tržišta.
U cilju stimulisanja uspostavljanja klastera neophodno je regulisati i razvijati sledeca
podrucja:
1. Obrazovanje i obuka za preduzetnika;
2. Povoljniji i brži star-up tj. zapocinjanje biznisa;
3. Bolje zakonodavstvo i propisi;
4. Raspoložive sposobnosti;
5. Unapređenje on-line pristupa;
6. Unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća na domaćem i inostranom tržištu;
7. Porezi i finansijska pitanja;
8. Jačanje tehnoloških kapaciteta u malim preduzecima;
9. Modeli uspešnog elektronskog poslovanja i podrške malom biznisu;
10. Razvoj jačeg i efikasnijeg predstavljanja interesa KLASTERI-a na strukovnom i nacionalnom nivou...
Sadržaj:
1 UVOD 1
2 NACIONALNA KONKURENTNOST I IZGRADNJA KONKURENTNOSTI 3
2.1 Nacionalna konkurentnost opštine Sombor 6
2.1.1 Ljudski resursi 6
2.1.2 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 7
2.1.3 Konkurentna analiza za uspostavljanje klastera 9
2.2 Nacionalna konkurentnost Opštine Subotica 11
2.2.1 Ljudski resursi 12
2.2.2 Privreda 12
2.2.3 Turizam 13
2.2.4 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 15
2.3 Nacionalna konkurentnost Opština Zrenjanin 17
2.3.1 Ljudski resursi 17
2.3.2 Infrastruktura 17
2.3.3 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 18
3 KLASTERI 19
3.1 Lanac vrednosti i klasteri 25
3.2 Industrijski klasteri 26
3.3 Životni ciklus klastera 27
3.4 Glavni činioci u razvoju klastera 29
3.5 Funkcionalnosta klastera 31
3.6 Klasteri u Srbiji 35
3.6.1 Ciljevi udruživanja po konceptu klastera 36
4 ZAKLJUČAK 38
5 LITERATURA 40
... Svaki region ima neke distinktivne karakteristike i jednu ili više koncentracija nezavisnih preduzeca koja su iznad prosecnih nacionalnih koncentracija, cak i ako se one ne mogu svrstati u opšteprihvacenu definiciju “klastera”. Mi ne nameravamo da postavimo pitanje samo od cega se klaster sastoji, vec cemo izneti neke pretpostavke o njima koje postavljaju osnovu sledecim predloženim akcijama.
Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama medu preduzecima. Veze mogu biti gradene na zajednickim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, suštinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odredenim kvalifikacijama, i/ili distributivnim kanalima. Klasteri su geografski ograniceni, definisani uglavnom razdaljinom i vremenom koje su ljudi voljni da odvoje na putovanje zbog zaposlenja i koje poslodavci i vlasnici preduzeca smatraju razumnim za sastajanje i stvaranje poslovnih veza. Na opseg snažan uticaj imaju prevozni sistemi i saobracaj, ali i kulturni identitet, licni prioriteti, i porodicni i društveni zahtevi.
Klasteri stimulišu privatno vlasništvo i preduzetnicke veštine, oni su fleksibilni i mogu se brzo prilagoditi oscilatornim promenama na prodajnom i nabavnom tržištu, generišu zaposlenost, pomažu diverzifikaciji ekonomske aktivnosti i stvaraju znacajan doprinos izvozu i trgovini. Klasteri takođe igraju značajnu ulogu u inovacijama i poslovima visokih tehnologija. Zahvaljujuci njihovoj fleksibilnosti i inovativnosti mnogi od njih postaju produktivniji i efikasniji od velikih medunarodnih korporacija. U ovom procesu akcenat treba staviti na stvaranje prijateljskog poslovnog okruženja u kojem bi transformacija društva prema tržišnoj ekonomiji trebala da zauzme svoje mesto.
Dosadašnji razvoj klastera i povecanje njihovog broja u tržišnoj ekonomiji je dokazao stratešku važnost ovog sektora iz sledecih razloga:
• Podrška razvoju KLASTERA pomaže u restrukturiranju velikih neefikasnih preduzeca.
• KLASTERI ublažavaju monopol velikih preduzeca i nude konkurentne robe i usluge u skladu sa promenama u modernim ekonomijama.
• Karakteristika malih industrijskih preduzeca je da oni proizvode prevashodno za domaće tržište, koristeci uglavnom nacionalne resurse – klasteri otvaraju vrata stranih tržišta.
U cilju stimulisanja uspostavljanja klastera neophodno je regulisati i razvijati sledeca
podrucja:
1. Obrazovanje i obuka za preduzetnika;
2. Povoljniji i brži star-up tj. zapocinjanje biznisa;
3. Bolje zakonodavstvo i propisi;
4. Raspoložive sposobnosti;
5. Unapređenje on-line pristupa;
6. Unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća na domaćem i inostranom tržištu;
7. Porezi i finansijska pitanja;
8. Jačanje tehnoloških kapaciteta u malim preduzecima;
9. Modeli uspešnog elektronskog poslovanja i podrške malom biznisu;
10. Razvoj jačeg i efikasnijeg predstavljanja interesa KLASTERI-a na strukovnom i nacionalnom nivou...
Sadržaj:
1 UVOD 1
2 NACIONALNA KONKURENTNOST I IZGRADNJA KONKURENTNOSTI 3
2.1 Nacionalna konkurentnost opštine Sombor 6
2.1.1 Ljudski resursi 6
2.1.2 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 7
2.1.3 Konkurentna analiza za uspostavljanje klastera 9
2.2 Nacionalna konkurentnost Opštine Subotica 11
2.2.1 Ljudski resursi 12
2.2.2 Privreda 12
2.2.3 Turizam 13
2.2.4 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 15
2.3 Nacionalna konkurentnost Opština Zrenjanin 17
2.3.1 Ljudski resursi 17
2.3.2 Infrastruktura 17
2.3.3 Uspostavljanje klastera u izgradnji nacionalne konkurentnosti 18
3 KLASTERI 19
3.1 Lanac vrednosti i klasteri 25
3.2 Industrijski klasteri 26
3.3 Životni ciklus klastera 27
3.4 Glavni činioci u razvoju klastera 29
3.5 Funkcionalnosta klastera 31
3.6 Klasteri u Srbiji 35
3.6.1 Ciljevi udruživanja po konceptu klastera 36
4 ZAKLJUČAK 38
5 LITERATURA 40