14-10-2010, 12:48 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Globalno tržišište je neograničeni potencijal svakog preduzeća. Učešće na ovom tržištu je izuzetno konkurentan posao koji uslovljava oslanjanje na međunarodno prihvaćene procedure i standarde poslovanja. U uslovima poslovanja na tržištu Evrope, kvalitet je uslov ne samo za osvajajnje novih tržišta, već i za zadržavanje postojećih. Savremena potražnja očekuje kvalitetne priozvode i usluge, kao i dokaz da je organizacija sposobna da postigne traženi kvalitet.
Jedini međunarodno priznati dokaz kvaliteta je sertifikat Sistema menadžmenta kvaliteta ISO 9001. Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta od preko 160 zemalja. Primenjen je princip jedan član - jedna zemlja, a sedište organizacije je u Ženevi (Švajcarska) gde se ceo sistem koordinira.
Usvajanje ISO standarda suštinski znači da poslovni subjekti koji primenjuju međunarodne standarde mogu da se takmiče sa konkurentima na tržištima širom sveta. Pored toga, sama činjenica da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju bezbednosti, kvaliteta i pouzdanosti a samim tim i vrstu sigurnosti za potrošače. Standard ISO 9001:2000 može se primeniti na sve organizacije bez obzira na njihov tip, veličinu, proizvod/uslugu i ostale specifikacije. Sistem menadžmenta kvaliteta (QMS) podrazumeva osam sledećih principa:
1. Organizaciju koja je usmerena na korisnika: Organizacije zavise od svojih korisnika i stoga treba da razumeju tekuće i buduće potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da pruže i više nego što korisnici očekuju.
2. Liderstvo: Menadžment preduzeća uspostavlja jedinstvo zajedničkih ciljeva i definiše smer kojim organizacija treba da se kreće. Menadžment treba da kreira ambijent koji ohrabruje saradnike na rad i postizanje ciljeva organizacije.
3. Uključenje zaposlenog osoblja: Organizacija treba da podstakne zaposlene da prihvate odgovornost za rešavanje problema i unapređene procesa, da omogući zaposlenima da stalnim sticanjem novih znanja i veština, kao i slobodnom razmenom znanja i iskustava unutar timova, doprinesu povećanom zadovoljenju pri obavljanju posla a samim tim i rezultatima organizacije.
4. Procesni pristup: Svi procesi neophodni za ostvarenje željenog rezultata moraju biti definisani, a ulazi i izlazi iz procesa zajedno sa funkcijama organizacije identifikovani i praćeni. Pored toga, organizacija mora da definiše jasne nadležnosti u upravljanju procesima, kao i da omogući korisnicima obuku, materijal i potrebne informacije.
5. Sistemski pristup upravljanju: Definisanje sistema identifikacije ili razvoja procesa i njegovo postavljanje na način da zadati cilj bude postignut na najefikasniji način. Sistemski pristup podrazumeva i potpuno razumevanje međuzavisnosti procesa u sistemu kao i neprekidno unapređenje sistema kroz merenje i vrednovanje rezultata. Za svaku obavezu koja se pojavi u poslovnom proces određuje se lice ili više njih koji su odgovorni za njeno izvršenje.
6. Stalno poboljšanje: Princip konstantnog poboljšavanja ukupnih performansi organizacije treba da predstavlja njen osnovni cilj. Takođe, veoma je bitno obezbediti neprekidno poređenje učinaka sa postavljenim kriterijumima.
7. Odlučivanje na osnovu činjenica: Efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija. Ovaj princip se odnosi na prikupljanje onih podataka i informacija koji su relevantni za ispunjenje unapred postavljenih ciljeva, kao i na analizu prikupljenih podataka korišćenjem validnih metoda.
8. Obostrano korisni odnosi sa dobavljačima: Organizacija treba da identifikuje i izabere ključne dobavljače, sa kojima kroz jasnu i otvorenu komunikaciju i zajednički rad na razvoju i unapređenju proizvoda i procesa treba da ostvari dugoročnu saradnju na obostranu korist...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Liderstvo 6
1.2 Lider ili menadžer? 7
1.3 Uloga liderstva u organizacionom ponašanju 10
1.4 Dobar menadžer - loš lider 13
1.5 Emocionalna inteligencija 17
1.6 Liderski stilovi 19
1.7 Klasični liderski stilovi 19
1.8 Savremeni liderski stilovi 20
1.8.1 Kontigentni pristup liderstvu 20
1.8.2 Pristup grupne dinamike 24
1.9 Izbor liderskog stila 24
1.10 Tipovi lidera i izvori njihove moći 27
1.11 Delegiranje kao osnova kvalitetnog liderstva 29
1.11.1 Efikasnost, komponente i problemi delegiranja 30
1.12 Različiti liderski stilovi 35
ZAKLJUČAK 37
LITERATURA 38
Globalno tržišište je neograničeni potencijal svakog preduzeća. Učešće na ovom tržištu je izuzetno konkurentan posao koji uslovljava oslanjanje na međunarodno prihvaćene procedure i standarde poslovanja. U uslovima poslovanja na tržištu Evrope, kvalitet je uslov ne samo za osvajajnje novih tržišta, već i za zadržavanje postojećih. Savremena potražnja očekuje kvalitetne priozvode i usluge, kao i dokaz da je organizacija sposobna da postigne traženi kvalitet.
Jedini međunarodno priznati dokaz kvaliteta je sertifikat Sistema menadžmenta kvaliteta ISO 9001. Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta od preko 160 zemalja. Primenjen je princip jedan član - jedna zemlja, a sedište organizacije je u Ženevi (Švajcarska) gde se ceo sistem koordinira.
Usvajanje ISO standarda suštinski znači da poslovni subjekti koji primenjuju međunarodne standarde mogu da se takmiče sa konkurentima na tržištima širom sveta. Pored toga, sama činjenica da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju bezbednosti, kvaliteta i pouzdanosti a samim tim i vrstu sigurnosti za potrošače. Standard ISO 9001:2000 može se primeniti na sve organizacije bez obzira na njihov tip, veličinu, proizvod/uslugu i ostale specifikacije. Sistem menadžmenta kvaliteta (QMS) podrazumeva osam sledećih principa:
1. Organizaciju koja je usmerena na korisnika: Organizacije zavise od svojih korisnika i stoga treba da razumeju tekuće i buduće potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da pruže i više nego što korisnici očekuju.
2. Liderstvo: Menadžment preduzeća uspostavlja jedinstvo zajedničkih ciljeva i definiše smer kojim organizacija treba da se kreće. Menadžment treba da kreira ambijent koji ohrabruje saradnike na rad i postizanje ciljeva organizacije.
3. Uključenje zaposlenog osoblja: Organizacija treba da podstakne zaposlene da prihvate odgovornost za rešavanje problema i unapređene procesa, da omogući zaposlenima da stalnim sticanjem novih znanja i veština, kao i slobodnom razmenom znanja i iskustava unutar timova, doprinesu povećanom zadovoljenju pri obavljanju posla a samim tim i rezultatima organizacije.
4. Procesni pristup: Svi procesi neophodni za ostvarenje željenog rezultata moraju biti definisani, a ulazi i izlazi iz procesa zajedno sa funkcijama organizacije identifikovani i praćeni. Pored toga, organizacija mora da definiše jasne nadležnosti u upravljanju procesima, kao i da omogući korisnicima obuku, materijal i potrebne informacije.
5. Sistemski pristup upravljanju: Definisanje sistema identifikacije ili razvoja procesa i njegovo postavljanje na način da zadati cilj bude postignut na najefikasniji način. Sistemski pristup podrazumeva i potpuno razumevanje međuzavisnosti procesa u sistemu kao i neprekidno unapređenje sistema kroz merenje i vrednovanje rezultata. Za svaku obavezu koja se pojavi u poslovnom proces određuje se lice ili više njih koji su odgovorni za njeno izvršenje.
6. Stalno poboljšanje: Princip konstantnog poboljšavanja ukupnih performansi organizacije treba da predstavlja njen osnovni cilj. Takođe, veoma je bitno obezbediti neprekidno poređenje učinaka sa postavljenim kriterijumima.
7. Odlučivanje na osnovu činjenica: Efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija. Ovaj princip se odnosi na prikupljanje onih podataka i informacija koji su relevantni za ispunjenje unapred postavljenih ciljeva, kao i na analizu prikupljenih podataka korišćenjem validnih metoda.
8. Obostrano korisni odnosi sa dobavljačima: Organizacija treba da identifikuje i izabere ključne dobavljače, sa kojima kroz jasnu i otvorenu komunikaciju i zajednički rad na razvoju i unapređenju proizvoda i procesa treba da ostvari dugoročnu saradnju na obostranu korist...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Liderstvo 6
1.2 Lider ili menadžer? 7
1.3 Uloga liderstva u organizacionom ponašanju 10
1.4 Dobar menadžer - loš lider 13
1.5 Emocionalna inteligencija 17
1.6 Liderski stilovi 19
1.7 Klasični liderski stilovi 19
1.8 Savremeni liderski stilovi 20
1.8.1 Kontigentni pristup liderstvu 20
1.8.2 Pristup grupne dinamike 24
1.9 Izbor liderskog stila 24
1.10 Tipovi lidera i izvori njihove moći 27
1.11 Delegiranje kao osnova kvalitetnog liderstva 29
1.11.1 Efikasnost, komponente i problemi delegiranja 30
1.12 Različiti liderski stilovi 35
ZAKLJUČAK 37
LITERATURA 38