10-10-2010, 03:19 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Javne finansije bave se izučavanjem nastanka i razvoja javnih potreba, upravljenjem javnim potrebama i njihovim finansiranjem. Finansiranje javnih potreba obuhvata:
1. javne rashode;
2. javne prihode;
3.budžet;
4.finansijske odnose između različitih nivoa državne zajednice (od federacije do lokalnih kolektiviteta), odnosno finansijski i fiskalni federalizam;
5.finansijsku (fiskalnu) politiku koja obuhvata alokativnu, distributivnu i stabilizacionu ulogu javnih finansija.
Javne finansije imaju svoj teorijski aspekt, sistemski-institucionalni aspekt i svoj praktični aspekt, odnosno izučavaju optimalnosti u kreiranju i primeni sistema javnih finansija u konkretnim institucionalnim, materijalnim i drugim specifičnim uslovima određene zemlje.
Izraz finansije potiče od latinske reči finis, koja znači granica, kraj, svršetak, a u srednjovekovnom latinskom i rok plaćanja. U savremenim jezicima se najpre javlja u Francuskom, gde je u jednini "la finance" značila novčane poslove pojedinca, a u množini "les finances" prihode i rashode i celo državno finansijsko gazdinstvo. U nemačkom jeziku u množini Finanzen (Finanzwesen) dobilo je značenje koje obuhvata, kao i u francuskom jeziku, celokupno državno novčano gospodarenje, prihode, rashode i dugove. Engleska reč "finance" ima značenje privatnih novčanih poslova i novčanih poslova u okviru narodne privrede.
Finansije su nastale sa pojavom robne proizvodnje i robno-novčanih odnosa. Bez novca nema finansija. Pod pojmom finansije u najširem značenju spadaju ukupni novčani odnosi, svi akti i radnje kojima se zasnivaju ili gase imovinsko-pravni odnosi izraženi u novcu. Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede.
Cilj je da se u datim uslovima dostigne optimum u zadovoljavanju kako privatnih tako i javnih potreba i na toj osnovi da se obezbedi optimum društvenog blagostanja, standarda i kvaliteta življenja. Država politički i odlučuje o tome koliko će sredstava BDP-a ići u javni sektor i za koje javne potrebe, a koliko će ostaviti tržišnom sektoru za privatne potrebe...
SADRŽAJ
UVOD 4
1 BUDŽET DRŽAVE 6
1.1 Poreklo naziva i značaj državnog budžeta 6
1.2 Osnovne karakteristike budžeta 7
1.2.1 Opšta obeležja budžeta 7
1.3 FUNKCIJE BUDŽETA 9
1.4 Budžetska načela 9
1.4.1 Statička budžetska načela 9
1.5 Aspekti posmatranja budžeta 10
1.5.1 Dinamička budžetska načela 11
1.6 Budžetska procedura 11
1.6.1 Planiranje rashoda i prihoda budžeta 12
2 OPOREZIVANJE 14
2.1 Ciljevi oporezivanja 14
2.1.1 Fiskalni cilj 15
2.1.2 Nefiskalni cilj 15
2.1.3 Socijalni ciljevi 15
2.1.4 Politički ciljevi 16
2.1.5 Demografski cilj 16
2.2 Principi oporezivanja 16
2.3 Elementi oporezivanja 17
2.3.1 Lični elementi oporezivanja 17
2.3.2 Materijalni elementi oporezivanja 18
2.4 Načela oporezivanja 20
2.4.1 Smitova klasifikacija poreskih načela 20
2.4.2 Wagnerova klasifikacija poreskih načela 20
2.5 Poreski sistem 21
2.6 Porez na dodatu vrednost 23
2.7 Oporezivanje dobiti pravnih lica 23
2.8 Porez na imovinu 25
2.8.1 Obračun poreza na imovinu 26
2.8.2 Površina objekta 26
2.8.3 Tržišna vrednost 26
2.8.4 Koeficijent kvaliteta 26
2.8.5 Koeficijent lokacije 27
2.8.6 Amortizacija 27
2.8.7 Poreska osnovica 28
2.8.8 Iznos poreza 28
2.8.9 Poreske olakšice i oslobadjanja 28
2.8.10 Iznos poreza za uplatu 28
2.8.11 Naplata poreza na imovinu 29
3 CARINE 30
3.1 Vrste carina 30
3.2 Carinski postupci 31
3.2.1 Stavljanje robe u slobodan promet 32
3.2.2 Tranzit 33
3.2.3 Carinsko skladištenje 33
3.2.4 Uvoz 34
3.2.5 Izvoz 34
3.3 Efekti carina 34
3.4 Carinska politika 35
3.5 Carinske tarife – kvote 37
3.5.1 Vrste (podele) Carinskih tarifa 37
3.5.2 Zakon o carinskoj tarifi i njegovi sastavni delovi 38
3.5.3 Osnovna pravila i napomene u Carinskoj tarifi, Komentarska objašnjenja i uverenja o svrstavanju robe u Carinskoj tarifi 39
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 42
Javne finansije bave se izučavanjem nastanka i razvoja javnih potreba, upravljenjem javnim potrebama i njihovim finansiranjem. Finansiranje javnih potreba obuhvata:
1. javne rashode;
2. javne prihode;
3.budžet;
4.finansijske odnose između različitih nivoa državne zajednice (od federacije do lokalnih kolektiviteta), odnosno finansijski i fiskalni federalizam;
5.finansijsku (fiskalnu) politiku koja obuhvata alokativnu, distributivnu i stabilizacionu ulogu javnih finansija.
Javne finansije imaju svoj teorijski aspekt, sistemski-institucionalni aspekt i svoj praktični aspekt, odnosno izučavaju optimalnosti u kreiranju i primeni sistema javnih finansija u konkretnim institucionalnim, materijalnim i drugim specifičnim uslovima određene zemlje.
Izraz finansije potiče od latinske reči finis, koja znači granica, kraj, svršetak, a u srednjovekovnom latinskom i rok plaćanja. U savremenim jezicima se najpre javlja u Francuskom, gde je u jednini "la finance" značila novčane poslove pojedinca, a u množini "les finances" prihode i rashode i celo državno finansijsko gazdinstvo. U nemačkom jeziku u množini Finanzen (Finanzwesen) dobilo je značenje koje obuhvata, kao i u francuskom jeziku, celokupno državno novčano gospodarenje, prihode, rashode i dugove. Engleska reč "finance" ima značenje privatnih novčanih poslova i novčanih poslova u okviru narodne privrede.
Finansije su nastale sa pojavom robne proizvodnje i robno-novčanih odnosa. Bez novca nema finansija. Pod pojmom finansije u najširem značenju spadaju ukupni novčani odnosi, svi akti i radnje kojima se zasnivaju ili gase imovinsko-pravni odnosi izraženi u novcu. Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede.
Cilj je da se u datim uslovima dostigne optimum u zadovoljavanju kako privatnih tako i javnih potreba i na toj osnovi da se obezbedi optimum društvenog blagostanja, standarda i kvaliteta življenja. Država politički i odlučuje o tome koliko će sredstava BDP-a ići u javni sektor i za koje javne potrebe, a koliko će ostaviti tržišnom sektoru za privatne potrebe...
SADRŽAJ
UVOD 4
1 BUDŽET DRŽAVE 6
1.1 Poreklo naziva i značaj državnog budžeta 6
1.2 Osnovne karakteristike budžeta 7
1.2.1 Opšta obeležja budžeta 7
1.3 FUNKCIJE BUDŽETA 9
1.4 Budžetska načela 9
1.4.1 Statička budžetska načela 9
1.5 Aspekti posmatranja budžeta 10
1.5.1 Dinamička budžetska načela 11
1.6 Budžetska procedura 11
1.6.1 Planiranje rashoda i prihoda budžeta 12
2 OPOREZIVANJE 14
2.1 Ciljevi oporezivanja 14
2.1.1 Fiskalni cilj 15
2.1.2 Nefiskalni cilj 15
2.1.3 Socijalni ciljevi 15
2.1.4 Politički ciljevi 16
2.1.5 Demografski cilj 16
2.2 Principi oporezivanja 16
2.3 Elementi oporezivanja 17
2.3.1 Lični elementi oporezivanja 17
2.3.2 Materijalni elementi oporezivanja 18
2.4 Načela oporezivanja 20
2.4.1 Smitova klasifikacija poreskih načela 20
2.4.2 Wagnerova klasifikacija poreskih načela 20
2.5 Poreski sistem 21
2.6 Porez na dodatu vrednost 23
2.7 Oporezivanje dobiti pravnih lica 23
2.8 Porez na imovinu 25
2.8.1 Obračun poreza na imovinu 26
2.8.2 Površina objekta 26
2.8.3 Tržišna vrednost 26
2.8.4 Koeficijent kvaliteta 26
2.8.5 Koeficijent lokacije 27
2.8.6 Amortizacija 27
2.8.7 Poreska osnovica 28
2.8.8 Iznos poreza 28
2.8.9 Poreske olakšice i oslobadjanja 28
2.8.10 Iznos poreza za uplatu 28
2.8.11 Naplata poreza na imovinu 29
3 CARINE 30
3.1 Vrste carina 30
3.2 Carinski postupci 31
3.2.1 Stavljanje robe u slobodan promet 32
3.2.2 Tranzit 33
3.2.3 Carinsko skladištenje 33
3.2.4 Uvoz 34
3.2.5 Izvoz 34
3.3 Efekti carina 34
3.4 Carinska politika 35
3.5 Carinske tarife – kvote 37
3.5.1 Vrste (podele) Carinskih tarifa 37
3.5.2 Zakon o carinskoj tarifi i njegovi sastavni delovi 38
3.5.3 Osnovna pravila i napomene u Carinskoj tarifi, Komentarska objašnjenja i uverenja o svrstavanju robe u Carinskoj tarifi 39
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 42