10-10-2010, 02:34 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Kada se govori o organizovanju bibliotečke delatnosti trebalo bi postaviti pitanje-čiji je to zadatak? Ko je odgovoran za uspešan rad biblioteke? Pitanje nije formalno, s obzirom da se iza njega krije specifičan položaj biblioteka, a naročito školskih biblioteka koje su sastavni deo dva sistema - školskog i bibliotečkog. Jasno je da su školske biblioteke sastavni deo škola, te svojim delovanjem pomažu unapređivanje stručnog rada škola u čijem se sastavu nalaze i integralno su uključene u obrazovno-vaspitnu delatnost tih škola. Sa druge strane, školske biblioteke deo su jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji. One su u nadležnosti narodnih matičnih biblioteka zaduženih da obavljaju matične funkcije za bibliotečku mrežu na svojoj teritoriji. Matične biblioteke imaju pravo da organizuju delatnost školskih biblioteka kao dela jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji, jer Zakon o bibliotečkoj delatnosti utvrđuje matične funkcije kao funkcije kroz koje se ostvaruje jedinstvo bibliotečko-informacione delatnosti za sve tipove biblioteka u Srbiji, pa time i za školske. Samim tim rad školskih biblioteka uređuje se dvojako - propisima iz oblasti obrazovanja i propisima iz oblasti bibliotekarstva. Ovi zakonski propisi su komplementarni i predstavljaju jedinstvenu osnovu za primenu u radu školskih biblioteka. Osim matičnih funkcija, propisi iz oblasti bibliotekarstva primenjuju se u školskim bibliotekama kada su u pitanju vrste stručnih poslova u biblioteci, evidencija bibliotečke građe, uslovi za čuvanje bibliotečke građe, revizija i otpis fondova, sticanje stručnih zvanja...
Bibliotekari kao nosioci kvaliteta bibliotečkih usluga
Pođimo od temelja, dakle, od prve biblioteke sa kojom se korisnici susreću još u detinjstvu, a to su školske biblioteke. Zaposleni u školskim bibliotekama nemaju obavezu polaganja stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti, ukoliko imaju položen stručni ispit u oblasti obrazovanja. Bibliotekari koji rade u školskim bibliotekama moraju imati visoku stručnu spremu za rad u biblioteci srednje škole, odnosno visoku ili višu stručnu spremu u biblioteci osnovne škole, a zakonsku obavezu polaganja stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti imaju u slučaju da nisu položili ispit iz oblasti obrazovanja. Posledica ovakvih zakonskih rešenja je da u najvećem broju školskih biblioteka rade bibliotekari bez položenog stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti i bez znanja neophodnih za obavljanje stručnih poslova u biblioteci. Rezultat su zanemarene i zapuštene školske biblioteke.
Jedan od najozbiljnijih problema u školskom bibliotekarstvu je česta promenljivost kadra u školskoj biblioteci. Retke su škole koje raspisivanjem javnog konkursa popunjavaju radno mesto u biblioteci, na taj način što će tražiti adekvatnu osobu - bibliotekara za stalno zaposlenje. Najčešće poslove u biblioteci obavljaju nastavnici /profesori koji su u njoj delimično angažovani, jer nemaju dovoljan broj časova ostvarenih u nastavi. Praksa je pokazala da u tom slučaju najčešće trpe poslovi u biblioteci, s obzirom da nastavnici te poslove ne poznaju, nisu im naklonjeni, nemaju vremena a ni volje da im se dovoljno posvete. To potvrđuju i iskustva matičnih biblioteka prilikom prikupljanja podataka o poslovanju školskih biblioteka za bazu podataka Mreža biblioteka Srbije. Obaveza svake biblioteke je da vodi bibliotečku statistiku na propisanim obrascima za evidenciju i kontrolu korišćenja bibliotečkih fondova i usluga. Međutim, veliki broj školskih biblioteka ne samo da pruža otpor dostavljanju podataka o poslovanju biblioteke, jer se ne evidentiraju statistički pokazatelji o radu, već nisu poštovani ni elementarni principi stručnog uređenja biblioteke (nesređen knjižni fond, nema kataloga, ne radi se inventarisanje kako treba, pri čemu veliki broj knjiga nije inventarisan niti popisan na bilo koji način, periodika nije obrađena niti je dostupna za korišćenje, ne vodi se evidencija korišćenja bibliotečkog fonda i usluga), što za posledicu ima rasipanje i gubitak velikog broja knjiga...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Bibliotekari kao nosioci kvaliteta bibliotečkih usluga 4
1.1.1 Korišćenje bibliotečkih fondova i usluga 8
1.2 Rezultat kao mera učinka u biblioteci 11
1.2.1 Učinak rada biblioteka 12
1.2.2 Procena učinka 12
1.2.3 Zadovoljstvo korisnika kao indikator učinka 19
1.3 Merenje učinka u bibliotekama 20
1.3.1 Evaluacija i biblioteke 21
1.3.2 Sistemski pristup bibliotečkoj evaluaciji 22
1.3.3 Bibliotečki menaxment i prikupljanje podataka u cilju donošenja odluka 23
1.3.4 Bibliotekari i prikupljanje bibliotečke statistike 26
1.3.5 Merenje uspešnosti poslovanja biblioteka 27
1.3.6 Merenje kvaliteta bibliotečkih proizvoda i službi 29
1.3.7 Merenje vrednosti i učinka u praksi 31
1.3.8 Šta je sa merenjem isplativosti, to jest efikasnosti? 32
1.3.9 Merenje uspešnosti poslovanja i slovenačke biblioteke 34
1.4 Evaluacija i standardizacija bibliotečkih usluga 36
1.4.1 O pojmu i metodama evaluacije u bibliotekarstvu 36
ZAKLJUČAK 42
LITERATURA 43
Kada se govori o organizovanju bibliotečke delatnosti trebalo bi postaviti pitanje-čiji je to zadatak? Ko je odgovoran za uspešan rad biblioteke? Pitanje nije formalno, s obzirom da se iza njega krije specifičan položaj biblioteka, a naročito školskih biblioteka koje su sastavni deo dva sistema - školskog i bibliotečkog. Jasno je da su školske biblioteke sastavni deo škola, te svojim delovanjem pomažu unapređivanje stručnog rada škola u čijem se sastavu nalaze i integralno su uključene u obrazovno-vaspitnu delatnost tih škola. Sa druge strane, školske biblioteke deo su jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji. One su u nadležnosti narodnih matičnih biblioteka zaduženih da obavljaju matične funkcije za bibliotečku mrežu na svojoj teritoriji. Matične biblioteke imaju pravo da organizuju delatnost školskih biblioteka kao dela jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji, jer Zakon o bibliotečkoj delatnosti utvrđuje matične funkcije kao funkcije kroz koje se ostvaruje jedinstvo bibliotečko-informacione delatnosti za sve tipove biblioteka u Srbiji, pa time i za školske. Samim tim rad školskih biblioteka uređuje se dvojako - propisima iz oblasti obrazovanja i propisima iz oblasti bibliotekarstva. Ovi zakonski propisi su komplementarni i predstavljaju jedinstvenu osnovu za primenu u radu školskih biblioteka. Osim matičnih funkcija, propisi iz oblasti bibliotekarstva primenjuju se u školskim bibliotekama kada su u pitanju vrste stručnih poslova u biblioteci, evidencija bibliotečke građe, uslovi za čuvanje bibliotečke građe, revizija i otpis fondova, sticanje stručnih zvanja...
Bibliotekari kao nosioci kvaliteta bibliotečkih usluga
Pođimo od temelja, dakle, od prve biblioteke sa kojom se korisnici susreću još u detinjstvu, a to su školske biblioteke. Zaposleni u školskim bibliotekama nemaju obavezu polaganja stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti, ukoliko imaju položen stručni ispit u oblasti obrazovanja. Bibliotekari koji rade u školskim bibliotekama moraju imati visoku stručnu spremu za rad u biblioteci srednje škole, odnosno visoku ili višu stručnu spremu u biblioteci osnovne škole, a zakonsku obavezu polaganja stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti imaju u slučaju da nisu položili ispit iz oblasti obrazovanja. Posledica ovakvih zakonskih rešenja je da u najvećem broju školskih biblioteka rade bibliotekari bez položenog stručnog ispita iz bibliotečke delatnosti i bez znanja neophodnih za obavljanje stručnih poslova u biblioteci. Rezultat su zanemarene i zapuštene školske biblioteke.
Jedan od najozbiljnijih problema u školskom bibliotekarstvu je česta promenljivost kadra u školskoj biblioteci. Retke su škole koje raspisivanjem javnog konkursa popunjavaju radno mesto u biblioteci, na taj način što će tražiti adekvatnu osobu - bibliotekara za stalno zaposlenje. Najčešće poslove u biblioteci obavljaju nastavnici /profesori koji su u njoj delimično angažovani, jer nemaju dovoljan broj časova ostvarenih u nastavi. Praksa je pokazala da u tom slučaju najčešće trpe poslovi u biblioteci, s obzirom da nastavnici te poslove ne poznaju, nisu im naklonjeni, nemaju vremena a ni volje da im se dovoljno posvete. To potvrđuju i iskustva matičnih biblioteka prilikom prikupljanja podataka o poslovanju školskih biblioteka za bazu podataka Mreža biblioteka Srbije. Obaveza svake biblioteke je da vodi bibliotečku statistiku na propisanim obrascima za evidenciju i kontrolu korišćenja bibliotečkih fondova i usluga. Međutim, veliki broj školskih biblioteka ne samo da pruža otpor dostavljanju podataka o poslovanju biblioteke, jer se ne evidentiraju statistički pokazatelji o radu, već nisu poštovani ni elementarni principi stručnog uređenja biblioteke (nesređen knjižni fond, nema kataloga, ne radi se inventarisanje kako treba, pri čemu veliki broj knjiga nije inventarisan niti popisan na bilo koji način, periodika nije obrađena niti je dostupna za korišćenje, ne vodi se evidencija korišćenja bibliotečkog fonda i usluga), što za posledicu ima rasipanje i gubitak velikog broja knjiga...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Bibliotekari kao nosioci kvaliteta bibliotečkih usluga 4
1.1.1 Korišćenje bibliotečkih fondova i usluga 8
1.2 Rezultat kao mera učinka u biblioteci 11
1.2.1 Učinak rada biblioteka 12
1.2.2 Procena učinka 12
1.2.3 Zadovoljstvo korisnika kao indikator učinka 19
1.3 Merenje učinka u bibliotekama 20
1.3.1 Evaluacija i biblioteke 21
1.3.2 Sistemski pristup bibliotečkoj evaluaciji 22
1.3.3 Bibliotečki menaxment i prikupljanje podataka u cilju donošenja odluka 23
1.3.4 Bibliotekari i prikupljanje bibliotečke statistike 26
1.3.5 Merenje uspešnosti poslovanja biblioteka 27
1.3.6 Merenje kvaliteta bibliotečkih proizvoda i službi 29
1.3.7 Merenje vrednosti i učinka u praksi 31
1.3.8 Šta je sa merenjem isplativosti, to jest efikasnosti? 32
1.3.9 Merenje uspešnosti poslovanja i slovenačke biblioteke 34
1.4 Evaluacija i standardizacija bibliotečkih usluga 36
1.4.1 O pojmu i metodama evaluacije u bibliotekarstvu 36
ZAKLJUČAK 42
LITERATURA 43