09-10-2010, 11:55 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Veliki Hadronski Kolajder (LHC) bice najveci akceleratorski kompleks koji je do sada izgraden u svetu, i uvesce fiziku elementarnih cestica u potpuno nov energetski domen. Ubrzavace dva protonska snopa do energije od 14 TeV u sistemu centra mase. Ocekuje se da ce pocetna luminoznost LHC-a biti L = 1033 cm-2s-1 (tzv. niska luminoznost), koja bi tokom tri godine rada trebalo da poraste na projektovanu luminoznost L = 1034 cm-2s-1 (visoka luminoznost). Integralne luminoznosti od 10 fb-1, 30 fb-1, 100 fb-1 i 300 fb-1 bi trebalo da budu postignute posle jedne, tri, cetiri i manje od deset godina sakupljanja podataka. Sa ovakvom energijom i luminoznoscu LHC bi trebalo da omoguci otkrivanje novih cestica i izucavanje fizike van Standardnog Modela. Takode, LHC ce biti prava fabrika za proizvodnju W i Z bozona, b i t kvarkova sto ce omoguciti precizno merenje njihovih masa i drugih karakteristika. U pocetnoj fazi, na niskoj luminoznosti, svake sekunde bice produkovano pet Z bozona sa leptonskim raspadom. Na LHC-u, podatke iz proton-proton sudara ce prikupljati dva detektorska sistema: CMS i ATLAS. Ova dva detektora su dizajnirana tako da pokriju sirok spektar procesa koji se mogu izucavati u proton-proton sudarima.
U ATLAS kolaboraciji je u toku masovna produkcija simuliranih podataka na Gridu, pod nazivom "Data Challenges" (DC). Cilj je da se testira softver i kompjuterski model za analizu realnih podataka koje ce sakupljati ATLAS detektor. U okviru ove produkcije, u ovom radu bice posebno analiziran mionski kanal raspada Z0 bozona. Ovaj kanal ima visestruki znacaj za merenja na ATLAS eksperimentu:
• Prvo, precizno odredena masa Z0 bozona ce omoguciti merenje masa drugih cestica sa visokom tacnoscu, na primer Higs bozona (H — ZZ — 4l), sto je jedan od osnovnih zadataka ATLAS eksperimenta;
• Drugo, proces Z — \x.\x. je statisticki znacajan i moze se koristiti za kalibraciju i kontrolu detektora...
Sadrzaj:
1. Uvod 4
2. Produkcija Z0 bozona na LHC 5
3. ATLAS detektor 6
3.1.Opste karakteristike ATLAS detektora 6
3.2.Unutrasnji (Inner) detektor 8
3.2.1. Piksel (Pixel) detektor 9
3.2.2. Semiconductor Tracker (SCT) 9
3.2.3. Transition Radiation Tracker (TRT) 9
3.3.Mionski spektrometar 10
3.3.1. Monitored Drift Tubes (MDT) 11
3.3.2. Cathode Strip Chambers (CSC) 13
3.3.3. Resistive Plate Chambers (RPC) 14
3.3.4. Thin Gap Chambers (TGC) 14
3.3.5. Poravnavanje detektora 15
3.4. Trigger sistem i sistem prikupljanja podataka (DAQ) 15
3.5.Merenje impulsa miona 16
4. Testiranje softvera 18
4.1.Kompjuting 18
4.1.1. Grid 18
4.2.Simulacija ATLAS detektora 19
4.2.1. Generisanje dogadaja 19
4.2.2. Simulacija detektora 20
4.2.3. Digitalizacija 20
4.3.Rekonstrukcija dogadaja 21
4.4.Analiza n-taplova 22
5. Rezultati 22
5.1.Rekonstrukcija kinematickih karakteristika miona 24
5.2.Rekonstrukcija kinematickih karakteristika Z0 bozona 30
6. Zakljucak 34
7. Literatura 35
8. Prilozi 36
8.1.Nomenklatura 36
8.2.Uputstvo za instalaciju ATHENA softvera 37
8.3.K6d programa joboptions.py 38
8.4.Osnovne komande ROOT programskog paketa 46
8.5.K6d Zmumu.C programa 47
Veliki Hadronski Kolajder (LHC) bice najveci akceleratorski kompleks koji je do sada izgraden u svetu, i uvesce fiziku elementarnih cestica u potpuno nov energetski domen. Ubrzavace dva protonska snopa do energije od 14 TeV u sistemu centra mase. Ocekuje se da ce pocetna luminoznost LHC-a biti L = 1033 cm-2s-1 (tzv. niska luminoznost), koja bi tokom tri godine rada trebalo da poraste na projektovanu luminoznost L = 1034 cm-2s-1 (visoka luminoznost). Integralne luminoznosti od 10 fb-1, 30 fb-1, 100 fb-1 i 300 fb-1 bi trebalo da budu postignute posle jedne, tri, cetiri i manje od deset godina sakupljanja podataka. Sa ovakvom energijom i luminoznoscu LHC bi trebalo da omoguci otkrivanje novih cestica i izucavanje fizike van Standardnog Modela. Takode, LHC ce biti prava fabrika za proizvodnju W i Z bozona, b i t kvarkova sto ce omoguciti precizno merenje njihovih masa i drugih karakteristika. U pocetnoj fazi, na niskoj luminoznosti, svake sekunde bice produkovano pet Z bozona sa leptonskim raspadom. Na LHC-u, podatke iz proton-proton sudara ce prikupljati dva detektorska sistema: CMS i ATLAS. Ova dva detektora su dizajnirana tako da pokriju sirok spektar procesa koji se mogu izucavati u proton-proton sudarima.
U ATLAS kolaboraciji je u toku masovna produkcija simuliranih podataka na Gridu, pod nazivom "Data Challenges" (DC). Cilj je da se testira softver i kompjuterski model za analizu realnih podataka koje ce sakupljati ATLAS detektor. U okviru ove produkcije, u ovom radu bice posebno analiziran mionski kanal raspada Z0 bozona. Ovaj kanal ima visestruki znacaj za merenja na ATLAS eksperimentu:
• Prvo, precizno odredena masa Z0 bozona ce omoguciti merenje masa drugih cestica sa visokom tacnoscu, na primer Higs bozona (H — ZZ — 4l), sto je jedan od osnovnih zadataka ATLAS eksperimenta;
• Drugo, proces Z — \x.\x. je statisticki znacajan i moze se koristiti za kalibraciju i kontrolu detektora...
Sadrzaj:
1. Uvod 4
2. Produkcija Z0 bozona na LHC 5
3. ATLAS detektor 6
3.1.Opste karakteristike ATLAS detektora 6
3.2.Unutrasnji (Inner) detektor 8
3.2.1. Piksel (Pixel) detektor 9
3.2.2. Semiconductor Tracker (SCT) 9
3.2.3. Transition Radiation Tracker (TRT) 9
3.3.Mionski spektrometar 10
3.3.1. Monitored Drift Tubes (MDT) 11
3.3.2. Cathode Strip Chambers (CSC) 13
3.3.3. Resistive Plate Chambers (RPC) 14
3.3.4. Thin Gap Chambers (TGC) 14
3.3.5. Poravnavanje detektora 15
3.4. Trigger sistem i sistem prikupljanja podataka (DAQ) 15
3.5.Merenje impulsa miona 16
4. Testiranje softvera 18
4.1.Kompjuting 18
4.1.1. Grid 18
4.2.Simulacija ATLAS detektora 19
4.2.1. Generisanje dogadaja 19
4.2.2. Simulacija detektora 20
4.2.3. Digitalizacija 20
4.3.Rekonstrukcija dogadaja 21
4.4.Analiza n-taplova 22
5. Rezultati 22
5.1.Rekonstrukcija kinematickih karakteristika miona 24
5.2.Rekonstrukcija kinematickih karakteristika Z0 bozona 30
6. Zakljucak 34
7. Literatura 35
8. Prilozi 36
8.1.Nomenklatura 36
8.2.Uputstvo za instalaciju ATHENA softvera 37
8.3.K6d programa joboptions.py 38
8.4.Osnovne komande ROOT programskog paketa 46
8.5.K6d Zmumu.C programa 47