09-10-2010, 11:28 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Како је вода ресурс од животног значаја, извор живота, а прети опасност да ће временом је имати све мање за пиће, то се само по себи намеће разматрање како спречити загађивање воде нашег краја.
Знамо да је „вода колевка и услов живота на нашој планети, и да су у долинама великих река настале и развиле се древне цивилизације.“
Од укупне количине хидросфере слатка вода је свега 2,5% и то је прилично неравномерно распоређена. Највећи део је у ледницима (77%), па у подземним водама (22,4%), док су преостале количине у виду језера, бара и текућих вода, којих је и најмање, свега 0,01%.
Највећи део слатко-водног блага човек користи за наводњавање, око 2/3, док преосталу трећину користи у индустрији и домаћинству.
СТАЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ВОДОВОДНЕ И
КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ
Наша општина се простире на површини од око 670км2, на висини од преко 300м надморске висине, лежећи на обронцима планина Златибора и Таре. На тој површини оформљено је 41 насеље (рачунајући ту и Ужице, које је добило статус града), и према последњем попису из 2002.год. у ужичкој општини живи око 83 000 становника, од чега у Ужицу и Севојну је нешто преко 62 000.
Ужичани се могу похвалити да за пиће имају доста добру, хемијски и бактериолошки, исправну воду. „Коректно организовано јавно водоснадбевање имају само насеља повезана на водосистем „Врутци“ са истоимене акумулације. Овим системом је обухваћено око 67 000 корисника. Поред Ужица, који је водоводном мрежом покривен 100%, воду са овог система добијају и насеља: Буар, Горјани, Дрежник, Збојштица, Злакуса, Крвавци, Поточање, Севојно и део Потпећа (15%).“ Но да би иза те тврдње и стајали морају се ухватити у коштац са проблемима загађивања воде, а то је за сада примаран проблем.
На територији Ужица и Севојна постоји канализациона мрежа у дужини од 84км, док у сеоским и приградским насељима то није, или је пак неадекватно решено, тј. управљање отпадним водама је ограничено. Посебан проблем су сеоска насеља у којима већином није решено ни питање снадбевања водом. Сеоско становништво се углавном снадбева из индивидуалних бунара (извесна насеља имају самосталан систем водоснадбевања), који нажалост не одговарају стандардима а из разлога не ргулисаног отока отпадних вода, које се најчешће изливају у примитивно направљене септичке јаме или у најближе јаруге, канале, потоке или реке...
Како је вода ресурс од животног значаја, извор живота, а прети опасност да ће временом је имати све мање за пиће, то се само по себи намеће разматрање како спречити загађивање воде нашег краја.
Знамо да је „вода колевка и услов живота на нашој планети, и да су у долинама великих река настале и развиле се древне цивилизације.“
Од укупне количине хидросфере слатка вода је свега 2,5% и то је прилично неравномерно распоређена. Највећи део је у ледницима (77%), па у подземним водама (22,4%), док су преостале количине у виду језера, бара и текућих вода, којих је и најмање, свега 0,01%.
Највећи део слатко-водног блага човек користи за наводњавање, око 2/3, док преосталу трећину користи у индустрији и домаћинству.
СТАЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ВОДОВОДНЕ И
КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ
Наша општина се простире на површини од око 670км2, на висини од преко 300м надморске висине, лежећи на обронцима планина Златибора и Таре. На тој површини оформљено је 41 насеље (рачунајући ту и Ужице, које је добило статус града), и према последњем попису из 2002.год. у ужичкој општини живи око 83 000 становника, од чега у Ужицу и Севојну је нешто преко 62 000.
Ужичани се могу похвалити да за пиће имају доста добру, хемијски и бактериолошки, исправну воду. „Коректно организовано јавно водоснадбевање имају само насеља повезана на водосистем „Врутци“ са истоимене акумулације. Овим системом је обухваћено око 67 000 корисника. Поред Ужица, који је водоводном мрежом покривен 100%, воду са овог система добијају и насеља: Буар, Горјани, Дрежник, Збојштица, Злакуса, Крвавци, Поточање, Севојно и део Потпећа (15%).“ Но да би иза те тврдње и стајали морају се ухватити у коштац са проблемима загађивања воде, а то је за сада примаран проблем.
На територији Ужица и Севојна постоји канализациона мрежа у дужини од 84км, док у сеоским и приградским насељима то није, или је пак неадекватно решено, тј. управљање отпадним водама је ограничено. Посебан проблем су сеоска насеља у којима већином није решено ни питање снадбевања водом. Сеоско становништво се углавном снадбева из индивидуалних бунара (извесна насеља имају самосталан систем водоснадбевања), који нажалост не одговарају стандардима а из разлога не ргулисаног отока отпадних вода, које се најчешће изливају у примитивно направљене септичке јаме или у најближе јаруге, канале, потоке или реке...