09-10-2010, 11:08 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
SAVREMENE KONCEPCIJE UPRAVLJANJA AKTIVOM I PASIVOM (ALT)
Usmereno je na kratkoročno upravljanje ukupnom strukturom aktive i pasive banke na način da su sredstva sa finansijskog tržišta počela da se koriste kao dodatni izvor sredstava za plasman, a visina kamatne stope prilagođava rizicima u poslovanju izazvanim strukturom pasive. Portfolio sredstava se stalno menja i banka nastoji da aktivnim plaćanjem i prilagođavanjem svoje aktive i pasive kretanjima na tržištu ostvari što veći prinos i kontroliše rizike. Ono što se nije promenilo u odnosu na tradicionalnu koncepciju upravljanja aktivom i pasivom je da je neaktivna aktiva pod kontrolom CB. Savremena koncepcija upravljanja aktivom i pasivom ima institucionalno ograničenje koje se odnosi na obavezan iznos kapitala banke u odnosu na aktivu.
U računovodstvenoj terminologiji reč aktiva poistovećuje se sa sredstvima, a pasiva sa obavezama. Za fundamentalnu ravnotežu je potrebno da postoji identitet jednačine:
AKTIVA = OBAVEZE + FONDOVI (KAPITAL)
Međutim, pri tome treba imati u vidu da se aktiva ne poistovećuje sa sredstvima zato što ona podrazumevaju ukupnu aktivu banke umanjenu za iskazani nepokriveni gubitak:
SREDSTVA = UKUPNA AKTIVA – ISKAZANI NEPOKRIVENI GUBITAK
Saglasno međunarodnim standardima, banka je obavezna da svoje poslovanje obavlja tako da njena neto rizična aktiva (zbir rizične bilansne aktive i rizičnih vanbilansnih stavki umanji za iznos potencijalnih gubitaka) bude pokrivena kapitalom u iznosu od najmanje 8%.
Pod rizičnom bilansnom aktivom banke, u smislu ove odluke podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke pomnoženih sledećim ponderima rizika:
• ponderom 0% :gotovina, zlato i ostali plemeniti metali, sredstva na računima kod banaka u inostranstvu, osim u delu koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza, HoV koje se mogu refinansirati kod CB, potraživanja od CB, HoV koje su izdale vlade i CB zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokriveni akreditivi, potraživanja obezbeđena garancijom CB, potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke poverioca u visini depozita, potraživanja obezbeđena zalogom u zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim HoV koje se mogu refinansirati kod CB ili HoV koje su izdale vlade i CB zemalja članica OECD u vrednosti zaloge...
Upravljanje aktivom
S obzirom da dugoročno bankarsko kreditiranje sadrži znatno veći stepen rizika u odnosu na druge oblike kreditiranja, neophodna je kompleksna i razuđena analiza kreditne sposobnosti debitora i validnosti investicionog projekta u svakom pojedinačnom slučaju.
Banke mogu ukupnu analitičku proceduru investicionog kreditiranja komponovati iz tri dijela. U prvom dijelu se putem opštih metodoloških pristupa formira gruba slika performansnosti i kreditne osposobljenosti investitora, koja predstavlja prvi selekcioni filter. Drugi dio je znatno složeniji i predstavlja sadržajnu i egzaktnu analizu očekivanih finansijskih, ekonomskih i drugih efekata predloženih projekata. Sintezom analitičkih ocjena kreditne sposobnosti investitora i očekivane performansnosti predloženih projekata dolazi se do elemenata za formulisanje finalne kreditne odluke i izbora najboljeg projekta...
SAVREMENE KONCEPCIJE UPRAVLJANJA AKTIVOM I PASIVOM (ALT)
Usmereno je na kratkoročno upravljanje ukupnom strukturom aktive i pasive banke na način da su sredstva sa finansijskog tržišta počela da se koriste kao dodatni izvor sredstava za plasman, a visina kamatne stope prilagođava rizicima u poslovanju izazvanim strukturom pasive. Portfolio sredstava se stalno menja i banka nastoji da aktivnim plaćanjem i prilagođavanjem svoje aktive i pasive kretanjima na tržištu ostvari što veći prinos i kontroliše rizike. Ono što se nije promenilo u odnosu na tradicionalnu koncepciju upravljanja aktivom i pasivom je da je neaktivna aktiva pod kontrolom CB. Savremena koncepcija upravljanja aktivom i pasivom ima institucionalno ograničenje koje se odnosi na obavezan iznos kapitala banke u odnosu na aktivu.
U računovodstvenoj terminologiji reč aktiva poistovećuje se sa sredstvima, a pasiva sa obavezama. Za fundamentalnu ravnotežu je potrebno da postoji identitet jednačine:
AKTIVA = OBAVEZE + FONDOVI (KAPITAL)
Međutim, pri tome treba imati u vidu da se aktiva ne poistovećuje sa sredstvima zato što ona podrazumevaju ukupnu aktivu banke umanjenu za iskazani nepokriveni gubitak:
SREDSTVA = UKUPNA AKTIVA – ISKAZANI NEPOKRIVENI GUBITAK
Saglasno međunarodnim standardima, banka je obavezna da svoje poslovanje obavlja tako da njena neto rizična aktiva (zbir rizične bilansne aktive i rizičnih vanbilansnih stavki umanji za iznos potencijalnih gubitaka) bude pokrivena kapitalom u iznosu od najmanje 8%.
Pod rizičnom bilansnom aktivom banke, u smislu ove odluke podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke pomnoženih sledećim ponderima rizika:
• ponderom 0% :gotovina, zlato i ostali plemeniti metali, sredstva na računima kod banaka u inostranstvu, osim u delu koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza, HoV koje se mogu refinansirati kod CB, potraživanja od CB, HoV koje su izdale vlade i CB zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokriveni akreditivi, potraživanja obezbeđena garancijom CB, potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke poverioca u visini depozita, potraživanja obezbeđena zalogom u zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim HoV koje se mogu refinansirati kod CB ili HoV koje su izdale vlade i CB zemalja članica OECD u vrednosti zaloge...
Upravljanje aktivom
S obzirom da dugoročno bankarsko kreditiranje sadrži znatno veći stepen rizika u odnosu na druge oblike kreditiranja, neophodna je kompleksna i razuđena analiza kreditne sposobnosti debitora i validnosti investicionog projekta u svakom pojedinačnom slučaju.
Banke mogu ukupnu analitičku proceduru investicionog kreditiranja komponovati iz tri dijela. U prvom dijelu se putem opštih metodoloških pristupa formira gruba slika performansnosti i kreditne osposobljenosti investitora, koja predstavlja prvi selekcioni filter. Drugi dio je znatno složeniji i predstavlja sadržajnu i egzaktnu analizu očekivanih finansijskih, ekonomskih i drugih efekata predloženih projekata. Sintezom analitičkih ocjena kreditne sposobnosti investitora i očekivane performansnosti predloženih projekata dolazi se do elemenata za formulisanje finalne kreditne odluke i izbora najboljeg projekta...