09-09-2010, 05:38 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
BERZE – POJAM I PODELA
Berza predstavlja posebno organizovano trziste (instituciju) na kome se prema unapred utvrdjenim uzansama i pravilima, po utvrdjenim vremenskim sekvencama, kupuje i prodaje odredjena roba. Kupovina i prodaja su predmet poslovanja berze shodno statutu i pravilima. Berza ne kupuje i ne prodaje vrednosne papire, vec samo omogucava individualnim clanovima trgovinu vrednosnim papirima. U berzanskom poslovanju, redovno se pojavljuju brokeri i dileri, koji trguju na berzi samo ako ispunjavaju strogo propisane uslove.
1.Broker je mesetar, tj. osoba (lice) koji, kao agent, ispunjava sve naloge za drugoga – uz odredjenu proviziju.
2.Diler je, ipak, fizicko i pravno lice koje posluje u svoje ime i za svoj racun ali bez naloga.
Osnovni uslov, da proizvod bude proizvod na berzi, je da proizvod bude standardizovan i zamenljiv.
Dodatni uslovi:
-mora postojati obilnost ponude i traznje za proizvodima,
-visok stepen nestabilnosti cena i
-visok stepen konkurencije na trzistu.
Ta standardizacija je i omogucila razliku izmedju aukcije ( gde se proizvod pojavljuje na trzistu ) i berze ( gde se proizvod ne pojavljuje ), zatim pojavu terminske (odlozene) trgovine. Sam rezultat je da su berze opstajale u razvijenim zemljama ( London, Njujork, Cikago ).
Postoje dva privredna sistema u razvijenim sistemima:
Anglo-americki – institucionalizacija trgovine i to su berzanski sistemi ( Sad, Velika Britanija ) i Klasicni Evropski – sva placanja preko banaka i uloga berze je marginalna ( podrucja kontinentalne Evrope).U berzanske transakcije spadaju: novac, devize, vrednosni papiri ( akcije i obveznice ), kao i razne vrste robe ( tipizirani proizvodi poljoprivrede i industrije ).Na berzi se trguje ziralnim novcem (slobodna sredstva na ziro racunu ), menicom, cekom, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom ( novcana sredstva cija je potrosnja odlozena na rok duzi od jedne godine ), zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima tj. trzisnim materijalom.
Berzanski posrednici su banke, Postanska stedionica i osiguravajuca drustva koja za obavljanje trgovine dobijaju saglasnost Narodne banke Jugoslavije, investicioni fondovi i drugi. Pod drugim berzanskim posrednicima brokerskog i dilerskog nacina trgovine podrazumevaju se: eskont firme, lombardne firme, ziro firme, zalagaonice, menjacnice, otkupne firme, brokersko dilerske firme.
Prema predmetu berzanskog poslovanja sve berze se mogu podeliti na:
1.Efektne ( ili trziste kapitala ),
-Predmet poslovanja cine razni oblici vrednosnih papira ( obveznice, akcije, certifikati ).
-Kao trziste kapitala, ovaj tip obezbedjuje preduzecima i pojedincima relativno brzu promenu strukture ulaganja i alokaciju raspolozivih finansijskih sredstava u rentabilne investicione projekte.
2.Devizne berze ( ili devizno trziste ),
-Na deviznim berzama uskladjuje se ponuda i traznja deviza i utvrdjuje devizni kurs.
-Kao osnovu funkcionisanja deviznog trzista cini medjunarodni platni promet izmedju domacih rezidenata i nerezidenata.
-Sve poslove obavljaju brokeri, koji rade kao posrednici tj. nemaju mogucnost kupovine i prodaje deviza u svoje ime i za svoj racun.
-Pored njih se javljaju i dileri, koji u ovlascenim bankama obavljaju poslove kupovine i prodaje.
3.Novcane (finansijske) berze ( ili trziste novca )
Na finansiskoj berzi se moze trgovati:
-Ziralnim novcem, menicom, cekom, devizama, kratkorocnim hartijama od vrednosti, zlatom i drugim plemenitim metalima,
-hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu,
-kapitalom, akcijama i dugorocnim hartijama od vrednosti,
-finansijskim derivatima.
4.Robne ( ili produktne ).
Na robnoj berzi moze se trgovati:
-robom i
-finansijskim derivatima.
5.Specijalizovana berza,
-Ako se trguje jednom vrstom trzisnog materijala.
6.Mesovita berza.
-Ako se trguje sa vise vrsta trzisnog materijala.
-Na mesovitoj berzi, trgovina se obavlja u posebnim organizacionim delovima formiranim prema vrsti trzisnog materijala.
-Berza se moze osnovati kao akcionarsko drustvo, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uredjuje osnivanje i poslovanje preduzeca.
Prostorni obuhvat trgovine obuhvata:
1. lokalne,
2. regionalne i
3. medjunarodne berze.
Međunarodne berze mogu biti regionalnog karaktera u cilju povezivanja tržišnih učesnika sa istog geografskog prostora, na primer: bliskoistočni, latinoamerički ili indonežanski region. (Zivkovic A., (1997). 124 str.)Trzisnim materijalom se moze trgovati na berzi ( berzanska trgovina ) i van berze ( vanberzanska trgovina). Vanberzanska trgovina moze biti regulisana ( svi ugovori o prodaji koji glase na trzisni materijal i koji su zakljuceni van erzanskog pulta izmedju brokera na nacin i pod uslovima utvrdjenim pravilima berze) i slobodna (svi ugovori o prodaji zakljuceni izmedju nezavisnih rokera, kao i izmedju nezavisnih brokera i brokera – clanova berze, van uslova koji vaze za berzansku trgovinu).
BERZE – POJAM I PODELA
Berza predstavlja posebno organizovano trziste (instituciju) na kome se prema unapred utvrdjenim uzansama i pravilima, po utvrdjenim vremenskim sekvencama, kupuje i prodaje odredjena roba. Kupovina i prodaja su predmet poslovanja berze shodno statutu i pravilima. Berza ne kupuje i ne prodaje vrednosne papire, vec samo omogucava individualnim clanovima trgovinu vrednosnim papirima. U berzanskom poslovanju, redovno se pojavljuju brokeri i dileri, koji trguju na berzi samo ako ispunjavaju strogo propisane uslove.
1.Broker je mesetar, tj. osoba (lice) koji, kao agent, ispunjava sve naloge za drugoga – uz odredjenu proviziju.
2.Diler je, ipak, fizicko i pravno lice koje posluje u svoje ime i za svoj racun ali bez naloga.
Osnovni uslov, da proizvod bude proizvod na berzi, je da proizvod bude standardizovan i zamenljiv.
Dodatni uslovi:
-mora postojati obilnost ponude i traznje za proizvodima,
-visok stepen nestabilnosti cena i
-visok stepen konkurencije na trzistu.
Ta standardizacija je i omogucila razliku izmedju aukcije ( gde se proizvod pojavljuje na trzistu ) i berze ( gde se proizvod ne pojavljuje ), zatim pojavu terminske (odlozene) trgovine. Sam rezultat je da su berze opstajale u razvijenim zemljama ( London, Njujork, Cikago ).
Postoje dva privredna sistema u razvijenim sistemima:
Anglo-americki – institucionalizacija trgovine i to su berzanski sistemi ( Sad, Velika Britanija ) i Klasicni Evropski – sva placanja preko banaka i uloga berze je marginalna ( podrucja kontinentalne Evrope).U berzanske transakcije spadaju: novac, devize, vrednosni papiri ( akcije i obveznice ), kao i razne vrste robe ( tipizirani proizvodi poljoprivrede i industrije ).Na berzi se trguje ziralnim novcem (slobodna sredstva na ziro racunu ), menicom, cekom, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom ( novcana sredstva cija je potrosnja odlozena na rok duzi od jedne godine ), zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima tj. trzisnim materijalom.
Berzanski posrednici su banke, Postanska stedionica i osiguravajuca drustva koja za obavljanje trgovine dobijaju saglasnost Narodne banke Jugoslavije, investicioni fondovi i drugi. Pod drugim berzanskim posrednicima brokerskog i dilerskog nacina trgovine podrazumevaju se: eskont firme, lombardne firme, ziro firme, zalagaonice, menjacnice, otkupne firme, brokersko dilerske firme.
Prema predmetu berzanskog poslovanja sve berze se mogu podeliti na:
1.Efektne ( ili trziste kapitala ),
-Predmet poslovanja cine razni oblici vrednosnih papira ( obveznice, akcije, certifikati ).
-Kao trziste kapitala, ovaj tip obezbedjuje preduzecima i pojedincima relativno brzu promenu strukture ulaganja i alokaciju raspolozivih finansijskih sredstava u rentabilne investicione projekte.
2.Devizne berze ( ili devizno trziste ),
-Na deviznim berzama uskladjuje se ponuda i traznja deviza i utvrdjuje devizni kurs.
-Kao osnovu funkcionisanja deviznog trzista cini medjunarodni platni promet izmedju domacih rezidenata i nerezidenata.
-Sve poslove obavljaju brokeri, koji rade kao posrednici tj. nemaju mogucnost kupovine i prodaje deviza u svoje ime i za svoj racun.
-Pored njih se javljaju i dileri, koji u ovlascenim bankama obavljaju poslove kupovine i prodaje.
3.Novcane (finansijske) berze ( ili trziste novca )
Na finansiskoj berzi se moze trgovati:
-Ziralnim novcem, menicom, cekom, devizama, kratkorocnim hartijama od vrednosti, zlatom i drugim plemenitim metalima,
-hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu,
-kapitalom, akcijama i dugorocnim hartijama od vrednosti,
-finansijskim derivatima.
4.Robne ( ili produktne ).
Na robnoj berzi moze se trgovati:
-robom i
-finansijskim derivatima.
5.Specijalizovana berza,
-Ako se trguje jednom vrstom trzisnog materijala.
6.Mesovita berza.
-Ako se trguje sa vise vrsta trzisnog materijala.
-Na mesovitoj berzi, trgovina se obavlja u posebnim organizacionim delovima formiranim prema vrsti trzisnog materijala.
-Berza se moze osnovati kao akcionarsko drustvo, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uredjuje osnivanje i poslovanje preduzeca.
Prostorni obuhvat trgovine obuhvata:
1. lokalne,
2. regionalne i
3. medjunarodne berze.
Međunarodne berze mogu biti regionalnog karaktera u cilju povezivanja tržišnih učesnika sa istog geografskog prostora, na primer: bliskoistočni, latinoamerički ili indonežanski region. (Zivkovic A., (1997). 124 str.)Trzisnim materijalom se moze trgovati na berzi ( berzanska trgovina ) i van berze ( vanberzanska trgovina). Vanberzanska trgovina moze biti regulisana ( svi ugovori o prodaji koji glase na trzisni materijal i koji su zakljuceni van erzanskog pulta izmedju brokera na nacin i pod uslovima utvrdjenim pravilima berze) i slobodna (svi ugovori o prodaji zakljuceni izmedju nezavisnih rokera, kao i izmedju nezavisnih brokera i brokera – clanova berze, van uslova koji vaze za berzansku trgovinu).