09-09-2010, 05:28 PM
На избор ове теме утицало је време у коме живимо. Време које нам поручује да морамо преузети одговорност за оно шта смо, шта знамо и шта све морамо знати. Изазов овог времена и средине јесте рад на самоме себи, бити отворен за нова искуства и отворити свој дух у простору и времену у којем се живи. Ако те изазове прихватимо можемо провести живот у сталном развоју.
Ово је историјски тренутак када морамо мислити на будућност. Уколико размишљамо о будућности онда морамо размишљати и о формирању недељивог троугла екологије, економије и образовања. Само у њиховом заједничком деловању се могу испунити очекивања и циљу изградње будућности која је вредна човековог живљења.
Образовање се мора схватити и као једно доживотно искуство које подразумева и разумевање и процес и примену, а не само процес формирања знања, умења и навика. Тај процес је истовремено усмерен и на појединца и на друштво. Основни смисао образовања сада је, да омогући слободу мишљења, просуђивања, осећања и имагинације које су неопходне за развој способности и успостављање (колико је то могуће), надзора над властитим животом. Овде се ради о остварењу најважнијег принципа, принципа развоја који тежи потпуном остварењу људи.
Основно проблеми XX века обележавају и почетак XXI века. Само неки од њих су: агресивна економска политика, војни и не-војни облици рата, пораст употребе научно-техничке моћи, нехуман однос човека према природи, пораст светског становништва са стално растућим јазом између богатих и сиромашних. Човек је ширећи своју неодговорну слободу колонизовао природу и људско друштво. Расипао је и уништавао природна богатства и друштвена добра по мери својих потреба, а такав напредак је угрозио опстанак природе и људског друштва.
Улога образовања није да решава нагомилане еколошке, економске и политичке проблеме, већ да понуди могућа решења, полазећи од свог самоодређења, од потреба које су настале у дијалогу са теоријом и праксом оних који се образују.
Могуће решење таквог проблема зове се одрживи развој, чији је циљ задовољавање потреба садашњости без бојазни да будуће генерације неће моћи да задовоље своје потребе.. такав развој је трајни, одрживи, способан и отворен према будућности.
Ово је историјски тренутак када морамо мислити на будућност. Уколико размишљамо о будућности онда морамо размишљати и о формирању недељивог троугла екологије, економије и образовања. Само у њиховом заједничком деловању се могу испунити очекивања и циљу изградње будућности која је вредна човековог живљења.
Образовање се мора схватити и као једно доживотно искуство које подразумева и разумевање и процес и примену, а не само процес формирања знања, умења и навика. Тај процес је истовремено усмерен и на појединца и на друштво. Основни смисао образовања сада је, да омогући слободу мишљења, просуђивања, осећања и имагинације које су неопходне за развој способности и успостављање (колико је то могуће), надзора над властитим животом. Овде се ради о остварењу најважнијег принципа, принципа развоја који тежи потпуном остварењу људи.
Основно проблеми XX века обележавају и почетак XXI века. Само неки од њих су: агресивна економска политика, војни и не-војни облици рата, пораст употребе научно-техничке моћи, нехуман однос човека према природи, пораст светског становништва са стално растућим јазом између богатих и сиромашних. Човек је ширећи своју неодговорну слободу колонизовао природу и људско друштво. Расипао је и уништавао природна богатства и друштвена добра по мери својих потреба, а такав напредак је угрозио опстанак природе и људског друштва.
Улога образовања није да решава нагомилане еколошке, економске и политичке проблеме, већ да понуди могућа решења, полазећи од свог самоодређења, од потреба које су настале у дијалогу са теоријом и праксом оних који се образују.
Могуће решење таквог проблема зове се одрживи развој, чији је циљ задовољавање потреба садашњости без бојазни да будуће генерације неће моћи да задовоље своје потребе.. такав развој је трајни, одрживи, способан и отворен према будућности.