09-09-2010, 04:53 PM
Informacija je osnova za sticanje znanja, njegovog izgrađivanja, razvijanje veština i stvaranje navika. Ako se informacija smatra pojavom proces koji prati pojavu je komunikacija. Kada ljudi stupaju u bilo kakvu interakciju ili kontrolišu jedni druge oni komuniciraju. Nastavna komunikacija pored znakova podrazumeva i komunikacione medijume. Reč medijum označava različita sredstva komunikacije. Primena medijuma u nastavnoj komunikaciji podiže temperaturu nastavnoj komunikaciju. Temperatura nastavne poruke zavisi od pažnje učenika koji tumači poruku a samim tim se snabdeva informacijama koje mu nedostaju. Jednom rečju interesovanje proističe iz zadovoljstva koje učenik oseća pri tumačenju i rekonstruisanju nastavne poruke.
U savremenom svetu se menjaju medijumi komuniciranja. Medijumi su produžena ruka čovekovih čula, oni su posrednik u odnosu čoveka i sveta. ( Marshall Mc Luhan) Oni utiču na način mišljenja, ponašanja, života i rada.
U razvoju ljudskog društva možemo uočiti da su se razvijale tri osnovne kulture komuniciranja. To su auditivna, vizuelna i elektronska kultura komuniciranja. Auditivna je najstariji oblik komunikacije a osnovna obeležja su joj usmena predavanje, mitovi i obredi. Odlučujući medijum je govorni. ( U mnogim obrazovnim sistemima i danas je ova kultura komuniciranja na značajnom mestu. Vizuelna je počela sa korišćenjem znakova a pojavom štampe komunikacija dobija nove karakteristike. Ovu kulturu karakteriše razvoj apstraktnog mišljenja, individualizma, a razumska i osećajna sfera se razlikuju. Ova kultura je od posebnog značaja za obrazovanje jer smanjuje potrebu direktnih međuljudskih odnosa u prenosu ideja.
Elektronska postoji od pronalaska telefona i snažno je uticala na način poslovanja i na komunikacione veze. Ovaj proces je prilično spor jer nastavnici nisu u potrebnoj meri obučavani da koriste nove tehnologije, a i mnogi elitni univerziteti i privatne škole su se protivile uvođenju tehnologija koje pomažu nastavi i učenju. Veliki podsticaj i primenu dobija korišćenjem računara i mreža za njihovo povezivanje a samim tim i interakcija kao važna komponenta obrazovnih mreža.
Razvoj ljudskog društva ogleda se mnogobrojnim promenama u svim ljudskim delatnostima. U poslednjim decenijama društvo je bogatije za mnoge nauke, naučne discipline, tehnologije, inovacije što je obeležilo novu epohu – informatičko društvo. Pojavom računara koji je pre svega revolucionarno delovao na intelektualni rad, omogućio mnoga naučna otkrića i njihovu primenu u različitim oblastima. Razvojem nauke omogućio je da se razvije veliki broj naučnih disciplina gde neke od njih postaju samostalne i mogu se smatrati naukom. Među njima je i informatika koja je predmet izučavanja.
Tradicionalna nastava
U tradicionalnoj nastavi, bez obzira na proklamovane ciljeve da učenik bude u centru vaspitanja, dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom konunikacijom između nastavnika i učenika. Nedovoljna aktivnost učenika i nemogućnost napredovanja individualnim tempom u skladu sa predznanjima i sposobnostima učenika u procesu sticanja novih znanja predstavljaju nedostatke koji značajno utiču na motivaciju učenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadržaja. Istraživanja vršena u svetu i kod nas pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj učnika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima, najčešće, mali broj učenika ispodprosečnih sposobnosti i najveći broj prosečnih učenika.
Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da budu optimalni za sve učnike, te se najčešće opredeljuje za nivo složenosti koji odgovara prosečnim učenicima. Takva nastava je, često, dosadna boljim učenicima, a nedovoljno razumljiva za slabije, što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajima tempom koji odgovara svakom učeniku.
Poseban problem klasične nastave je nedovoljna interakcija između učenika međusobno i učenika i nastavnika. Dvosmerna komunikacija obezbeđuje da učenici bolje razumeju nastavne sadržaje, a nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika, kao i samovrednovanje učnika, od velikog je značaja za podizanje njihove motivacije, interesovanja i aktivnosti.
SADRŽAJ
1 Uvodne napomene 2
1.1 Tradicionalna nastava 3
1.1.1 Nedostaci tradicionalne nastave 3
1.1.2 Komunikacije u nastavi 5
1.1.3 Upravljanje u nastavi i učenju 6
1.2 Karakteristike kompjuterskih nastava 7
1.2.1 Prednost korišćenja kompjutera u nastavi 8
1.2.2 Specijalizaovana multimedijalna učionica 10
2 Nove tehnologije u nastavnom programu tehnike 12
2.1 Informatika 12
2.1.1 Oblasti informatike 12
2.1.2 Istorija 13
2.1.2.1 Početak računarstva 13
2.1.3 Teoretska informatika 13
2.1.4 Operativni sistemi 14
2.1.5 Programiranje 14
2.1.6 Hardware 14
2.1.7 Računarske mreže 15
2.2 Multimedija danas 15
2.2.1 Kompakt disk 15
2.2.1.1 Čitač kompakt diskova 16
2.2.1.2 Karakteristike medija i uređaja 16
2.2.1.3 CD-R tehnologija 17
2.2.1.4 CD-RW tehnologija 17
2.2.1.5 Istorija 18
2.2.2 Flash memorija 18
2.2.2.1 Implementacija FLASH memorija 20
3 Računari u nastavi tehnike 20
LITERATURA 21
U savremenom svetu se menjaju medijumi komuniciranja. Medijumi su produžena ruka čovekovih čula, oni su posrednik u odnosu čoveka i sveta. ( Marshall Mc Luhan) Oni utiču na način mišljenja, ponašanja, života i rada.
U razvoju ljudskog društva možemo uočiti da su se razvijale tri osnovne kulture komuniciranja. To su auditivna, vizuelna i elektronska kultura komuniciranja. Auditivna je najstariji oblik komunikacije a osnovna obeležja su joj usmena predavanje, mitovi i obredi. Odlučujući medijum je govorni. ( U mnogim obrazovnim sistemima i danas je ova kultura komuniciranja na značajnom mestu. Vizuelna je počela sa korišćenjem znakova a pojavom štampe komunikacija dobija nove karakteristike. Ovu kulturu karakteriše razvoj apstraktnog mišljenja, individualizma, a razumska i osećajna sfera se razlikuju. Ova kultura je od posebnog značaja za obrazovanje jer smanjuje potrebu direktnih međuljudskih odnosa u prenosu ideja.
Elektronska postoji od pronalaska telefona i snažno je uticala na način poslovanja i na komunikacione veze. Ovaj proces je prilično spor jer nastavnici nisu u potrebnoj meri obučavani da koriste nove tehnologije, a i mnogi elitni univerziteti i privatne škole su se protivile uvođenju tehnologija koje pomažu nastavi i učenju. Veliki podsticaj i primenu dobija korišćenjem računara i mreža za njihovo povezivanje a samim tim i interakcija kao važna komponenta obrazovnih mreža.
Razvoj ljudskog društva ogleda se mnogobrojnim promenama u svim ljudskim delatnostima. U poslednjim decenijama društvo je bogatije za mnoge nauke, naučne discipline, tehnologije, inovacije što je obeležilo novu epohu – informatičko društvo. Pojavom računara koji je pre svega revolucionarno delovao na intelektualni rad, omogućio mnoga naučna otkrića i njihovu primenu u različitim oblastima. Razvojem nauke omogućio je da se razvije veliki broj naučnih disciplina gde neke od njih postaju samostalne i mogu se smatrati naukom. Među njima je i informatika koja je predmet izučavanja.
Tradicionalna nastava
U tradicionalnoj nastavi, bez obzira na proklamovane ciljeve da učenik bude u centru vaspitanja, dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom konunikacijom između nastavnika i učenika. Nedovoljna aktivnost učenika i nemogućnost napredovanja individualnim tempom u skladu sa predznanjima i sposobnostima učenika u procesu sticanja novih znanja predstavljaju nedostatke koji značajno utiču na motivaciju učenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadržaja. Istraživanja vršena u svetu i kod nas pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj učnika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima, najčešće, mali broj učenika ispodprosečnih sposobnosti i najveći broj prosečnih učenika.
Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da budu optimalni za sve učnike, te se najčešće opredeljuje za nivo složenosti koji odgovara prosečnim učenicima. Takva nastava je, često, dosadna boljim učenicima, a nedovoljno razumljiva za slabije, što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajima tempom koji odgovara svakom učeniku.
Poseban problem klasične nastave je nedovoljna interakcija između učenika međusobno i učenika i nastavnika. Dvosmerna komunikacija obezbeđuje da učenici bolje razumeju nastavne sadržaje, a nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika, kao i samovrednovanje učnika, od velikog je značaja za podizanje njihove motivacije, interesovanja i aktivnosti.
SADRŽAJ
1 Uvodne napomene 2
1.1 Tradicionalna nastava 3
1.1.1 Nedostaci tradicionalne nastave 3
1.1.2 Komunikacije u nastavi 5
1.1.3 Upravljanje u nastavi i učenju 6
1.2 Karakteristike kompjuterskih nastava 7
1.2.1 Prednost korišćenja kompjutera u nastavi 8
1.2.2 Specijalizaovana multimedijalna učionica 10
2 Nove tehnologije u nastavnom programu tehnike 12
2.1 Informatika 12
2.1.1 Oblasti informatike 12
2.1.2 Istorija 13
2.1.2.1 Početak računarstva 13
2.1.3 Teoretska informatika 13
2.1.4 Operativni sistemi 14
2.1.5 Programiranje 14
2.1.6 Hardware 14
2.1.7 Računarske mreže 15
2.2 Multimedija danas 15
2.2.1 Kompakt disk 15
2.2.1.1 Čitač kompakt diskova 16
2.2.1.2 Karakteristike medija i uređaja 16
2.2.1.3 CD-R tehnologija 17
2.2.1.4 CD-RW tehnologija 17
2.2.1.5 Istorija 18
2.2.2 Flash memorija 18
2.2.2.1 Implementacija FLASH memorija 20
3 Računari u nastavi tehnike 20
LITERATURA 21