Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Ocena efektivnosti investicija - ekonomija - Diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Rukovođenje privredom, donošenje odluka od ključnog značaja za uspešnost privrednog subjekta, nužno nameće dilemu: teorija ili praksa? Savremeno preduzeće, ono koje želi da opstane u uslovima oštre tržišne utakmice, da bude uspešno u okruženju izrazito jake konkurencije, mora da se opredeli i za jedno i za drugo, tj. i za teoriju i za praksu. Ovo je nedeljiv princip i samo kao takav može da dovede do visokih rezultata jednog preduzeća u savremenim uslovima.

Tržište Srbije je već u značajnoj meri privatizovano, a taj proces se i ubrzano nastavlja. Od glomaznih društvenih i državnih preduzeća opterećenih ogromnim dugovima, visokim troškovima, velikom radnom snagom, privatnik, ma kog ranga bio, mora da stvori rentabilno i uspešno preduzeće koje će nastaviti da posluje u novim tržišnim uslovima.

Sinergija teorijskih modela ekonomske nauke sa jedne strane i dugogodišnjeg privrednog iskustva u rukovođenju preduzećem i donošenju vitalnih odluka sa druge strane, neminovno vodi ka uspehu i uspostavljanju ravnoteže između sopstvenih input-a i output-a.
Nezavisno od toga da li preduzeće želi da svojim razvojem obezbedi sebi opstanak u novim uslovima ili želi da stvori industrijsku imperiju, jedan od osnovnih motiva razvoja je profit. Saglasno promenama koje su svojstvene tranziciji, dolazi i do pojave novog tipa rukovodioca, a to je menadžer sa svojim timom. Pogrešno je shvatanje da samo mladi, obrazovani menadžeri, sa tek stečenim visokim obrazovanjem, mogu da preuzimaju direktno rukovodeću funkciju i upravljaju resursima preduzeća.
U ovom, prelaznom periodu, najprihvatljivije je da ovi mladi ljudi budu inkorporirani u rukovodeći tim, ali istovremeno taj tim mora biti formiran i sa stručnjacima koji već poseduju iskustvo iz svih vitalnih funkcija preduzeća.
Sadejstvo iskustva i znanja donosi kvalitetne odluke i direktno utiče na uspešnost kompanije i ostvarivanje ciljne funkcije – maksimizacije profita.
Upravljanje finansijama, odnosno finansijska funkcija ne može se posmatrati odvojeno od ostalih funkcija u preduzeću ( mikro nivo ), odnosno u nacionalnoj ekonomiji ( makro nivo ), ali je nesporno da i na mikro i na makro nivou predstavlja vitalnu funkciju. Od uspešnosti rukovođenja ovom funkcijom zavisi opstana, a potom uspešnost i razvoj preduzeća, tj. nacionalne ekonomije.
Investiranje, kao jedna od najznačajnijih odluka iz oblasti finansiranja, bilo eksternog (kroz kreditiranje) ili internog (iz sopstvenih izvora), direktnije utiče na položaj preduzeća na tržištu, posmatrano u jednom dužem vremenskom periodu. Da bi se krenulo u investiranje, pre bilo koje odluke o vrsti investicije, visini i načinu ulaganja sredstava, neophodno je izvršiti izbor ciljeva i pravac razvoja privrednog subjekta. Od ovog izbora zavisi dalja sudbina preduzeća, njegova privredna aktivnost i položaj na tržištu.
Pogrešan izbor ciljeva može odvesti preduzeće u neželjenom pravcu razvoja i dovesti do krajnje nezadovoljavajućih efekata na tržišni položaj preduzeća. Iz tog razloga se investiranju, kao jednoj od najznačajnijih aktivnosti preduzeća, sa akcentom na ocenu efektivnosti investicija, posvećuje ostatak ovog teksta.


POJAM I KLASIFIKACIJA INVESTICIJA

Investiranje je jedan od najsloženijih poslovnih procesa kom se posvećuje posebna pažnja. Različiti autori različito definišu suštinu ove pojave,a uglavnom zbog različitosti aspekata iz kojih se posmatra dati poslovni proces, kao i zbog njene same složenosti.
Prema jednom izvoru, to je imovina koja se kupuje s nadom da će se u budućnosti vratiti kroz uvećani efekat ulaganja. Razlikuje se ekonomski i finansijski smisao investicija. Po prvom, investicije predstavljaju ulaganja u dobra koja se koriste sa ciljem da u budućnosti stvore bogatstvo. Kao primeri ekonomskih investicija mogu se navesti izgradnja fabrike radi proizvodnje dobara ili ulaganje u školovanje koje će u budućnosti doneti vidljive rezultate. Finansijski smisao investicija podrazumeva korišćenje monetarne imovine koja će u budućnosti doneti prihod, vratiti se uvećana, ili će biti prodata po većoj ceni od nabavne. Kao primer finansijskih investicija mogu se navesti kupovina obveznica, akcija i nekretnina.

Osnovna karakteristika investiranja je ulaganje sredstava, a ono što je ključno je da ta ulaganja ne donose korist odmah već nakon nekog vremenskog perioda. Možemo reći da je investiranje zapravo odricanje od potrošnje u sadašnjosti radi ostvarivanja određenih koristi u budućnosti. Jedan autor navodi da je to „razmena nečeg izvesnog za niz nada u budućnosti“. Pošto se efekti ulaganja ostvaruju u budućem periodu, javlja se problem razlikovanja tekućih izdataka od investicionog ulaganja. Rešenje tog problema u praksi pruža knjigovodstvo, mada preduzeća mogu pribegavati i drugim opcijama u zavisnosti od potreba, ciljeva i rezultata koje žele da postignu.
Smisao investiranja je u ostvarivanju određenih efekata. Ti efekti su povezani sa ciljem preduzeća da raste i da se razvija da bi steklo što bolji položaj u društveno-ekonomskom okruženju i da bi bilo konkurentno. Ukoliko preduzeće ne radi na poboljšanju svoje pozicije na tržištu, već je zadovoljno dotadašnjim učinkom, napraviće veliku grešku koja će za posledicu imati da sve što je do tada urađeno jednostavno nestane. Razlog tome je nemilosrdna borba na tržištu – ko se ne bori, biva poražen.
Sa druge strane, investiranje kao investiranje nije samo po sebi rešenje svih problema. Ne znači da će preduzeće dobiti garanciju uspešnosti u budućem periodu bude li vršilo ulaganja. Pogrešne investicione odluke i strategije mogu usporiti ili čak unazaditi razvoj privrednog subjekta. Donošenje pravih odluka je prilično težak posao, a mnogo toga zavisi i od vizija i od raznih internih i eksternih faktora.
Referentni URL