09-09-2010, 02:45 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
PREDUZEĆA NA KONKURENTNIM TRŽIŠTIMA
Kada bi se povećala cena benzina za 20 posto na jednoj pumpi, doživela bi veliki pad prodaje benzina. Njeni kupci kupovali bi benzin na drugim pumpama. Nasuprot tome, kada bi vodovod u vašem gradu povećao cenu vode za 20 posto, doživeo bi samo mali pad prodaje vode. Ljudu bi možda redje zalivali travnjake i kupovali uredjaje koji štede vodu, ali bi im bilo teško da u značajnoj meri smanje potrošnju vode i malo je verovatno da bi našli drugog snabdevača. Razlika izmedju tržišta benzina i tržišta vode je očigledna: mnogo je preduzeća koji prodaju benzin na pumpama a samo jedno peduzeće snabdeva ljude vodom. Kako se i moglo očekivati, ta razlika izmedju tržišnih struktura oblikuje odredjivanje cena i odluke o proizvodnji u prduzećima koja posluju na tim tržištima. Tržište je konkurentno ukoliko je svaki kupac ili prodavac mali u poredjenju sa veličinom tržišta, pa je, stoga, samo u neznatnoj meri u stanju da utiče na tržišne cene. Nasuprot tome, ako preduzeće može da utiče na tržišnu cenu dobra koje prodaje, kaže se da ima tržišnu moć.
ZNAČENJE KONKURENCIJE
Konkurentno tržište, koje se ponekad naziva i savršeno konkurentno tržište, ima dve karakteristike:
• Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tom tržištu.
• Dobra koje nude različiti prodavci su uglavnom ista.
Shodno ovim uslovima, postupci bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca na tržištu imaju zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. Svaki kupac ili prodavac uzima tržišnu cenu kao datu. Jedan primer ovakvog tržišta jeste tržište mleka. Nijedan pojedinačni kupac mleka nije u stanju da utče na cenu mleka, jer svaki kupac kupuje malu količinu u odnosu na veličinu tog tržišta. Slično tome, svaki prodavac mleka ima ograničenu kontrolu nad cenom, jer i mnogi drugi prodavci nude mleko koje je u suštini identično. Pošto svaki prodavac može da proda koliko god želi po važećoj ceni, on nema razloga da naplaćuje manje, a ukoliko naplaćuje više kupci će otići na drugo mesto. Kupci i prodavci na konkurentnom tržištima moraju da prihvate cenu koju odredjuje tržište, pa se za njih zato kaže da cenu uzimaju kao datu.
Osim dva navedena uslova za postojanje konkurencije, postoji i treći uslov koji se ponekad smatra karakteristikom savršeno konkurentnih tržišta:
•Preduzeća mogu slobodno da udju na tržište ili da sa njega izadju.
Ako je, na primer, svako u stanju da osnuje mlekaru, i ako bilo koji postojeći vlasnik mlekare može da odluči da prestane sa poslovanjem, tada bi industrija mlečnih proizvoda ispunjavala ovaj uslov. Treba napomenuti da analiza konkurentnih preduzaća uglavnom ne počiva na predpostavci o slobodnom ulasku i izlazku, jer ovaj uslov nije nužan da bi preduzaća uzimala cenu kao datu, ali, ulazak i izlazak često predstavljaju moćne sile koje odlikuje dugoročne ishode na konkurentnom tržištu.
PRIHOD KONKURENTNOG TRŽIŠTA
Preduzeće na konkurentnom tržištu, poput većine drugih preduzeća u ekonomiji, pokušava da maksimizira profit, koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. Da bismo videli zašto ono to čini razmotrićemo na jednom konkretnom primeru male mlekare.
Neka mlekara proizvodi količinu mleka Q i svaku jedinicu na tržištu prodaje po ceni P. Ukupan prihod mlekare iznosi P*Q. Na primer, ako se litar mleka prodaje po ceni od 60 din. a preduzeće proizvodi 5000 litara, ukupan prihod preduzeća iznosi 300000 dinara. Pošto je ova mlekara mala u poređenju sa svetskim tržištem mleka, ona uzima cenu kao zadatu tržišnim uslovima. To konkretno znači da cena mleka ne zavisi od količine autputa koji mala mlekara proizvodi i prodaje. Ako mala mlekara udvostruči količinu mleka koje proizvodi, cena mleka ostaje ista, a njihov prihod se udvostručava. To za posledicu ima da je ukupan prihod proporcionalan količini autputa.
Sadržaj:
Preduzeća na konkurentnim tržištima1
Značenje konkurencije1
Prihod konkurentnog tržišta2
Maksimizacija profita i kriva ponude konkurentnog preduzeća3
Monopol4
Zašto nastaju monopoli5
Resursi monopola5
Monopoli koje stvara država5
Prirodni monopol6
Monopol nasuprot konkurencije7
Prihod monopolskog preduzeća8
Maksimizacija profita10
Javna politika prema monopolima11
Povećanje konkurencije antiminopolskim zakonima11
Regulacija11
Javno vlasništvo12
Ne učiniti ništa13
Oligopol13
Između monopola i savršene konkurencije13
Tržišta sa nekoliko kupaca14
Primeri duopola14
Svetsko tržište nafte15
Javna politika prema oligopolima16
Ograničavanje trgovine i antimonopolski zakon16
Slučaj Microsoft-a16
Monopolistička konkurencija17
Monopolistička nasuprot savršenoj konkurenciji18
Literatura 20
PREDUZEĆA NA KONKURENTNIM TRŽIŠTIMA
Kada bi se povećala cena benzina za 20 posto na jednoj pumpi, doživela bi veliki pad prodaje benzina. Njeni kupci kupovali bi benzin na drugim pumpama. Nasuprot tome, kada bi vodovod u vašem gradu povećao cenu vode za 20 posto, doživeo bi samo mali pad prodaje vode. Ljudu bi možda redje zalivali travnjake i kupovali uredjaje koji štede vodu, ali bi im bilo teško da u značajnoj meri smanje potrošnju vode i malo je verovatno da bi našli drugog snabdevača. Razlika izmedju tržišta benzina i tržišta vode je očigledna: mnogo je preduzeća koji prodaju benzin na pumpama a samo jedno peduzeće snabdeva ljude vodom. Kako se i moglo očekivati, ta razlika izmedju tržišnih struktura oblikuje odredjivanje cena i odluke o proizvodnji u prduzećima koja posluju na tim tržištima. Tržište je konkurentno ukoliko je svaki kupac ili prodavac mali u poredjenju sa veličinom tržišta, pa je, stoga, samo u neznatnoj meri u stanju da utiče na tržišne cene. Nasuprot tome, ako preduzeće može da utiče na tržišnu cenu dobra koje prodaje, kaže se da ima tržišnu moć.
ZNAČENJE KONKURENCIJE
Konkurentno tržište, koje se ponekad naziva i savršeno konkurentno tržište, ima dve karakteristike:
• Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tom tržištu.
• Dobra koje nude različiti prodavci su uglavnom ista.
Shodno ovim uslovima, postupci bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca na tržištu imaju zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. Svaki kupac ili prodavac uzima tržišnu cenu kao datu. Jedan primer ovakvog tržišta jeste tržište mleka. Nijedan pojedinačni kupac mleka nije u stanju da utče na cenu mleka, jer svaki kupac kupuje malu količinu u odnosu na veličinu tog tržišta. Slično tome, svaki prodavac mleka ima ograničenu kontrolu nad cenom, jer i mnogi drugi prodavci nude mleko koje je u suštini identično. Pošto svaki prodavac može da proda koliko god želi po važećoj ceni, on nema razloga da naplaćuje manje, a ukoliko naplaćuje više kupci će otići na drugo mesto. Kupci i prodavci na konkurentnom tržištima moraju da prihvate cenu koju odredjuje tržište, pa se za njih zato kaže da cenu uzimaju kao datu.
Osim dva navedena uslova za postojanje konkurencije, postoji i treći uslov koji se ponekad smatra karakteristikom savršeno konkurentnih tržišta:
•Preduzeća mogu slobodno da udju na tržište ili da sa njega izadju.
Ako je, na primer, svako u stanju da osnuje mlekaru, i ako bilo koji postojeći vlasnik mlekare može da odluči da prestane sa poslovanjem, tada bi industrija mlečnih proizvoda ispunjavala ovaj uslov. Treba napomenuti da analiza konkurentnih preduzaća uglavnom ne počiva na predpostavci o slobodnom ulasku i izlazku, jer ovaj uslov nije nužan da bi preduzaća uzimala cenu kao datu, ali, ulazak i izlazak često predstavljaju moćne sile koje odlikuje dugoročne ishode na konkurentnom tržištu.
PRIHOD KONKURENTNOG TRŽIŠTA
Preduzeće na konkurentnom tržištu, poput većine drugih preduzeća u ekonomiji, pokušava da maksimizira profit, koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. Da bismo videli zašto ono to čini razmotrićemo na jednom konkretnom primeru male mlekare.
Neka mlekara proizvodi količinu mleka Q i svaku jedinicu na tržištu prodaje po ceni P. Ukupan prihod mlekare iznosi P*Q. Na primer, ako se litar mleka prodaje po ceni od 60 din. a preduzeće proizvodi 5000 litara, ukupan prihod preduzeća iznosi 300000 dinara. Pošto je ova mlekara mala u poređenju sa svetskim tržištem mleka, ona uzima cenu kao zadatu tržišnim uslovima. To konkretno znači da cena mleka ne zavisi od količine autputa koji mala mlekara proizvodi i prodaje. Ako mala mlekara udvostruči količinu mleka koje proizvodi, cena mleka ostaje ista, a njihov prihod se udvostručava. To za posledicu ima da je ukupan prihod proporcionalan količini autputa.
Sadržaj:
Preduzeća na konkurentnim tržištima1
Značenje konkurencije1
Prihod konkurentnog tržišta2
Maksimizacija profita i kriva ponude konkurentnog preduzeća3
Monopol4
Zašto nastaju monopoli5
Resursi monopola5
Monopoli koje stvara država5
Prirodni monopol6
Monopol nasuprot konkurencije7
Prihod monopolskog preduzeća8
Maksimizacija profita10
Javna politika prema monopolima11
Povećanje konkurencije antiminopolskim zakonima11
Regulacija11
Javno vlasništvo12
Ne učiniti ništa13
Oligopol13
Između monopola i savršene konkurencije13
Tržišta sa nekoliko kupaca14
Primeri duopola14
Svetsko tržište nafte15
Javna politika prema oligopolima16
Ograničavanje trgovine i antimonopolski zakon16
Slučaj Microsoft-a16
Monopolistička konkurencija17
Monopolistička nasuprot savršenoj konkurenciji18
Literatura 20