Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Kreativnost i inovacije u savremenom rukovođenju u preduzeću
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Објективна истраживaња генезе људског друштва мноштвом чињеница недвосмислено показују и доказују да су људи одувек настојали да са што мање напора и утрошака текућег и минулог рада овладају појединим објектима, појавама и процесима чијим посредством задовољавају неку од својих стално растућих жеља и потреба. Управо у томе се огледа разумно понашање људи, које је у својој бити усмерено на тражење и увођење новотарија у обављање радних активности.
Људи који су изналазили рационалније односно ефикасније и ефективније или успешније начине изазивања неприродних промена успостављених стања у нека нова жељена стања одувек су посебно уважавани и цењени. Тако испољене способности биле су и остају одлучујући фактори довођења тих људи у доминантан положај у друштвеној средини.

Иновације које повећавају успешност остваривања утврђених циљева појединачног и заједничког рада обично се представљају као прогресивне квалитетне промене. Тако изазване промене одувек су представљане као прогрес у целокупном друштвеном развоју.
Поред увођења иновација које означавају прогресивне квалитетне процесе у реалности развоја друштва, такође је карактеристично увођење дегресивних квалитетних промена, које директно или индиректно изазивају кризе у друштвеном развоју, односно ограничавају успешност остваривања утврђених циљева свесне делатности.

Реално присуство прогресивних и дегресивних квалитетних промена изазваних свесним деловањем људи упућују на корисност свестранијег и објективнијег упознавања њиховог испољавања при организовању и управљању организационим системима, односно у структурирању и функционисању менаџмента.

Две међусобно супротне врсте свесно изазваних квалитетних промена своје примарно извориште имају у несавршености свесног организовања и управљају обављањем заједничких радних активности у току остваривања претходно утврђених циљева.
Испоставља се да свесно организовање и управљање заједничким радним активностима, односно организационим системима, у реалности производи како прогресивност у целокупном друштвеном развоју тако и све разноврснија кризна стања. Даља објективна истраживања истичу да су та два међусобно супротна квалитетна кретања директно везана за стечена сазнања о правилима, начелима и законитостима природног и друштвеног поретка, као и умећа људи да стечена знања користе у практичне сврхе обављања свесне делатности.
Нешто свестранија објективна посматрања изазивања неприродних кретања и промена истичу да само она знања која се користе у практичне сврхе имају вредност и да стицање знања треба да означава припрему за обављање квалитетно нових промена прогресивног карактера. Зато се и утврђује да стицање знања није само себи циљ, већ је циљ, оспособљавање за акције прогресивног карактера.
У савременом друштвеном развоју организују се све бројнија научна и стручна истраживања како прогресивних тако и оних дегресивних квалитетних промена у обављању свесне делатности, Реално присуство прогреса и криза у друштвеном развоју најпотпуније објашњава зашто се у савременим условима ангажују све више истраживачких ресурса и све већи капитал за откривање и упознавање компонената прогресивних и дегресивних квалитетних промена.

Рутине, иновативност и креативност

Кад чујемо реч креативност, прво што помислимо је уметничко стваралаштво. Медјутим на креативности појединих људи су у историји створене империје и зарадјена баснословна богатства. О овој последњој врсти креативности ће овде бити највише речи. Чини ми се да је најбоље кренути од негативног појма, тј. процеса који не садрже ни мало креативности, од рутина.

Рутине су навике, уобичајени поступци мање или веће сложености које у човековој приватној и радној свакодневици имају веома значајно место, јер обезбедјују уредно обављање неких задатака уз минимално ангажовање човекових интелектуалних ресурса и времена. Сви ми јутро започињемо рутинама које обављамо у полубудном стању: пристављамо кафу или чај, туширамо се, перемо зубе, облачимо се итд. Ни не приметимо да смо нешто радили, нисмо се уморили, нити нам је било неугодно. Читав наш дан и читав наш живот испуњен је најразличитијим рутинама којих ми најчешће нисмо ни свесни. На радном месту рутине имају посебн значајно место, јер само рутинизиран радни процес обезбедјује стандардни квалитет производа и услуга и испуњавање рокова. Зато свака организација тежи да што већи део редовних радних задатака и процеса преведе у рутине. За запосленог је развијање рутина дугорочан процес који се састоји од стицања навика и вештина.
С друге стране, претерано рутинизирани радни поступци постају досадни и заморни. Што је још важније, сваки радни процес ће под притиском тржишта постати превазидјен и биће потребно извршити његову реорганизацију, односно иновацију.
Иновација (=уводјење новина) не представља аутоматски креативност, већ само нешто ново на одредјеном месту и у одредјеном времену. То је парадоксалан феномен који се распада још у току свог настанка: ново се може описати само кроз поредјење са постојећим, али оног тренутка кад је нешто настало, прелази у категорију постојећег. Зато парови појмова новина-правило тј. Иновација-рутина имају само симболичку вредност. У пракси су они испреплетани и неодвојиви. Иновације настају из рутина и постају рутине, али у тренутку иновације настаје слом старих рутина. Инвација обезвредјује старе рутине тек кад се новина понови и постане потврдјена као нова рутина. Притом једна иновација може утицати у разним правцима и разградити велики број старих рутина.
Ово перманенентно растварање новог у рутину чини да је ову појаву тешко посматрати и о њој дискутовати. У сваком случају, мора постојати консензус око тога како је било у прошлости да би се могло запазити на који начин садашњост одступа од те прошлости. Иновација је притом потпуно зависна од контекста. То су одступања од уобичајеног, а шта је у некој средини уобичајено, зависи од средине.
Кад је ново боље од постојећег, има деструктивну снагу. Нарочито у току реорганизације старо и проверено бива укидано и почиње да се замењује новим. Медјутим, притом настаје један празан простор, ничија земља, која се често претвара у зону конфликата око тога каква иновација треба да буде. Као што је горе речено, иновација је свако одступање од уобичајеног. То одступање може ићи у два смера: према нечем из прошлости или према потпуно новом. Ако се као главна оријентација или узор за деловање узима прошлост, онда говоримо о традиционализму; ако се тежило уводјењу новог, онда је у питању нека врста модернизма. Оба ова смера могу се појављивати као мање или више агресивна револуција, у првом случају као конзервативна, а у другом као футуристичка.
Креативност је способност за стварање нових идеја и нових начина решавања проблема. Она је важна али врло неуједначено распоредјена особина појединца на којој се може изградити пут ка стварању корисних знања.
И поред снажног развоја рачунара и вештачке интелигенције у другој половини 20. века, људска креативност остаје ненадмашна и јединствена појава. Узрок њене предности над креативношћу компјутера је по некима, измедју осталог, холистичка организациона структура мозга који меморисањем редундантних информација омогућава много више веза и референци.
Иако у широкој јавности постоји велико интересовање за механизме који покрећу и управљају креативношћу, менаџмент знања не препоручује прекомерно истраживање креативности у процесу настанка знања јер, с једне стране објаснити не значи аутоматски и осигурати тј. изазвати креативност, а с друге стране, огољени приступи могу бити штетни и реметилачки за ове фине менталне процесе.
Креативност неки људи имају, неки немају. Од оних који је немају не вреди је ни очекивати, нити је можемо изазвати било каквим инсистирањем , принудом или подстицајима. Све што можемо да учинимо у том смислу је пажљив одабир нових запослених и стварање добрих услова за креативни рад. Најважнији од тих услова су:
- култура толерантна према грешкама
- освешћен однос према незнању
- одредјени степен слободе за креативне запослене




САДРЖАЈ

УВОД ............ 1.

1. РУТИНЕ, ИНОВАТИВНОСТ, КРЕАТИВНОСТ ............ 2.

2. ПРЕДСТАВЉАЊЕ КРЕАТИВНОСТИ И ИНОВАЦИЈА .......... 4.

3. КРЕАТИВНОСТ ... 5.

3.1. КРЕАТИВНИ НАБОЈ ...... 8.
3.2. ПОЈАМ И ДИСТРИБУЦИЈА КРЕАТИВНОСТИ .......... 10.
3.3. НАЈВАЖНИЈЕ КОМПОНЕНТЕ КРЕАТИВНОГ ПРОЦЕСА .. 12.

4. ИНВЕНЦИЈА И ИЗВОРИШТЕ ИНОВАЦИОНОГ ПРОЦЕСА ......... 13.

4.1. ПРЕДСТАВЉАЊЕ И ДЕФИНИСАЊЕ ИНОВАЦИЈА . 17.
4.2.ИНОВАЦИЈА–ИЗВОРИШТЕ КРЕАТИВНОГ РУКОВОЂЕЊА И МЕНАЏМЕНТА У ПРЕДЗЕЋУ .......... 17.

5. КЛАСИФИКАЦИЈА ИНОВАЦИЈА И ЊИХОВО РАСПРОСТИРАЊЕ У САВРЕМЕНОМ РУКОВОЂЕЊУ У ПРЕДУЗЕЋУ ...........19.

5.1. ИНОВАЦИЈЕ ПО ОСНОВУ СЛОЖЕНОСТИ ... 19.
5.2. ИНОВАЦИЈЕ У ОДРЖАВАЊУ СТРУКТУРЕ .. 20.
5.3. ИНОВАЦИЈЕ У РЕОРГАНИЗАЦИЈИ СТРУКТУРЕ ... 21.
5.4. ИНОВАЦИЈЕ У КВАНТИТАТИВНИМ ПРОМЕНАМА СТРУКТУРЕ ............ 22.
5.5. ИНОВАЦИЈЕ У КВАЛИТАТИВНИМ ПРОМЕНАМА СТРУКТУРЕ ... 23.
5.6. ИНОВАЦИЈЕ У АДАПТАЦИЈИ СТРУКТУРЕ 23.
5.7. ИНОВАЦИЈЕ У ИЗМЕНИ ПРОИЗВОДА .......... 25.
5.8. ИНОВАЦИЈЕ У ПРОМЕНИ СТРУКТУРЕ ........ 25.
5.9. СТРАТЕГИЈСКЕ И РЕВОЛУЦИОНАРНЕ ИНОВАЦИЈЕ ........ 26.

6. ИНОВАЦИЈЕ КОД ЕЛЕМЕНАТА ОРГАНИЗАЦИОНИХ СИСТЕМА ........ 27.

6.1. ИНОВАЦИЈЕ КОД ЉУДИ ....... 28.
6.2 ИНОВАЦИЈЕ КОД ОРУЂА ...... 30.
6.3. ИНОВАЦИЈЕ КОД ТЕХНОЛОГИЈА .... 31.
6.4. ИНОВАЦИЈЕ КОД ПРОИЗВОДА И УСЛУГА 32.
6.5. ИНОВАЦИЈЕ КОД СУПСТАНЦИ ....... 33.
6.6. ИНОВАЦИЈЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ...... 34.
6.7. РАСПРОСТИРАЊЕ ИНОВАЦИЈА У ПОСЛОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ... 37.

ЗАКЉУЧАК ........... 41.

ЛИТЕРАТУРА ........ 43.

Referentni URL