Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Turistički potencijali opštine Mrkonjić-grad
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Крај у коме сам рођена, одрасла и у ком живим кроз вијекове је био и остао раскрсница важних путева, али и мета различитих освајача. Вијековима су се на овом подручју смјењивале различите културе, а свака од њих је оставила траг како у архитектури, тако и у обичајима људи овог краја. Све то данас представља шарени калеидоскоп препун различитог, а у исто вријеме и веома сличног – Босанску Крајину.
Босанска Крајина је вијековима представљала српски етнички простор, али је након немилих догађаја из 1995.године подијељена између два ентитета Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Штавише већи дио овог простора је припао "Федерацији" што је довело до исељења већинског, српског живља са истог и уништења вијековне традицоје.
Ипак, ратна разарања и физичке диобе нису успјели да сломе дух народа овог краја, његову урођену гостопримљивост и предусретљивост. Све то, спојено са природним љепотама овог краја, шумовитим планинама, зеленим пропланцима, бистрим ријекама и тамним, дубоким језерима представља туристичку понуду овог краја, додуше комплексну и недовољно афирмисану, али свакако вриједну пажње.
Један дио Босанске Крајине је општина Мркоњић-Град која је саставни дио Републике Српске, и то њен југозападни дио. Све оно што карактерише Босанску Крајину карактерише и ову општину, а све то је итекако занимљив сплет природних и антропогених карактеристика.
Управо због тога, а уз жељу да овај град и општина добију своју, какву такву презентацију одлучила сам да тема мог Дипломског рада буде општина Мркоњић-Град, односно њени туристички потенцијали.

На подручју општине Мркоњић-Град људи су живјели још у праисторији. Од тога времена па до данас смјењивали су се на овом подручју многи народи, војске и културе. Повољан географски положај, огромно рудно, хидро и биогеографско богатство били су основни мотив њиховог доласка на ово подручје. Извјесно је, међутим да овим повољностима свакако треба додати и раскошну љепоту природе овог краја, а који су још стари Римљани знали итекако цијенити. Ови природни потенцијали, сједињени са богатим културно-историјским насљеђем које су на овом простору оставиле различите епохе и културе представљају непроцјенљиво богатство овог краја, а уједно су били и мотив за израду овог рада.
Циљ овог рада је да се ово велико богатство вјеродостојно прикаже и презентује, а у исто вријеме покушају одредити смјернице за његову бољу туристичку афирмацију.
Да би се дао што потпунији увид у туристичке потенцијале овог подручја пошло се од положаја, преко природних и друштвених потенцијала, те културно-историјских вриједности и манифестација, а у развоју туризма значајну улогу има материјална основа и организација, што све скупа условљава одређени промет туриста и облике туристичких кретања.
У писању овог рада значајна фаза су била теренска истраживања употпуњена коришћењем доступне литературе и извора, а условитост је постигнута уз картографски, графички, статистички и компаративни метод. Уз то често је кориштен и метод критичности.

II ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Општина Мркоњић-Град се налази у југозападном подручју Републике Српске и саставни је дио вијековне српске етничке области – Босанске Крајине. Нажалост, један дио ове области данас не припада Републици Српској док се дио који се налази у њеном састава, а коме припада и општина Мркоњић-Град, често означава као Бањалучка регија. Површина општине је 664,94 km , а у њој живи 22. 612 становника.

Карта 1. Положај општине Мркоњић-Град у западном дијелу Републике Српске

[Slika: mrkonjic.png]

Извор: Атлас свијета, Загреб, 1988.

Подручје општине окружено је планинама, Мањачом (1232 m) на сјеверу, Димитором (1483 m) на сјеверозападу и Лисином (1467 m) на југу и југозападу. Ово подручје се налази у средишњем дијелу сјеверног умјереног топлотног појаса, при 45-ој паралели, а само градско насеље налази се на 44°25' сјеверне географске ширине и 17°5' источне географске дужине.
У локалном погледу, општина Мркоњић-Град има релативно неповољан географски положај што је посљедица њеног положаја у брдско-планинском подручју који условљава раштрканост њених насеља, отежава њихову приступачност и онемогућава њихову бољу саобраћајну повезаност.
Из истих разлога, туристички положај ове општине у локалном погледу се такође може окарактерисати као релативно неповољан.
Према најновијој административно-територијалној подјели Републике Српске, општина Мркоњић-Град припада Бањалучкој регији што у великој мјери доприноси повољности њеног географског, али и туристичког положаја, будући да је ова регија просторно највећа и привредно најразвијенија регија Републике Српске. Општина Мркоњић-Град се налази на периферији ове рефгије и једна је од двије општине у истој које могу задовољити потребе локалних становника као савремених туриста. Близина Бања Луке (54 km) као административног, привредног и културног центра не само ове регије већ и читаве Републике Српске, али и потенцијално великог емотивног подручја такође доприноси повољности туристичко-географског положаја ове општине, бар кад је ријеч о регионалним оквирима.
Говорећи о положају општине Мркоњић-Град у националним оквирима првенствено треба истаћи њен гранични положај према Федерацији Босне и Херцеговине и то њеном сјеверозападном дијелу. По некима, чињеница да је ова општина гранична, даје негативан предзнак њеном туристичко-географском положају, али свакако може донијети и извјесне предности. Улога својеврсног "моста" између два ентитета Босне и Херцеговине даје овој општини велики транзитни значај и може у великој мјери допринијети развоју транзитног туризма на овом подручју.
На повољност географског положаја ове општине у међународним оквирима указује и чињеница да је још у далекој прошлости овим крајем пролазила једна од најважнијих римских магистрала, Salona-Servitium која је преко западне Босне повезивала Јадранско море са Савом и провинцијом Панонијом (Лавреновић, 1973).
Ово подручје је, према томе одувијек било на важним путевима, а слично је и данас. Наиме, општина Мркоњић-Град данас лежи на раскрсници магистралних путева Сплит-Бања Лука и Јајце-Бихаћ (некадашњи "пут АВНОЈ-а"). За постојања бивше Југославије ови магистрални правци били су, можемо слободно рећи, од виталног значаја не само за ово подручје, већ и читаву Босну и Херцеговину, па и шире. У вријеме ратних збивања 90-тих година XX вијека значај ових путних прваца је био сасвим миноран, али се то посљедњих година полако исправља те се може очекивати да ће њихов значај достићи предратни ниво, што би овом подручју омогућило бржи привредни развој као и већу туристичку афирмацију.
На крају, може се констатовати да повољност туристичко-географског положаја општине Мркоњић-Град проистиче првенствено из њеног положаја на раскрсници магистралних путева међународног значаја.
Referentni URL