09-09-2010, 01:34 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
1 UVOD
Banke su finansijske institucije koje se bave prikupljanjem i plasiranjem slobodnih novčanih sredstava, obavljaju usluge plaćanja između privrednih subjekata, kao i usluge plaćanja između privrednih institucija i stanovništva. Reč je o veoma značajnom elementu bez koga je nemoguće zamisliti savremene ekonomske sisteme. U početnom periodu svog razvoja, banke su obavljale funkciju čuvanja zlata koju je posedovalo stanovništvo i nisu obavljale druge bankarske poslove. Dva procesa su omogućila da se one, od institucija za čuvanje zlata, pretvore u istinske banke i da počnu obavljati poslove platnog prometa i kreditiranja privrede.
Prvo, ljudi su vrlo brzo shvatili da, umesto zlata kao naknade za neko dobro, prodavcima mogu ustupiti pismeni nalog kojim naređuju banci da njihovo zlato ustupi drugom licu. Taj pismeni nalog banci da vlasništvo nad određenom količinom zlata prenese na drugo lice, sličan je današnjem čeku. Kada je ovaj pismeni nalog prihvaćen kao sredstvo plaćanja u svakodnevnim tržišnim transakcijama, stanovništvo je videlo da bankarske potvrde, odnosno papirni novac, ima jednaku mogućnost upotrebe u razmeni kao i neposredno posedovanje zlata. Zbog toga se kao novac počelo tretirati, ne samo zlato koje su ljudi imali kod sebe, već i zlato koje je stanovništvo u obliku depozita položilo u banke, odnosno bankarske potvrde, koje su izdavane po osnovu takvih depozita. U meri u kojoj su pismene potvrde o vlasništvu nad zlatom zamenile različite metale, pa i samo zlato, u toj meri je i sistem plaćanja postao efikasniji. Na taj način, banke su postale institucije koje su počele da emituju razne oblike novca i proširile svoju ekonomsku ulogu u privrednom sistemu.
Drugo, banke su brzo uočile da se češće menjaju vlasnici zlata nego što se ono podiže iz trezora banke. To je rezultat poverenja stanovništva u bankarske institucije. Ljudi su uvereni da je uvek, na osnovu potvrda koje su banke izdale, lako doći u posed zlata. S obzirom da su se u razmeni mogle koristiti potvrde banaka na isti način i sa istom kupovnom moći kao i samo zlato, stanovništvo nije imalo potrebu da podiže zlato iz trezora banaka. Banke su vrlo brzo uočile da posjeduju velike količine zlata koje beskorisno leže u trezorima. Ova druga činjenica bila je još značajnija za nastanak modernog bankarstva od prihvatanja banknota kao sredstva plaćanja. Ona je dovela do pojave kreditiranja kao aktivnosti kojom su se banke počele baviti.
Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 Pojam kredita 4
1.2 Krediti - značaj i funkcije 5
1.2.1 Opšti uslovi odobravanja kratkoročnih kredita 5
1.3 Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata 5
1.4 Postupak odobravanja i korišćenja kredita 6
1.4.1 Podnošenje zahteva za kredit 6
1.5 Vrste i podela kratkoročnih kredita 7
1.5.1 Kontokorentni kredit 7
1.5.2 Eskontni kredit 8
1.5.3 Lombardni kredit 8
1.5.4 Primer lombardnog kredita za građane 9
1.5.5 Akceptni kredit 9
1.5.6 Rambursni kredit 10
1.5.7 Avalni kredit 10
1.5.8 Kredit po tekućem računu 10
1.5.9 Refinansirajući kredit 11
1.5.10 Indeksacija kredita 11
1.6 Banakarski akcept kod kratkoročnih kredita 12
1.7 Finansiranje neosiguranim kratkoročnim bankarskim kreditima 12
1.7.1 Kreditna linija 12
1.7.2 Revolving kredit 13
1.7.3 Transakcioni kredit 13
1.8 Kratkoročno osigurano finansiranje 13
1.9 Finansiranje kratkoročnih kredita putem faktoringa 14
1.10 Troškovi kratkoročnog finansiranja 15
1.10.1 Metodi za obračun i plaćanje kamate 16
2 ZAKLJUČAK 17
3 LITERATURA 19
1 UVOD
Banke su finansijske institucije koje se bave prikupljanjem i plasiranjem slobodnih novčanih sredstava, obavljaju usluge plaćanja između privrednih subjekata, kao i usluge plaćanja između privrednih institucija i stanovništva. Reč je o veoma značajnom elementu bez koga je nemoguće zamisliti savremene ekonomske sisteme. U početnom periodu svog razvoja, banke su obavljale funkciju čuvanja zlata koju je posedovalo stanovništvo i nisu obavljale druge bankarske poslove. Dva procesa su omogućila da se one, od institucija za čuvanje zlata, pretvore u istinske banke i da počnu obavljati poslove platnog prometa i kreditiranja privrede.
Prvo, ljudi su vrlo brzo shvatili da, umesto zlata kao naknade za neko dobro, prodavcima mogu ustupiti pismeni nalog kojim naređuju banci da njihovo zlato ustupi drugom licu. Taj pismeni nalog banci da vlasništvo nad određenom količinom zlata prenese na drugo lice, sličan je današnjem čeku. Kada je ovaj pismeni nalog prihvaćen kao sredstvo plaćanja u svakodnevnim tržišnim transakcijama, stanovništvo je videlo da bankarske potvrde, odnosno papirni novac, ima jednaku mogućnost upotrebe u razmeni kao i neposredno posedovanje zlata. Zbog toga se kao novac počelo tretirati, ne samo zlato koje su ljudi imali kod sebe, već i zlato koje je stanovništvo u obliku depozita položilo u banke, odnosno bankarske potvrde, koje su izdavane po osnovu takvih depozita. U meri u kojoj su pismene potvrde o vlasništvu nad zlatom zamenile različite metale, pa i samo zlato, u toj meri je i sistem plaćanja postao efikasniji. Na taj način, banke su postale institucije koje su počele da emituju razne oblike novca i proširile svoju ekonomsku ulogu u privrednom sistemu.
Drugo, banke su brzo uočile da se češće menjaju vlasnici zlata nego što se ono podiže iz trezora banke. To je rezultat poverenja stanovništva u bankarske institucije. Ljudi su uvereni da je uvek, na osnovu potvrda koje su banke izdale, lako doći u posed zlata. S obzirom da su se u razmeni mogle koristiti potvrde banaka na isti način i sa istom kupovnom moći kao i samo zlato, stanovništvo nije imalo potrebu da podiže zlato iz trezora banaka. Banke su vrlo brzo uočile da posjeduju velike količine zlata koje beskorisno leže u trezorima. Ova druga činjenica bila je još značajnija za nastanak modernog bankarstva od prihvatanja banknota kao sredstva plaćanja. Ona je dovela do pojave kreditiranja kao aktivnosti kojom su se banke počele baviti.
Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 Pojam kredita 4
1.2 Krediti - značaj i funkcije 5
1.2.1 Opšti uslovi odobravanja kratkoročnih kredita 5
1.3 Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata 5
1.4 Postupak odobravanja i korišćenja kredita 6
1.4.1 Podnošenje zahteva za kredit 6
1.5 Vrste i podela kratkoročnih kredita 7
1.5.1 Kontokorentni kredit 7
1.5.2 Eskontni kredit 8
1.5.3 Lombardni kredit 8
1.5.4 Primer lombardnog kredita za građane 9
1.5.5 Akceptni kredit 9
1.5.6 Rambursni kredit 10
1.5.7 Avalni kredit 10
1.5.8 Kredit po tekućem računu 10
1.5.9 Refinansirajući kredit 11
1.5.10 Indeksacija kredita 11
1.6 Banakarski akcept kod kratkoročnih kredita 12
1.7 Finansiranje neosiguranim kratkoročnim bankarskim kreditima 12
1.7.1 Kreditna linija 12
1.7.2 Revolving kredit 13
1.7.3 Transakcioni kredit 13
1.8 Kratkoročno osigurano finansiranje 13
1.9 Finansiranje kratkoročnih kredita putem faktoringa 14
1.10 Troškovi kratkoročnog finansiranja 15
1.10.1 Metodi za obračun i plaćanje kamate 16
2 ZAKLJUČAK 17
3 LITERATURA 19