Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Turisticka ponuda Dragaceva
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Diplomski radovi iz Turizma.

Предмет, циљ и задатак

Предмет дипломског рада "Туристичка понуда Драгачева" су природни туристички мотиви који, заједно са антропогеним туристичким мотивима стварају услове за развој одређених видова туризма. Обједињени са рецептивним и комуникационим факторима, дају широк приказ потенцијала и валоризације овог простора.
Циљ је био да истражим дату тему, прикупим што више података и обрадим их на прави начин; а све то уз помоћ већег броја људи који су директно или индиректно везани за драгачевски крај, и наравно уз коришћење литературе.
Најбољу сарадњу сам остварила са Еколошким друштвом Драгачево из Гуче. Ова организација, која се бави евидентирањем и заштитом културних и природних добара, презентацијом Драгачева у свету и код нас, учествовањем у организовању бројних манифестација, у многим стварима ми је изашла у сусрет. Знала сам како желим да изгледа мој рад, а Председник Извршног одбора ове организације, Душан Р. Ивановић, ми је дао на увид податке којима располаже. На теренском истраживању такође, ми је био од велике помоћи. Поменућу још (али не као мање важне) и Драгана Ђоловића, проф. Нику - Николу Стојића и Перишу Перошевића као моје "кључне сараднике" у мени овом, веома битном раду.
Задатак је био приказати обрађене податке на најједноставнији начин, да буду што прегледнији, како би читалац овог рада под претпоставком да мало зна о овом крају, добио јасну слику шта све може видети у Драгачеву.
Од низа података и појава које сам истражила и навела, посебно бих нагласила заштићена природна и културна добра Драгачева, непроцењиво богатство овог предела. Имам утисак да ни велики део мештана није свестан шта се налази око њих.
Жеља житеља овог краја а и Туристичке организације Драгачева је да се развија туризам који се заснива на традиционалном гостопримству драгачевског горштака да се за његову љубазност према госту чује, а "новца је било и биће", кажу они. Мото носилаца туристичке понуде Драгачева, приватног као и друштвеног сектора, поред осталог је и "да туриста доведе туристу" па опет тако, "да ми штедимо њих, а они да хвале нас".
Својим боравком у Драгачеву поводом израде свог дипломског рада успела сам да осетим да сам им као гост била добро дошла, и више сам него задовољна наученим и виђеним.

Методе истраживања

Методе које сам користила при изради овог рада су:
- историјско - генетска;
- кабинетски рад;
- теренски рад и
- метода посматрања.
Што се тиче методолошког приступа у писању рада, руководила сам се упутствима ментора, професора др. Јована Ромелића, који ми је олакшао посао и учинио да ми рад на обради ове теме причињава задовољство, и поред озбиљних потешкоћа на које сам наилазила.
Рад на прикупљању података ме је обавезао на истраживачки рационалан приступ, а у циљу веродостојног приказивања потенцијала драгачевског краја.
Служећи се датим статистичким подацима могао се до 1994. потпуно и сигурно приказати туристички садржај и угоститељски потенцијал на подручју Драгачева. Напомињем ову годину јер је до тада био потпун обухват статистичких података о туризму и угоститељству, а извор су били статистички извештаји из друштвеног сектора и приватног али, преко друштвеног сектора. Од тада сам податке из приватног сектора узимала методом случајног узорка.
Прикупљање података ми је отежавало неповерење давалаца података са сумњом да ће податке које дају неко користити у сврху максималног опорезивања. Тако добијене податке изван статистичких приказа морала сам да проверавам више пута и на разне начине јер, презентовањем невалидних вредности приступ овој материји био би неозбиљан и свео би се на баналност.
Списак литературе коју сам користила дат је на крају дипломског рада. Поред литературе користила сам се разговорима са одређеним одговорним људима у разним службама општине Лучани и радним организацијама, а посебно са људима који непосредно раде на пословима од значаја за туристичку понуду Драгачева.
Сада, мој односс према Драгачеву као значајном туристичком подручју је потврђен. Надам се да ће и читаоци овог рада доћи до истог закључка и пожелети да бар део оног што овај веома интересантан крај нуди, у неком времену виде и доживе.


ТУРИСТИЧКО – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Драгачево је један од мањих, али познатијих крајева у Србији. У њему живи око 40000 становника у 48 села и 2 варошице (Гуча и Лучани).
Драгачево је познато по својој историји, традицији и култури још од праисторије. Било је насељено још у неолиту, али се први пут помиње у турским катастарским књигама из 15. и 16. века. У њему се налазе значајни манастири и цркве. Драгачево је одавно познато по надгробним споменицима и крајпуташима, које су градили самоуки каменоресци, као и по самоуким сликарима и вајарима.
Данас је препознатљиво по Драгачевском сабору трубача, Распеваном Драгачеву, Драгачевском сабору ткаља, добром кромпиру, малинама, јабукама, шљивама и другим традиционалним вредностима.
Према једном тумачењу, Драгачево је добило назив по реци Драгачици која извире испод планине Јелице у Горачићима и у Гучи се улива у Бјелицу. Међутим, ако је то тачно: откуд назив Драгачица? Према другом тумачењу, име је добило по велепоседнику Драгашу, властелину цара Душана, коме је у подели са братом припао крај десно од Моравице, управо данашње Драгачево. Од Драгаша је Драгашево, односно Драгачево. Иначе, другачијих тумачења за сада нема.
Подручје Драгачева је у Западној Србији, између Шумадије и Старог Влаха, кога уоквирују планине Овчар, Јелица и Чемерно и реке Моравица и Западна Морава. Површина Драгачева износи 661 км2 од чега већи део административно припада општини Лучани (454 км2), а мањи део суседним општинама са којима се општина Лучани граничи: Краљево на југоистоку, Чачак на североистоку, Пожега на северозападу, Ариље на југозападу и Ивањица на југу.
Брдско-планинско подручје Драгачева испресецано је рекама, а оивичено шумама, пашњацима, њивама и воћњацима. Многи сматрају да је лепши и привлачнији део Горње Драгачево са зеленим пејзажима, тишином и незагађеном животном средином.
Драгачево има повољан географско-саобраћајни положај. У њега се може доћи из четири правца: из Чачка преко Јелице, из Краљева преко Каоне, из Ивањице преко Котраже и из Ужица, Пожеге и Чачка с`пута који води Овчарско-кабларском клисуром, а са којег скреће пут долином Бјелице према Драгачеву. Железничка пруга Краљево- Чачак-Пожега (раскрсница на прузи Београд-Бар), пролази кроз Овчарско-кабларску клисуру, има станицу Драгачево, а индустријским колосеком је повезана са Лучанима.
Драгачево има повољан положај и према афирмисаним туристичким крајевима и местима у даљој и ближој околини, што је од значаја за садржај боравка и кретања туриста према Драгачеву, а то су: Овчар Бања, Ужице, Златибор, Тара, Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Матарушка Бања...

Одредиште Драгачева је Гуча, а симбол труба.
[Slika: dragacevo.png]
Referentni URL