Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Revitalizacija pruge Segedin-Kikinda - Temisvar i njen znacaj za razvoj turizma
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
У оквиру регионалне сарадње ДКМТ (Дунав – Кереш – Мориш – Тиса) и у складу са стратешким плановима ЕУРОРЕГИЈА, битна претпоставка сарадње је успостављање нових саобраћајних веза. У оквиру ове регионалне заједнице у групи пројеката железничких веза приоритет је дат повезивању Сегедина и Темишвара преко Кикинде (Споразум од 23. маја 2001. године, Темишвар).
Пројекат ревитализације железничке пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар ради се у циљу обнављања саобраћаја на делу једне од најстаријих железничких магистрала у југоисточној Европи, која је спајала Европу са Азијом. Пруга Сегедин – Кикинда је пуштена у саобраћај 15. 11. 1857. године. Ова веза је прекинута 1945. године измећу Кикинде и Сегедина, када је срушен мост на Тиси у Сегедину, а колосек демонтиран на дужини на око 12 km (по 6 km са обе стране од државне границе). Измећу Србије и Румунује на прузи Кикинда – Темишвар саобраћај се данас одвија редовно.
Значај пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар се може оцењивати са више аспеката: локалног (региони у свакој земљи појединачно), регионалног (на нивоу регије ДКМТ), као и са аспекта који је значајан за групе земаља на југоистоку Европе. У ширем смислу, значај ове пруге је у повезивању паневропских коридора IV и X. Ова пруга је повезана са правцем Кикинда – Панчево – Београд и тиме омогућава повезивање са осталим земљама југоисточне Европе као и бржи развој туризма.
Успостављање и модернизација железничке везе Сегедин – Кикинда – Темишвар ће допринети: ефикаснијем и друштвено рационалнијем повезивању становништва и привреде на гравитационом подручју и шире, реализацији пројекта “Слободна трговина” измећу земаља југоисточне Европе, очувању животне средине, уштеди простора, уштеди енергије и повећању безбедности у саобраћају.
Улагања у железничку инфраструктуру су значајна (и за развијене земље), а ефекти се остварују на дуг рок и дистрибуирани су на више субјеката (власници инфраструктуре, организатори превоза, корисници, финансијери, шира заједница). Из наведених карактеристика следе и бројни ризици за све учеснике. Најзначајнији ризици који су везани за пројекат односе се на висину трошкова, финансирање, очекивани обим превоза, приход и рок изградње. За реализацију пројекта од посебног значаја су ризици из окружења (global risks), пре свега политички (политичка воља и опредељеност владе за пројекат) и правни (режим страних улагања и сл.).

ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР И ГРАВИТАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ ОКРУЖЕЊА
ПРАВЦА ПРУГЕ СЕГЕДИН-КИКИНДА-ТЕМИШВАР


Широко окружење пројекта је територија регије Дунав–Кереш– Мориш–Тиса (ДКМТ), коју чине:
-жупаније: Бач–Кишкун, Бекеш, Чонград и Јас–Нађкун–Солнок у Мађарској,
-жупаније: Арад, Тимиш, Хунедоара и Караш – Северин у Румунији,
-Војводина у Србији и Црној Гори. (Карта 1. Област Еурорегиона ДКМТ).

-Површина 77.243 km2
-Број становника 5.968.000
-Већи градови: Темишвар, Нови Сад, Сегедин, Бекешчаба, Кечкемет, Солнок, Арад.


Карта 2. Положај Сегедина, Кикинде и Темишвара у односу на државне границе (R=1: 3000000) (Извор: Школски географски атлас,1990)
[Slika: pruga.png]


Сарадња у Еврорегији ДКМТ отвара широке могућности за међусобну сарадњу и развој три суседне земље, као и за сарадњу са другим европским регијама.
Гравитационо подручје пруге Сегедин–Кикинда –Темишвар обухвата јужни део жупаније Чонград и Бач–Кишкун у Мађарској, Тимиш у Румунији и то северозападни део и севернобанатске и средњебанатске округе у Србији.
Што се Мађарске тиче најзначајнија је жупанија Чонград која са 4.300 кm2 чини 4,6% површине Мађарске; 70% становништва живи у градовима. Просечна густина насељености је 100 становника/km2. На салашима живи 10% становништва, број становника чини 4,2% становништва Мађарске. Највећи град је Сегедин (Елаборат о оправданости пројекта, 2003).


СЕГЕДИН

Сегедин (Szeged) је највећи град југоисточне Мађарске. Представља културно-економски центар округа Чонград (Csongrad) који обухвата места Сентеш, Чонград, Мако и Ходмезовашархељ.
Налази се на Тиси, низводно од ушћа Мориша у Тису, на 46 25’ СГШ и 20 10’ ИГД. Површина округа Чонград износи 876 km2 , док сама површина града износи 356 km2. Већи део града лежи на десној обали, док се Нови Сегедин (Uj Szeged) сав у зеленилу, налази на левој обали Тисе.
Сегедин и околина је равница и има малих разлика у нивоима. За само насељавање су били погоднији виши делови који су се издизали као острва из огромне територије коју су плавили Тиса и Мориш. Такво једно острво је и данашњи центар града, надморски ниво 80-83 m.
Главни путеви према граду иду преко кружних брана, које су изграђене за заштиту од могућих поплава, те се тада спуштају у град.
Железничка станица у Сегедину је такође изграђена у нивоу кружне бране. Она је у висини једног спрата са које се силази на трг испред станице.
Велики значај за развој туризма у Сегедину повећава се чињеницом да је удаљен само 15 km oд границе са Србијом и Црном Гором и 50 кm од румунске границе. Кроз град пролази међународни пут Е-75, који се простире од Остендеа (Белгија) до Истамбула (Турска), преко Будимпеште и Београда.

Referentni URL