01-09-2010, 11:55 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Privreda, proizvodnja i tržište, iskustva su pokazala, nikada nisu poznavale granice, a sa njima i mobilnost radne snage, želja za bolji zapošljenjem i zaradom, kao i boljim uslovima rada i stvaranja. Specifičnost koja se pojavila posle ogorčenog građanskog rata na trenutak je usporila, pa i zaustavila protok radnika, robe i usluga među država bivše SFRJ. vremenom su potrebe i nužnost ponovolo uspostavile taj most i danas veliki broj ljudi i radnika živi i radi na teritoriji nekadašnje zajedničke države. To je bio očekivani sled događaja. Prosto je nemoguće i zamisliti da na voim prostorima postoji barijera koja sputava ovu liberlizaciju i pokrete stanovništva u bilo koje svrhe, a ne samo povodom rada i stvaranja. iako je još u povoju, već sadašnje stanje odnosa pokazuje veliki napredak. Potrebno je samo naravno prevazići predrasude i sećanja iz bliske i dalje prošlosti...
OPŠTE STANJE RADNE SNAGE U SRBIJI
Istraživanje beogradskog poslovi.infostud.com portala kaže kako neke ankete i istraživanja pokazuju da je čak 72 posto nezaposlenih u Srbiji spremno preseliti se radi zaposlenja, no to se jako retko događa. Ova portal mesečno zaprimi samo pet posto oglasa za poslove u zemljama regije.
Niska mobilnost radne snage, nedostatak radnog iskustva kao faktor negativne selekcije, velik udeo “neformalnog sektora” (sivog tržišta) na tržištu rada, mali broj novootvorenih radnih mesta, uz nemogućnost balansiranja visoke ponude i niske potražnje radne snage (s izuzetkom visokoobrazovanih i stručnih radnika koji se traže u novootvorenim kompanijama), visok udeo mladih u opštoj nezaposlenosti te visok postotak dugotrajne nezaposlenosti mladih. Uočljivi su i regionalni dispariteti u opštoj slici nezaposlenosti, seoska i ruralna pogođena područja imaju veću stopu nezaposlenosti, zbog čega sve više ljudi gravitira većim gradovima i drugim regijama. Kompariramo li rezultate zapošljavanja i nezaposlenosti, uočava se da su ovi ljudi u najkritičnijoj situaciji. Naime, iako Srbija nema najviši postotak nezaposlenosti u regiji, diskrepancija opšte stope nezaposlenosti i stope nezaposlenosti različiti društvenih slojeva u odnosu na druge države bivše SFRJ je najviša. Sve zemlje imaju podjednako visoke opšte stope nezaposlenosti, te im predstoje vrlo široke reforme tržišta rada i aktivnosti u poboljšanju opšteg položaja nezaposlenih...
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2 OPŠTE STANJE RADNE SNAGE U SRBIJI 4
2.1 Slučajevi mobilnosti srpske radne snage 4
2.2 Mere za poboljšanje mobilnosti radne snage 5
3 ZAKLJUČAK 7
4 LITERATURA 8
5 WEB LITERATURA 8
Privreda, proizvodnja i tržište, iskustva su pokazala, nikada nisu poznavale granice, a sa njima i mobilnost radne snage, želja za bolji zapošljenjem i zaradom, kao i boljim uslovima rada i stvaranja. Specifičnost koja se pojavila posle ogorčenog građanskog rata na trenutak je usporila, pa i zaustavila protok radnika, robe i usluga među država bivše SFRJ. vremenom su potrebe i nužnost ponovolo uspostavile taj most i danas veliki broj ljudi i radnika živi i radi na teritoriji nekadašnje zajedničke države. To je bio očekivani sled događaja. Prosto je nemoguće i zamisliti da na voim prostorima postoji barijera koja sputava ovu liberlizaciju i pokrete stanovništva u bilo koje svrhe, a ne samo povodom rada i stvaranja. iako je još u povoju, već sadašnje stanje odnosa pokazuje veliki napredak. Potrebno je samo naravno prevazići predrasude i sećanja iz bliske i dalje prošlosti...
OPŠTE STANJE RADNE SNAGE U SRBIJI
Istraživanje beogradskog poslovi.infostud.com portala kaže kako neke ankete i istraživanja pokazuju da je čak 72 posto nezaposlenih u Srbiji spremno preseliti se radi zaposlenja, no to se jako retko događa. Ova portal mesečno zaprimi samo pet posto oglasa za poslove u zemljama regije.
Niska mobilnost radne snage, nedostatak radnog iskustva kao faktor negativne selekcije, velik udeo “neformalnog sektora” (sivog tržišta) na tržištu rada, mali broj novootvorenih radnih mesta, uz nemogućnost balansiranja visoke ponude i niske potražnje radne snage (s izuzetkom visokoobrazovanih i stručnih radnika koji se traže u novootvorenim kompanijama), visok udeo mladih u opštoj nezaposlenosti te visok postotak dugotrajne nezaposlenosti mladih. Uočljivi su i regionalni dispariteti u opštoj slici nezaposlenosti, seoska i ruralna pogođena područja imaju veću stopu nezaposlenosti, zbog čega sve više ljudi gravitira većim gradovima i drugim regijama. Kompariramo li rezultate zapošljavanja i nezaposlenosti, uočava se da su ovi ljudi u najkritičnijoj situaciji. Naime, iako Srbija nema najviši postotak nezaposlenosti u regiji, diskrepancija opšte stope nezaposlenosti i stope nezaposlenosti različiti društvenih slojeva u odnosu na druge države bivše SFRJ je najviša. Sve zemlje imaju podjednako visoke opšte stope nezaposlenosti, te im predstoje vrlo široke reforme tržišta rada i aktivnosti u poboljšanju opšteg položaja nezaposlenih...
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2 OPŠTE STANJE RADNE SNAGE U SRBIJI 4
2.1 Slučajevi mobilnosti srpske radne snage 4
2.2 Mere za poboljšanje mobilnosti radne snage 5
3 ZAKLJUČAK 7
4 LITERATURA 8
5 WEB LITERATURA 8