01-09-2010, 10:50 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Le Korbizje (fr. Le Corbusier) ili samo Korbizje - pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (fr. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj.
Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima, a mati muzičarka. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu, ali uskoro se posvetio arhitekturi. Godine 1902. na Međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.
Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma...
MODERNA ARHITEKTURA
Modernistička arhitektura je vrlo širok pojam koji obuhvata mnoge stilove i građevine sa sličnim karakteristikama u arhitekturi, primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. U 40.- tim godinama ove građevine su bile ujedinjene u internacionalni stil. Može se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. – 1975. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme, funkcije i konstrukcije.
Naziv „modernizam“ je odvođen iz francuskog jezika koji obeležava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoričara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeležava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod različitim imenima.
Neki istoričari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je društvenih i političkih revolucija. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnoločkih i tehničkih mogućnosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao čelik, gvožđe, beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kristalna palata Josef Pakstona na izložbi 1951. jeste rani primer a možda najbolji je primer neboder u Čikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. godine. Drugi opet istoričari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. veka.
Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.- te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnoločkim mogućnostima. Rad Luis Salivena u Čikagu, Viktor Horta u Briselu, Antoni Gaudija u Barceloni, Oto Vagnera u Beču može da se obeleži kao borba starog i novog u arhitekturi.
Velika trojka obično raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemačkoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih škola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 MODERNA ARHITEKTURA 4
2 ŽIVOT I DELA 5
2.1 Evropa kao učionica 5
2.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu 6
2.3 Na uzglavlju bolesnih gradova 8
2.4 Iznenađenja u poznim godinama 9
2.5 Dualitet i mnogostranost 9
2.6 Od skandala do priznanja 10
3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE 11
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
Le Korbizje (fr. Le Corbusier) ili samo Korbizje - pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (fr. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj.
Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima, a mati muzičarka. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu, ali uskoro se posvetio arhitekturi. Godine 1902. na Međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.
Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma...
MODERNA ARHITEKTURA
Modernistička arhitektura je vrlo širok pojam koji obuhvata mnoge stilove i građevine sa sličnim karakteristikama u arhitekturi, primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. U 40.- tim godinama ove građevine su bile ujedinjene u internacionalni stil. Može se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. – 1975. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme, funkcije i konstrukcije.
Naziv „modernizam“ je odvođen iz francuskog jezika koji obeležava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoričara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeležava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod različitim imenima.
Neki istoričari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je društvenih i političkih revolucija. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnoločkih i tehničkih mogućnosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao čelik, gvožđe, beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kristalna palata Josef Pakstona na izložbi 1951. jeste rani primer a možda najbolji je primer neboder u Čikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. godine. Drugi opet istoričari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. veka.
Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.- te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnoločkim mogućnostima. Rad Luis Salivena u Čikagu, Viktor Horta u Briselu, Antoni Gaudija u Barceloni, Oto Vagnera u Beču može da se obeleži kao borba starog i novog u arhitekturi.
Velika trojka obično raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemačkoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih škola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 MODERNA ARHITEKTURA 4
2 ŽIVOT I DELA 5
2.1 Evropa kao učionica 5
2.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu 6
2.3 Na uzglavlju bolesnih gradova 8
2.4 Iznenađenja u poznim godinama 9
2.5 Dualitet i mnogostranost 9
2.6 Od skandala do priznanja 10
3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE 11
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13