01-09-2010, 10:48 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Razlika između estetske teorije i tradicionalne estetike ogleda se pre svega u stavu koji jedna i druga zauzimaju prema svome predmetu. U tom smislu, među savremenim estetikama koje su na različite načine tretirale svoj osnovni predmet -umetnost - malo je onih za koje se može reći da su u teorijskom i u istorijskom pogledu ozbiljno shvatile gotovo sudbinsku isprepletenost u kojoj stoje sa tim svojim predmetom. Jedna od takvih je filozofija Teodora V. Adorna. Centralnost problema savremenog odnosa filozofije prema umetnosti i ujedno njihovog statusa u kulturi kod Adorna nikada ne dolazi u pitanje, upravo zbog toga što mu se ti odnosi uvek iznova čine problematičnim dobijajući stoga na svojoj aktuelnosti i relevanciji. U predstojećoj diskusiji trebalo bi uvažiti ovu činjenicu. A verovatno će joj se najbolje dati za pravo, ako se u razmatranjima momenata Adornove estetske teorije i potom njegove filozofije muzike upravo bude kretalo u horizontu tih središnjih tačaka.
Oni se međutim ni u kom slučaju ne javljaju izolovano, nego upravo upućuju jedan na drugi, čime se dva centralna dela u ovom radu razlikuju samo po težištu, odnosno onome na šta se u jednom i drugom slučaju stavlja akcenat; prvo, u diskutovanju momenata estetske teorije ne može se zaobići Adornovo nastojanje da u novovekovni pojam uma i subjekta, i ujedno protiv njegove dominantne forme racionalnosti, unese jedan neophodan impuls za samoprekoračenje uma tako što ga dovodi u neposrednu blizinu kantovski shvaćenom estetskom iskustvu, odnosno jednom obliku autonomnog racionalnog diskursa, kojeg bismo grubo mogli nazvati estetskim umom. Pa ipak, tako nešto nije moguće ostvariti bez dovođenja u vezu filozofije (kao predstavnika novovekovnog subjektivizma i prosvetiteljstva) i njenih kategorija sa umetnošću i umetničkim iskustvom istorijske avangarde, pri čemu Adorno po svoj prilici veruje da je filozofiju moderne, koja sama mora da prevaziđe svoju zatvorenost u krug vlastite pojmovnosti, gotovo u maniru postmodernizma moguće prosvetliti na jedan estetski način, tako što se ova podvrgava jednoj naročitoj vrsti estetske logike i estetske racionalnosti, kakvu u kulturi možemo očekivati jedino još u umetničkim produktima...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Filozofija u estetskom ključu 6
1.1 Pretpostavke savremene estetske teorije 6
1.2 O Adornovom mestu u savremenoj estetici 10
1.3 Aspekti Adornove filozofije 13
1.3.1 Linije kritike ideologije 13
1.3.2 Estetska paradigma negativne dijalektike 16
1.4 Mimezis i pojam 24
1.4.1 Estetska teorija i estetsko iskustvo. 24
1.5 Estetska racionalnost 25
1.6 Smisao estetske teorije 29
2 Adornova filozofija muzike 39
2.1 Uvodna napomena 39
2.2 Muzika u Adornovom misljenju 39
2.3 Pojam filozofije muzike 42
2.4 Savremenost muzike i filozofije: Sopenhauer i Adorno 46
2.5 Muzicki materijal 48
2.6 Muzika i drustvo 49
2.6.1 Dijalektika materijala 49
2.6.2 Prirodna povest materijala 51
2.7 Adorno o Betovenu 55
2.7.1 Sonatni oblik 56
2.7.2 Betoven i Hegel 57
2.7.3 Kasni stil 58
ZAKLJUČAK 62
LITERATURA 67
Razlika između estetske teorije i tradicionalne estetike ogleda se pre svega u stavu koji jedna i druga zauzimaju prema svome predmetu. U tom smislu, među savremenim estetikama koje su na različite načine tretirale svoj osnovni predmet -umetnost - malo je onih za koje se može reći da su u teorijskom i u istorijskom pogledu ozbiljno shvatile gotovo sudbinsku isprepletenost u kojoj stoje sa tim svojim predmetom. Jedna od takvih je filozofija Teodora V. Adorna. Centralnost problema savremenog odnosa filozofije prema umetnosti i ujedno njihovog statusa u kulturi kod Adorna nikada ne dolazi u pitanje, upravo zbog toga što mu se ti odnosi uvek iznova čine problematičnim dobijajući stoga na svojoj aktuelnosti i relevanciji. U predstojećoj diskusiji trebalo bi uvažiti ovu činjenicu. A verovatno će joj se najbolje dati za pravo, ako se u razmatranjima momenata Adornove estetske teorije i potom njegove filozofije muzike upravo bude kretalo u horizontu tih središnjih tačaka.
Oni se međutim ni u kom slučaju ne javljaju izolovano, nego upravo upućuju jedan na drugi, čime se dva centralna dela u ovom radu razlikuju samo po težištu, odnosno onome na šta se u jednom i drugom slučaju stavlja akcenat; prvo, u diskutovanju momenata estetske teorije ne može se zaobići Adornovo nastojanje da u novovekovni pojam uma i subjekta, i ujedno protiv njegove dominantne forme racionalnosti, unese jedan neophodan impuls za samoprekoračenje uma tako što ga dovodi u neposrednu blizinu kantovski shvaćenom estetskom iskustvu, odnosno jednom obliku autonomnog racionalnog diskursa, kojeg bismo grubo mogli nazvati estetskim umom. Pa ipak, tako nešto nije moguće ostvariti bez dovođenja u vezu filozofije (kao predstavnika novovekovnog subjektivizma i prosvetiteljstva) i njenih kategorija sa umetnošću i umetničkim iskustvom istorijske avangarde, pri čemu Adorno po svoj prilici veruje da je filozofiju moderne, koja sama mora da prevaziđe svoju zatvorenost u krug vlastite pojmovnosti, gotovo u maniru postmodernizma moguće prosvetliti na jedan estetski način, tako što se ova podvrgava jednoj naročitoj vrsti estetske logike i estetske racionalnosti, kakvu u kulturi možemo očekivati jedino još u umetničkim produktima...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Filozofija u estetskom ključu 6
1.1 Pretpostavke savremene estetske teorije 6
1.2 O Adornovom mestu u savremenoj estetici 10
1.3 Aspekti Adornove filozofije 13
1.3.1 Linije kritike ideologije 13
1.3.2 Estetska paradigma negativne dijalektike 16
1.4 Mimezis i pojam 24
1.4.1 Estetska teorija i estetsko iskustvo. 24
1.5 Estetska racionalnost 25
1.6 Smisao estetske teorije 29
2 Adornova filozofija muzike 39
2.1 Uvodna napomena 39
2.2 Muzika u Adornovom misljenju 39
2.3 Pojam filozofije muzike 42
2.4 Savremenost muzike i filozofije: Sopenhauer i Adorno 46
2.5 Muzicki materijal 48
2.6 Muzika i drustvo 49
2.6.1 Dijalektika materijala 49
2.6.2 Prirodna povest materijala 51
2.7 Adorno o Betovenu 55
2.7.1 Sonatni oblik 56
2.7.2 Betoven i Hegel 57
2.7.3 Kasni stil 58
ZAKLJUČAK 62
LITERATURA 67