01-09-2010, 10:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Кад зароним у себе, увек пронађем бисер
Људи су мистична и необична бића. Када је Бог стварао људе осим очигледне физичке лепоте, снаге, даривао им је и посебне унутрашње драгоцености.
Те драгоцености су попут правих најфинијих бисера – бели, сјајни, светли... Зато је човек попут једне шкољке која лежи негде тамо на дубини неког мора или језера, крије свој бисер за оне најхрабрије, пронциљиве који ће посегнути за њим. Бисери су својствени само људима. Иако су им дати, људи морају да учине одређене напоре да из пронађу. Људи треба да се настоје да када зароне у себе увек пронађу бисер.
Неки човек је шкољка само са једним бисером како то у природи најчешће и бива али веома вредним и квалитетним. Неки пак имају неким чудом природе више њих са истим особинама као и човек који има само један такав. Ретки су они који их уопште немају, мада посве биће да их они нишу још ни пронашли, ни открили, а на крају може бити да нису ни довољно трагали за њима.
Може се испоставити и да потрага за бисерима и није тако лака, да је тај пут урањања у дубину себе и избацивања бисера на површину одвише тешка. Потребно је снаге, воље, умећа, вештине. Опет треба знати и у ком правцу и смеру трагати, за којим дубинама посегнути јер нису сви бисери исти.
Неки су ту надохвати руке и треба их само покупити, док су неки чак и поред упорног и сталног, једном речју непрекидног трагања тако далеки, дубоки и недоступни. Просто као да чекају посебан тренутак кад ће се сами дати узбрати а до тада остају тајанствени и недодирљиви....
Кад зароним у себе, увек пронађем бисер
Људи су мистична и необична бића. Када је Бог стварао људе осим очигледне физичке лепоте, снаге, даривао им је и посебне унутрашње драгоцености.
Те драгоцености су попут правих најфинијих бисера – бели, сјајни, светли... Зато је човек попут једне шкољке која лежи негде тамо на дубини неког мора или језера, крије свој бисер за оне најхрабрије, пронциљиве који ће посегнути за њим. Бисери су својствени само људима. Иако су им дати, људи морају да учине одређене напоре да из пронађу. Људи треба да се настоје да када зароне у себе увек пронађу бисер.
Неки човек је шкољка само са једним бисером како то у природи најчешће и бива али веома вредним и квалитетним. Неки пак имају неким чудом природе више њих са истим особинама као и човек који има само један такав. Ретки су они који их уопште немају, мада посве биће да их они нишу још ни пронашли, ни открили, а на крају може бити да нису ни довољно трагали за њима.
Може се испоставити и да потрага за бисерима и није тако лака, да је тај пут урањања у дубину себе и избацивања бисера на површину одвише тешка. Потребно је снаге, воље, умећа, вештине. Опет треба знати и у ком правцу и смеру трагати, за којим дубинама посегнути јер нису сви бисери исти.
Неки су ту надохвати руке и треба их само покупити, док су неки чак и поред упорног и сталног, једном речју непрекидног трагања тако далеки, дубоки и недоступни. Просто као да чекају посебан тренутак кад ће се сами дати узбрати а до тада остају тајанствени и недодирљиви....