01-09-2010, 10:33 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Nova knjiga Ranka Bugarskog, redovnog profesora opšte lingvistike Filološkog fakulteta u Beogradu, nastavlja seriju sociolingvističkih studija: „Lingvistika o čoveku“ (1975, 1983), „Jezik u društvu“ (1986), „Jezik od mira do rata“ (1995), „Lica jezika – sociolingvističke teme“ (2001, 2002), „Nova lica jezika – sociolingvističke teme“ (2002), „Žargon – lingvistička studija“ (2003), kojima treba dodati i autorova sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 1996–1997). Knjiga „Jezik i kultura“ sadrži novije sociolingvističke tekstove, uobličene u koherentnu celinu, iz šire oblasti jezika i kulture, sa oslanjanjem na naučnu literaturu iz srodnih humanističkih i društvenih nauka. Tekstovi su nastali 2003. i 2004. godine i nose pečat toga vremena, a uzgredno imaju za cilj i afirmaciju etnolingvistike i antropološke lingvistike kao disciplina koje se bave odnosom između jezika i narodne kulture. Ovde će se ukazati na značaj koji knjiga „Jezik i kultura“ ima za balkansku lingvistiku i balkanologiju u celini.
Polazeći od okvirnih određenja kulture i jezika, njihov međusobni odnos posmatra se u tri ravni. Kao opšte kategorije, kultura i jezik se uzajamno podrazumevaju, jer nema kulture bez jezičkog izraza niti jezika bez kulturnog sadržaja; pri tome, jezik je sredstvo izražavanja kulture, ali i njen formativni princip. Na nivou pojedinačnih kultura i jezika (koje je inače teško razgraničavati i prebrojavati) prosta korelacija je moguća ali nije nužna, jer jedna kultura može da se ostvaruje u više jezika, a jedan jezik može da bude nosilac više kultura. Najzad, fini splet odnosa postoji i na razini specifičnih podkultura i odgovarajućih jezičkih varijeteta. Složeni splet jezičko-kulturnih ukrštaja i prožimanja pokriva ogroman i praktično nepregledan teren. Iako je sintagma »jezik i kultura« veoma popularna u lingvistici, antropologiji i drugim disciplinama, pa se često javlja u stručnoj literaturi na raznim jezicima, još uvek nedostaju obuhvatni sintetički pregledi materije koja bi s punim pravom mogla da stane pod takvo zaglavlje...
Kultura po Ranku Bugarskom
Kulturu je još teže definisati nego jezik na neki sažet a opšteprihvatljiv način, pa će nam tu biti potrebno nešto šire izvođenje. Pojam kulture, kao jedan od temeljnih u životu čoveka, uistinu je kompleksan i teško uhvatljiv, u meri koja izmiče preciznom i nedvosmislenom definisanju. Na prvom mestu treba preduprediti moguće nesporazume isticanjem da ovde nije reč o svakodnevnom poimanju kulture u vrednosnom ili bontonskom smislu znanja, stavova i ponašanja, kao kada se govori o »kulturnim« i »nekulturnim« sredinama, pojedincima ili postupcima. Naprotiv, mi imamo na umu u nauci prihvaćeno antropološko shvatanje kulture kao načina života (uz sve što ovo podrazumeva, a što će u nastavku biti u glavnim crtama specifikovano). U ovom pak smislu, pošto svako pripada nekoj kulturi, ili nekim kulturama, naprosto se mora biti »kulturan« i nikako se ne može biti »nekulturan«.
A šta se sve obuhvata najširim tumačenjem kulture kao načina života? Tu ćemo poći od fundamentalne podele čoveku znanog univerzuma na svet prirode (to je sve što postoji pre čoveka i nezavisno od njegove volje) i svet kulture (koji uključuje sve što je čovek stvorio i što može da zamisli). Da damo samo jedan prost primer ovakvog razlikovanja, činjenica da čovek jede i pije pripada biologiji, ali šta, kada i kako neko jede i pije stvar je kulture. Posebno treba naglasiti da ovaj potonji svet kombinuje realno s imaginarnim: kultura nije samo ono što radimo i stvaramo, nego i ono što zamišljamo, čemu se nadamo i o čemu sanjamo...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Kultura po Ranku Bugarskom 4
1.2 Uvodni deo knjige "Jezik i kultura" - studija 5
1.3 Prvi deo knjige "Jezik i kultura" - "O jeziku i kulturi u društvu" 5
1.4 Drugi deo knjige "Jezik i kultura" - "O našem jeziku" 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10
Nova knjiga Ranka Bugarskog, redovnog profesora opšte lingvistike Filološkog fakulteta u Beogradu, nastavlja seriju sociolingvističkih studija: „Lingvistika o čoveku“ (1975, 1983), „Jezik u društvu“ (1986), „Jezik od mira do rata“ (1995), „Lica jezika – sociolingvističke teme“ (2001, 2002), „Nova lica jezika – sociolingvističke teme“ (2002), „Žargon – lingvistička studija“ (2003), kojima treba dodati i autorova sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 1996–1997). Knjiga „Jezik i kultura“ sadrži novije sociolingvističke tekstove, uobličene u koherentnu celinu, iz šire oblasti jezika i kulture, sa oslanjanjem na naučnu literaturu iz srodnih humanističkih i društvenih nauka. Tekstovi su nastali 2003. i 2004. godine i nose pečat toga vremena, a uzgredno imaju za cilj i afirmaciju etnolingvistike i antropološke lingvistike kao disciplina koje se bave odnosom između jezika i narodne kulture. Ovde će se ukazati na značaj koji knjiga „Jezik i kultura“ ima za balkansku lingvistiku i balkanologiju u celini.
Polazeći od okvirnih određenja kulture i jezika, njihov međusobni odnos posmatra se u tri ravni. Kao opšte kategorije, kultura i jezik se uzajamno podrazumevaju, jer nema kulture bez jezičkog izraza niti jezika bez kulturnog sadržaja; pri tome, jezik je sredstvo izražavanja kulture, ali i njen formativni princip. Na nivou pojedinačnih kultura i jezika (koje je inače teško razgraničavati i prebrojavati) prosta korelacija je moguća ali nije nužna, jer jedna kultura može da se ostvaruje u više jezika, a jedan jezik može da bude nosilac više kultura. Najzad, fini splet odnosa postoji i na razini specifičnih podkultura i odgovarajućih jezičkih varijeteta. Složeni splet jezičko-kulturnih ukrštaja i prožimanja pokriva ogroman i praktično nepregledan teren. Iako je sintagma »jezik i kultura« veoma popularna u lingvistici, antropologiji i drugim disciplinama, pa se često javlja u stručnoj literaturi na raznim jezicima, još uvek nedostaju obuhvatni sintetički pregledi materije koja bi s punim pravom mogla da stane pod takvo zaglavlje...
Kultura po Ranku Bugarskom
Kulturu je još teže definisati nego jezik na neki sažet a opšteprihvatljiv način, pa će nam tu biti potrebno nešto šire izvođenje. Pojam kulture, kao jedan od temeljnih u životu čoveka, uistinu je kompleksan i teško uhvatljiv, u meri koja izmiče preciznom i nedvosmislenom definisanju. Na prvom mestu treba preduprediti moguće nesporazume isticanjem da ovde nije reč o svakodnevnom poimanju kulture u vrednosnom ili bontonskom smislu znanja, stavova i ponašanja, kao kada se govori o »kulturnim« i »nekulturnim« sredinama, pojedincima ili postupcima. Naprotiv, mi imamo na umu u nauci prihvaćeno antropološko shvatanje kulture kao načina života (uz sve što ovo podrazumeva, a što će u nastavku biti u glavnim crtama specifikovano). U ovom pak smislu, pošto svako pripada nekoj kulturi, ili nekim kulturama, naprosto se mora biti »kulturan« i nikako se ne može biti »nekulturan«.
A šta se sve obuhvata najširim tumačenjem kulture kao načina života? Tu ćemo poći od fundamentalne podele čoveku znanog univerzuma na svet prirode (to je sve što postoji pre čoveka i nezavisno od njegove volje) i svet kulture (koji uključuje sve što je čovek stvorio i što može da zamisli). Da damo samo jedan prost primer ovakvog razlikovanja, činjenica da čovek jede i pije pripada biologiji, ali šta, kada i kako neko jede i pije stvar je kulture. Posebno treba naglasiti da ovaj potonji svet kombinuje realno s imaginarnim: kultura nije samo ono što radimo i stvaramo, nego i ono što zamišljamo, čemu se nadamo i o čemu sanjamo...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Kultura po Ranku Bugarskom 4
1.2 Uvodni deo knjige "Jezik i kultura" - studija 5
1.3 Prvi deo knjige "Jezik i kultura" - "O jeziku i kulturi u društvu" 5
1.4 Drugi deo knjige "Jezik i kultura" - "O našem jeziku" 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10