01-09-2010, 10:26 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Uvek u životu postoji imaginarna granica koja odvaja unutrašnji svet čoveka i njegove spoljašnje manifestacije, pesnika od sveta, njegove pesničke ideale od ostvarenja tih ideala, potrebe za slobodom od onoga što se dobija u neslobodnom svetu. Pesnik, oivičen granicama kojim se sputava njegova duhovna sloboda stvara pesnička dela koja probijaju granice i odnose ga, simbolički, u onostrano. Ali, kroz svaku pesmu dogoreva, i pitanje je da li će ga smrt prestići u tom traženju. Mada, iako ga smrt tela prestigne, duh nastavlja kroz umetnička dela da traga, pozivajući ljude koji su ostali da se bore.
U radu ću pokušati da analiziram motiv, ideju i sliku idealne drage u pesmama Vladislava Petkovića Disa i Jovana Dučića, dva velika pesnika srpske moderne poezije, pre svega, kroz prizmu njihovog života i doba u kojem su živeli a potom i njihovog pesništva. Njihova poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge a i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sami pripadaju. Njihova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.
Naziv moderna, odomaćen u Hrvata i Slovenaca, može se upotrebiti i u srpskoj književnosti kao ime za razdoblje, koje se završava s prvim svetskim ratom. Počeci tog razdoblja manje su izraziti. Izvesne nagoveštaje imamo već sredinom poslednje decenije prošlog veka s časopisom "Srpski pregled" Lj. Nedića (1895, sa svega deset brojeva). Odlučan zaokret k novom doneo je, međutim, jedan drugi časopis, "Srpski književni glasnik" (1901). Uređivan po evropskim (francuskim) uzorima, unoseći u našu književnost nova shvatanja i nova merila, taj časopis postao je glavno književno glasilo ovog razdoblja, koje, u stvari, i počinje s njegovom pojavom a završava se s prestankom njegovog izlaženja (1914), te ga, stoga, možemo nazvati i razdobljem "Srpskog književnog glasnika". ...
Jovan Dučić – život i delo
Jovan Dučić se rodio 17. februara 1871. (5. februara po starom kalendaru) u Trebinju. Otac Andrija bio je trgovac i poginuo je u ustanku 1875. godine, a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu u Mostaru i Somboru. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učteljsku službu gotovo nigde, pa se upošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.
Kasnije dolazi u Mostar, gde je u društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis 3oru. Potom je proveo skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927. godine, a potom je privremeno penzionisan. 1937. godine je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888, a za redovnog 15. novembra 1892. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901, zatim drugu u Beogradu 1912. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Jovan Dučić – život i delo 4
1.2 Vladislav Petković Dis – život i delo 5
1.3 Ljubav i žena u Dučićevim i Disovim pesmama 7
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20
Uvek u životu postoji imaginarna granica koja odvaja unutrašnji svet čoveka i njegove spoljašnje manifestacije, pesnika od sveta, njegove pesničke ideale od ostvarenja tih ideala, potrebe za slobodom od onoga što se dobija u neslobodnom svetu. Pesnik, oivičen granicama kojim se sputava njegova duhovna sloboda stvara pesnička dela koja probijaju granice i odnose ga, simbolički, u onostrano. Ali, kroz svaku pesmu dogoreva, i pitanje je da li će ga smrt prestići u tom traženju. Mada, iako ga smrt tela prestigne, duh nastavlja kroz umetnička dela da traga, pozivajući ljude koji su ostali da se bore.
U radu ću pokušati da analiziram motiv, ideju i sliku idealne drage u pesmama Vladislava Petkovića Disa i Jovana Dučića, dva velika pesnika srpske moderne poezije, pre svega, kroz prizmu njihovog života i doba u kojem su živeli a potom i njihovog pesništva. Njihova poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge a i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sami pripadaju. Njihova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.
Naziv moderna, odomaćen u Hrvata i Slovenaca, može se upotrebiti i u srpskoj književnosti kao ime za razdoblje, koje se završava s prvim svetskim ratom. Počeci tog razdoblja manje su izraziti. Izvesne nagoveštaje imamo već sredinom poslednje decenije prošlog veka s časopisom "Srpski pregled" Lj. Nedića (1895, sa svega deset brojeva). Odlučan zaokret k novom doneo je, međutim, jedan drugi časopis, "Srpski književni glasnik" (1901). Uređivan po evropskim (francuskim) uzorima, unoseći u našu književnost nova shvatanja i nova merila, taj časopis postao je glavno književno glasilo ovog razdoblja, koje, u stvari, i počinje s njegovom pojavom a završava se s prestankom njegovog izlaženja (1914), te ga, stoga, možemo nazvati i razdobljem "Srpskog književnog glasnika". ...
Jovan Dučić – život i delo
Jovan Dučić se rodio 17. februara 1871. (5. februara po starom kalendaru) u Trebinju. Otac Andrija bio je trgovac i poginuo je u ustanku 1875. godine, a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu u Mostaru i Somboru. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učteljsku službu gotovo nigde, pa se upošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.
Kasnije dolazi u Mostar, gde je u društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis 3oru. Potom je proveo skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927. godine, a potom je privremeno penzionisan. 1937. godine je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888, a za redovnog 15. novembra 1892. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901, zatim drugu u Beogradu 1912. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Jovan Dučić – život i delo 4
1.2 Vladislav Petković Dis – život i delo 5
1.3 Ljubav i žena u Dučićevim i Disovim pesmama 7
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20