Zvuk na filmu

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Zvuk na filmu
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Sedma umetnost je danas dostigla neviđene razmere popularnosti. Bilo da filmove gledamo zato da bismo se opustili, obrazovali, ili duhovno opustili, postizanje tih efekata zahteva savršenost svih elemenata filma. Filmove percepiramo sa samo dva čula: čulom vida i čulom sluha. Gledati horor film bez odgovarajuće muzičke i zvučne pozadine znači gotovo propustiti svu napetost koja i jeste osnova horora. S toga treba posebnu pažnju obratiti na zvuk u filmu jer čini jedu njegovu polovinu, stvarajući utisak realnosti priče i atmosfere. Ovaj rad je upravo posvećen drugoj čulnoj sferi filma: zvuku.

ZVUK

Zvuk je periodično talasanje, zgušnjavanje i razređivanje vazduha izazvano treperenjem nekog predmeta; to može biti muzički instrument, glasne žice čoveka ili membrana zvučnika.
Treperenje se širi vazduhom u svim pravcima i dolazi do bubne opne uva, koja adekvatno treperi. Mehaničke vibracije se u mozgu pretvaraju u osećaj zvuka. Visina zvuka zavisi od frekvencije talasa, odnosno od broja talasa u jednoj sekundi, koji prođu pored neke statične tačke.
Jedinica frekvencije je herc (Hz = jedan talas u sekundi). Frekventni opseg koji čovek prima čulom sluha kreće se od 16 Hz (najdublji tonovi orgulja) do 20.000 Hz (16.000 Hz iznosi krik slepog miša). Granice ovih krajnosti su individualne, a zavise i od jačine samog zvuka. Frekvencije manje od 16 Hz nazivaju se infrazvuk i čovek ih ne oseća, kao ni frekvencije preko 20.000 Hz koje se nazivaju ultrazvuk.
Jačina zvuka meri se decibelima (dB), na primer, 40 dB - prosečan šum u stanu, 60 dB - prosečan šum u kancelariji, 80 dB - razgovor na 1 m, 100 dB - prolazak voza na 10 m, 120 dB - grmljavina, 140 dB - mlazni avion.
„Prag čujnosti” je najmanji nivo zvuka kojeg je u stanju da čuje ljudsko uvo i označava se sa 0 dB. Zvuk kod kojeg su oscilacije pravilne i konstantne frekvencije, naziva se ton. Veliki broj zvukova sadrži složene rezonancije kojima se gradi boja zvuka, na primer, boja pojedinih muzičkih instrumenata itd. Kvalitet tonskih uređaja meri se i po tome što imaju veći frekventni raspon (haj faj uređaji).
Na filmu i TV, zvuk se snima pomoću mikrofona različitih frekventnih karakteristika, osetljivosti i usmerenosti. Signali sa mikrofona beleže se na dva načina: magnetskim zapisom zvuka (magnetska, perfomagnetska i magnetoskopska traka), i optičkim zapisom zvuka (ton-negativ, tonska kopija).
Dugotrajno izlaganje zvuku velike jačine može da izazove oštećenje slušnog mehanizma i trajnu gluvoću.
Ljudsko uvo prima veliki raspon jačina zvuka, od tihog šapata do buke mlaznog motora, od 30 do 170 dB. Zbog toga ljudsko čulo sluha ima ugrađen odbrambeni mehanizam. Ako je kratkotrajno izloženo jakom zvuku, ono aktivira jednu vrstu oslabljivača koji čoveka čini delimično gluvim. Ako zvuk nije suviše jak, ili ako ne deluje suviše dugo, zvuk se regeneriše ubrzo posle prestanka draži.
Što je zvuk jači i što duže deluje na čulo sluha, duže će trajati proces njegovog oporavka. Može da potraje nekoliko sati ili dana, a u ekstremnim slučajevima može da dođedo neizlečivog oštećenja. Opasnost od izlagnja jakom zvuku i gluvoći,leži i u dugotrajnom delovanju zvuka, koje najpre nastaje u rasponu od oko 4000 Hz. Negativan efekat jačine zvuka naročito raste kada se jačina poveća preko 100 dB, što je karakteristično za pojačivače u savremenoj „pop muzici”.

FILM

Film je umetnost totalnog, apsolutnog kretanja. Po Rudolfu Arnheimu, kretanje ne služi samo zato da bi se gledalac obavestio o događajima od kojih se gradi priča, već ono ima i svoju izražajnu estetsku vrednost. Po njemu se ističu sledeći činioci kretanja u filmu:
a)pokreti živih ili mrtvih predmeta koje kamera snima;
b)efekat perspektive i razdaljine između kamere i predmeta;
c)efekat pokretne kamere;
d)sinteza pojedinačnih kadrova u opštoj kompoziciji kretanja, ostvarena montažom;
e)uzajamno delovanje pokreta povezanih u montaži.

U filmu je stvarnost svedena i stilizovana, iako se čulno predstavlja vrlo prirodno i uverljivo. Doživljaj filmske slike je neposredan, u prvom sloju čulne autentičnosti. Vsevolod Pudovkin naglašava da je ekranski prostor sliven od elemenata stvarnosti „koje je istrgla kamera”. Ono što je pojavno imanentno filmu, po Raymondu Spottiswoodu jeste to što filmski stvaralac prisiljava gledaoce da vide onako kako njemu odgovara da pokaže neku vizuelnu pojavu: Film je postao izražajno sredstvo kada se oslobodio statičnosti prostora. Tome je najviše doprineo David Wark Griffith, koji je razvio sintaksu montažnog povezivanja.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:13 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Prepoznavanje vrsta montaža kroz istoriju kinematografije - uloga montaže u filmu Maja 0 1,663 23-02-2012 08:36 PM
zadnja poruka: Maja
  Zvuk na filmu - mediji zekan 0 2,509 09-09-2010 11:47 AM
zadnja poruka: zekan
  Dramaturske funkcije muzike u filmu Vesnica 0 4,284 20-05-2010 08:01 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: