Znacaj ugovora o koncesiji za privredu Srbije

Uvod

1. Pojam i znacaj koncesija
1.1 Pojam koncesije
1.2 Predmet koncesije
1.3 Nacela kod favanja koncesije
1.4 Rok trajanja koncesije
2. Postupak i nacin davanja koncesije
2.1 Predlog za davanje koncesije
2.2 Javni tender
3. Karakteristike ugovora o koncesiji
3.1 Zakljucenje ugovora o koncesiji
3.2 Prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o koncesiji
4. Prekid i prestanak koncesionog odnosa

Zakljucna razmatranja


Literatura

● Drakulic,M.,Osnovi Pslovnog prava,Bgd., 2001
● Kostadinovic,D.,Osnove privrednog prava,Bgd.,2004
● Kostadinovic,S.,i drugi,Poslovno pravo,Bgd.,2006
● Mitrovic,N.,Koncesije u Srbiji,Bgd.,2001
● Stankovic M.,S.,Medjunarodno poslono pravo,Bgd,
2002
● Zakon o koncesijama(Sl.glasnik RS,br. 55/2003)
● Internet



UVOD

Koncesija je ovlascenje ili odobrenje koje drzava daje domacem ili stranom fizickom ili pravnom licu,ili, pak, drugoj drzavi, radi iskoriscavanja nekog prirodnog bogatstva(extractive concession) ili vrsenja neke javne sluzbe(utility concession).
Najcesce, koncesije se daju u rudarstvu,poljoprivredi,sumarstvu,transportu,snabdevanju energijom i komunalnim sluzbama.Koncesija moze da se da uz naknadu ili bez naknade.
Ugovor kojim se regulisu odnosi u vezi s datom koncesijom izmedju drzave davaoca koncesije i koncesionara naziva se ugovorom o koncesiji.Postoji tendencija da se naziv „ugovor o koncesiji“ zameni nazivom“ugovor o privrednom razvoju“,jer ovaj naziv, narocito u odnosima sa zemljama u razvoju,bolje odrazava cilj i prirodu ugovora.
Osnovno pitanje u vezi s utvrdjivanjem pravne prirode ugovora o koncesiji je da li je rec o ugovoru na koji se primenjuje privatno ili javno pravo.Ovo pitanje ima dublji smisao i velike diskusije koje su se godinama vodile u teoriji medjunarodnog prava rezultat su sukoba interesa izmedju zemalja u razvoju i koncesionara iz razvijenih zemalja.Interes drzave koja daje koncesiju je da u ovom odnosu davalac koncesije moze da istupa iure imperii,to jest kao drzavna vlast i da u skladu s javnim ineteresom menja ili ukida odredbe ugovora o koncesiji, dok je interes koncesionara da drzava prema njemu istupa iure questionis,to jest kao ravnopravan subjekt koji ne moze jednostrano menjati ili ukidati ugovorne odredbe.U praksi najcesce dolazi do kompromisnog resenja,pa se na ovaj ugovor primenjuju odredbe i javnog i privatnog prava.Ovaj kompromis se ogleda u arbitrarnim i sudskim odlukama kojima se koncesionaru, za slucaj da drzava jednostrano raskine ili izmeni ugovor,priznaje pravo na naknadu stete,ali ne i pravo da se zahteva izvrsenje ugovora.Sporove iz ugovora o koncesji obicno resavaju ad hoc arbitraze.
U odredjenim slucajevima principi i norme medjunarodnog prava mogu biti primenjene na ugovor o koncesiji s inostranim koncesionarom .To ce biti slucaj kada se za resavanje sporova iz ovakvih ugovora ugovori primena Konvencije o resavanju investicionih sporova izmedju drzava i drzavljanja drugih drzava,koja predvidja da, ako se strane u sporu ne saglase o izboru nadleznog prava,sud moze,izmedju ostalog,da primeni i odgovarajuce propise medjunarodnog prava.



1. POJAM I ZNACAJ KONCESIJA

1.1Pojam koncesije

Koncesija,u smislu zakona o koncesijama,predstavlja pravo koriscenja prirodnog bogatstva ili dobara u opstoj upotrebi,koje domacem ili stranom licu(koncesionaru),ustupa nadlezni drzavni organ(koncedent),pod posebno predvidjenim uslovima i uz odgovarajucu nadoknadu.Koncesija,dakle,u smislu ovog srpskog Zakona,predstavlja davanje dozvole licima,za obavljanje delatnosti od opsteg interesa.