Zloupotreba supstanci u sportu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



„Vođeni motom "brže, jače, više" mnogi sporstisti dolaze u iskušenje, da na nesportski način, ostvare svoje životne i profesionalne ciljeve, uprskos moralnim principima sportske igre. Međutim u današnje vreme je mnogo sportista koji su uzor mladom naraštaju i koji sanjaju da će jednoga dana biti kao njihovi idoli. Na njihovu žalost, taj san postaje java, a razočarenje još veće, kada saznaju da su njihovi uzori svoj uspeh postigli na lažima, prevari...Najgore u tome je što su uspeh postigli korištenjem dopinga, koji će im uništiti živote, a na neki način i živote svojih idola, koji su verovali u njih“.

Sport je kao društvena institucija nastao vrlo kasno. Razvio se s pojavom industrijalizacije kao korištenje slobodnog vremena u radničkoj klasi. Od samog njegovog postanka susrećemo se prekršavanjem etičkih normi sporta. Pod tim podrazumevamo korištenje raznih stimulativnih sredstava, koji poboljšavaju sportski rezultat.

Još davno u starim društvima dolazilo je do pojava da određeni pojedinci uzimaju određena sredstva da bi bili bolji u delatnosti kojom su se bavili. Iako se na prvi pogled čini kako je ideja korištenja nedozvoljenih sredstava vezana za napredak moderne medicine i farmakologije, prvi podaci o dopingu u sportu stari su čak 2 700 godina. Naime već su stari Grci na svojim drevnim olimpijskim igrama koristili određene vrste gljiva da poboljšaju svoje performanse, a Asteci su u istu svrhu konzumirali ljudsko srce.

Pred kraj 19. veka evropski biciklisti uzimali su heroin, kokain i šećerne tablete natopljene eterom, a osvajač olimpijskog maratona 1904. godine Tom Hicks je uzimao strihnin i brandy tokom trke. Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine danski biciklista Knut Jensen je umro za vreme trke usled uzimanja amfetamina, a slična je sudbina zadesila i poznatog britanskog biciklistu Tommya Simpsona za vreme Tour de Francea 1967. godine

Za vreme 2. svetskog rata neki vojnici su dobijali amfetamine (vrsta stimulansa radi smanjenja umora i povećanja agresivnosti, a nemački vojnici su čak dobijali anabolne stereoide). Posle toga mnogi sportisti upotrebljavaju te supstance radi poboljšavanja rezultata, uklanjanja fizičke boli od napora koji donosi sport. . .