Zlato

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nalazište i dobijanje zlata

Zlato se u prirodi nalazi u slobodnom stanju kao samorodno. Uprskano je u stenama kvarca ili se nalazi u tankim i dugim naslagama(zlatna žica). Raspadanjem stena zlato dospeva u nanose reka i potoka, gde se može naći u obliku listića ili grudvica. Zlato je lepe zlatno žute boje, postojanog sjaja, postojano na mnoge uticaje. Zbog tih svojih osobina ljudi su počeli da ga koriste za izradu nakita i novca.
Grumen samorodnog zlata mase 48 kg. nađen je 1842. godine na Uralu, a 1809. godine grumen mase 120. kg. u Australiji.
Velika količina zlata nalazi se u sulfidnim rudama gvožđa, bakra i olova, u morskoj vodi ga ima oko 0,01-0,05 mg na jedan metar kubne bode. Zlatom su najbogatije zemlje poput Kanade, Južne Afrike, Rusije, Australije, Južne Amerike, SAD. U našoj zemlji se nalaze znatne količine zlata u rudama bakra(Bor). Od naših zlatnih rudnika poznati suv. Varvara, Neresnica, Slisane, Leće, Trošnik, Baković.
U samorodnim nalazištima zlato je retko potpuno čisto, obično sadrži manje količine srebra, bakra, gvožđa. Pa ga je potrebno odvojiti od pratilaca. Postoji nekoliko metoda za odvajanja zlata. Najviše se koriste amalgamiranje i cijanizacija od hemijskih metoda. A postupak ispiranja od fizičkih metoda.


OSOBINE ZLATA

Po fizičkim osobinama zlato, sem lepe boje, odlikuje i felika specifična masa i mala tvrdoća. Zlato se lako mehanički obrađuje i može da se izvalja u vrlo tanke folije ili razvuče u tanane žice. Pošto je dosta mekano, legira se sa mnogim metalima. Dobro provodi toplotu i elektricitet. Hemijski je vrlo postojano, rastvara se samo u carskoj vodi(3HC1+HNO ), alkalnim cijanidima i hlornoj vodi. Sa živom gradi amalgame a sa cinkom jedinjenja. Zlato se najčešće upotrebljava legirano, pošto bi se predmeti od čistog zlata izlizali. Pa se češće legira sa bakrom i srebrom, ređe sa platinskim metalima.

Legura zlata, bakra i nikla poznata je kao belo ili sivo zlato i upotreblja va se kao zamena za platinu. Osim belog zlata poznate su i legure crveno i zeleno zlato.
Zlato se koristi u medicini u industriji stakla, za ukrašavanje porculanskih predmeta, za izradu finih zlatnih slova na povezima knjige i sl.Zlatni predmeti se označavaju žigovima i stepenima finoće. Na veće predmete stavlja se glava ratnika, a na manje pšenicni klas. Stepen finoće označava se rimskim brojevima od I do IV. Ranije se odnos zlata i legirajućih elemenata označava u karatima, dok se danas označava u hiljadinama....