Zelenilo zatvorenih prostora

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama naših domova i radnih mesta postupno se pogoršava zadnjih 30 godina. Do nedavno se zagađenje vazduha u zatvorenim prostorima nije smatralo značajnom pretnjom za zdravlje. Takvom stajalištu pridonosila je činjenica da je većina javnih i stambenih zgrada bilo sumnjivog građevinskog kvaliteta, pa je vazduh nesputano odlazio u okolinu i obratno. Pošto je 70-tih godina prošlog stoleća došlo do naglog preokreta u odnosu prema očuvanju energije, u građevinskoj industriji su se počeli koristiti posebni izolacijski materijali, kvalitetnija stolarija preciznijih dimenzija te slične napredne konstrukcijske tehnike da bi se sprečilo gubljenje toplinske energije iz zatvorenih prostora. Time se pridonelo zadržavanju toksičnih tvari u vazduhu koje kod ljudi mogu uzrokovati sindrom “bolesne zgrade” te mnoge druge zdravstvene probleme.
Osim što vazduh u zatvorenim prostorijama sadrži toksične stvari koje ga zagađuju, takođe je bitno napomenuti da u njemu nedostaju negativni joni i tragovi ozona. Par čestica ozona na milijardu molekula vazduha i zdrava doza negativnih jona sanira, dezodorira i revitalizuje vazduh.
U potrazi za efikasnim rešenjem problema zagađenog vazduha otkriveno je da postoje
biljke koje se mogu uzgajati u zatvorenim prostorima, a sposobne su pročistiti vazduh od toksičnih stvari te povećati količinu negativnih jona u vazduhu. Biljke osvežuju vazduh i poboljšavaju njegov kvalitet tako da filtriraju ugljenik dioksid kojeg ljudi izdišu te različite zagađivače akumulirane u zatvorenim prostorima (formaldehid, amonijak, nikotin, benzen), a proizvode kiseonik koji je ljudima neophodan za život.

Zagadjivači

Izvori onečišćenja

Većina zagađivača posledica je oslobađanja različitih organskih stvari iz uobičajenih predmeta koji nas okružuju: nameštaj, tepih, papir, boja, pa čak i plastične vrećice. Štetne stvari u spomenutim predmetima iz naše okoline korištene su kao izolatori, lepila, otapala, vezivna sredstva i slično.

Uticaj na zdravlje

Loš kvalitet vazduha za posledicu može imati upalu disajnih puteva, astmu, bronhitis, pa čak i rak pluća. Brojna istraživanja provedena unatrag 25 godina pokazala su postojanje 107 poznatih karcinogenih stvari u modernim uredima i domovima. U kombinaciji sa pušenjem taj učinak može dodatno povećati ozbiljnost potencijalnih zdravstvenih problema. Nadalje, vlaga i različiti mikroorganizmi takođe utiču na ljudsko zdravlje tako da obično uzrokuju alergije, poremećaje imunološkog sastava te bolesti kostiju. U ekstremnim slučajevima se u nekim zgradama nalazi toliko visok nivo kontaminiranih tvari da ljudi koji borave u njima imaju višestruke simptome spomenutih bolesti. Uobičajen naziv za takve slučajeve je sindrom “bolesne zgrade”. Taj pojam opisuje situacije vezane uz ljude koji borave u velikim zgradama i imaju akutne efekte na zdravlje i udobnost koji se mogu povezati s vremenom provedenom u zgradi, ali im se ne može dijagnostikovati nikakva specifična bolest. Pojedini slučajevi mogu biti lokalizovani u određenoj prostoriji ili području, ali mogu biti i ravnomerno raspoređeni unutar čitave zgrade. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1984. godine izvestila kako 30% novih i preuređenih zgrada predstavlja potencijalne izvore sindroma “bolesne zgrade”. Često su ti loši uslovi privremeni, no nekim zgradama prete dugoročni problemi. Do problema najčešće dolazi kada se zgrada koristi u svrhu koja nije konzistentna s njenim izvornim dizajnom ili namenom. Ponekad je takođe problem u lošoj i nekvalitetnoj konstrukciji zgrade te nepravilnom održavanju.

Najuobičajeniji indikatori sindroma “bolesne zgrade” su:
simptomi vezani uz intenzivne osećaje nelagode: glavobolja, iritacija očiju, nosa i grla, suvi kašalj, suva koža i svrab, vrtoglavica i mučnina, otežana koncentracija, umor, osetljivost na mirise.Uzrok postojećih simptoma nije poznat,većina prijavljenih “pacijenata” se oseća bolje ubrzo nakon napuštanja zgrade. Činjenica koja najviše zabrinjava naučnike i lekare su nepoznati učinci koje ovaj sindrom može imati na ljude kroz duže vremenske periode, pa čak i ako su nivoi štetnih stvari u vazduhu male. Naučnici takođe napominju kako još uvek ne mogu sa određenom sigurnošću povezati povećanje pojave raka i izlaganje modernim zgradama I domovima.

Najčešći zagađivači

Ugljenik monoksid

Ugljenik monoksid nastaje pri izgaranju drva, plina, ulja, nafte, benzina, ugljenika i sl. U manjim količinama ovaj plin nije opasan po zdravlje, ali se zbog nedovoljnog kvaliteta, nepravilnog korištenja ili neispravnosti naprava u kojima izgaranjem nastaje može pojaviti u opasnim, pa čak i smrtonosnim količinama. Uobičajeni izvori ovog plina su industrijske peći, automobilski izduvni ventili, otvorena ložišta, roštilji, pećnice te grejači vode i prostora.
Udisanje manjih količina ugljenik monoksida može uzrokovati probleme s disanjem, mučninu i glavobolju te potencijalno uticati na trajno pogoršanje zdravlja. Udisanje veće količine dovodi do smanjenja količine kiseonika u krvotoku, te do glavobolje, vrtoglavice, slabosti, povraćanja, pospanosti i dezorijentisanosti. Najgore moguće posledice su nesvestica i smrt. Posebna osetljiva skupina su deca, trudnice i starije osobe.

Radon

Radon je bezbojni, bezmirisni, radioaktivni plin koji nastaje prirodnim procesom raspadanja hemijskog elementa radijuma, a sastavni je deo tla. Raspadanjem radona nastaju radioaktivni nusproizvodi koji ako se udišu izazivaju probleme disajnih organa i rak pluća. Prema istraživanjima zdravstvenih organizacija, svaka petnaesta kuća sadrži opasne, odnosno, smrtonosne količine ovoga plina. Na otvorenom radon ne predstavlja toliki problem jer ne može ostati koncentrisan u dovoljnoj mjeri, no u zatvorenim prostorima situacija je znatno drugačija. Naravno, ugroženija su područja na tlima bogatima radonom jer plin prodire u objekte kroz pukotine u temeljima i izolaciji, kroz slavine, odvode i zidove. Voda koju svakodnevno koristimo takođe upija radon ako prethodno dođe s njim u dodir unutar zemlje, te tako postane njegov prenosnik do kućnih pomagala poput mašine za rublje, posuđe ili tuša.