Zdravstvena nega i sekundarna prevencija bolesnika sa akutnim infarktom miokarda

Shodno preporuci Svetske zdravstvene organizacje, danas je opšteprihvaćeno da se za akutna i hronična oboljenja srca, koja su posledica nedovoljnog snabdevanja miokarda krvlju zbog opstruktivne bolesti koronarnih arterija, primenjuje naziv ishemijska (ili koronarna) bolest srca. Postoji više klasifikacija kliničkih oblika ishemijske bolesti srca (IBS), a jedna od najosnovnijih je podela na tri grupe oboljenja, od kojih prve dve nisu praćene ishemijskom nekrozom miokarda [1]:
1. Stabilna pektoralna angina (angina pectoris stabilis)
2. Nestabilna pektoralna angina (angina pectoris non stabilis)
3. Infarkt miokarda (akutni, recidivantni, protrahovani, multipni, hronični)

Akutni infarkt miokarda (AIM) je najteži klinički oblik IBS u kome u čistoj klasičnoj formi postoji trijas: anginozni bol, EKG promene i laboratorijske promene (biološki sindrom). Uopšte, sam termin infarkt miokarda trebalo bi koristiti u slučajevima kada postoji dokaz o nekrozi miokarda u okviru kliničke slike koja ukazuje na njegovu ishemiju.

1 UVOD 1
2 TEORIJSKI DEO RADA 2
2.1 Definicija i uvod u AIM 2
2.1.1 Etiopatogeneza 2
2.2 Uloga faktora rizika i ateroskleroze koronarnih arterija 5
2.2.1 Arterijska hipertenzija 5
2.2.2 Diabetes mellitus 6
2.2.3 Hiperholesteronemija, hiperlipoproteinemija, hipertrigliceridemija 7
2.2.4 Pušenje 9
2.2.5 Fizička neaktivnost 10
2.3 Klinička slika akutnog infarkta miokarda 11
2.4 Klasifikacija infarkta miokarda 12
2.4.1 Laboratorijski nalazi 15
2.4.2 Diferencijalna dijagnoza 18
2.5 Prevencija, prognoza i terapija AIM 20
2.6 Zdravstvena nega i sekundarna prevencija bolesnika sa AIM 21
2.6.1 Kliničko posmatranje bolesnika 23
2.6.2 Zdravstvena nega AIM u ranoj fazi bez komplikacija 24
2.6.3 Test opterećenja pre otpuštanja bolesnika 25
2.7 Kućna nega bolesnika sa AIM 26
3 ZAKLJUČAK 28
PREDLOG MERA 29
LITERATURA 32