Zadruga

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Најранији облик задруге је породица са својим крвно повезаним члановима. Њено прво седиште је било, а и данас је село, заселак. Чланови су јој били сељаци. Искључиво занимање њених чланова били су земљорадња и сточарство. Где је било услова, поред ових основних, развијало се и пчеларство, воћарство, повртарство, свиларство и др. Посвећивана је пажња преради млека, воћа и грожђа. Развијани су важни занати који су били у најужој вези са ратарством и сточарством. Поред бриге о исхрани чељади, жене су у свом породичном кругу подизале подмладак, користиле вуну, лан, конопљу за плетиво, шивење, ткање и друге видове домаће радиности. У њеном саставу, у заједничком животу и раду, код ње је изграђено правило "један за све и сви за једнога" 1)
Важнија питања су се решавала на заједничким окупљањима, која су се називала сабор, збор, савет, веће (руски: вече, у Загорју: скупчина) У Црној Гори назива се још и "домаћа заједница", "кућна заједница".
Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била заснована на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа. Задруге су биле уједињене у жупу, а неколико жупа је сачињавало словенско племе. На челу племена је стајао врховни кнез, који се у Јужних Словена називао жупан.
Задруге су нестале крајем 19 века а од неких већих задруга су настала села. Много данашњих села на Балкану има корен у задругама, а велики број их носи име оснивача. Насеља која потичу из задруга се могу препознати по називима који имају наставке попут: -иевци, -евци, -инци, -ци, -ане, -ене, итд.
Прва задруга у свету (потрошачког типа) основана је 1847. године у Рочдејлу, у Енглеској. У том периоду основане су и кредитне задруге у Соботишту 1845. (Словачка) и у Бачком Петровцу 1846. (Војводина). Прве задруге настале су као производ одређених друштвено-економских услова (беда, немаштина, зеленаштво и сл.), идејно-политичких струјања (одјек француске буржоаске револуције, идеје социјалистичких различитих оријентација, чартистички покрет и др.) као и одређених "колективних склоности" ка инвентивности, иницијативности.
У периоду после II светског рата, задругарство није имало узлазни тренд. Његов значај био је праћен успонима и падовима, мада је увек имало одређено место у систему и у појединим периодима давало значајан допринос развоју привреде, пољопривреде и села. Наша земља припада оснивачима Међународног задружног савеза (Краљевина Србија). Задружни покрет између два светска рата код нас је био веома развијен, иако често и злоупотребљаван у политичке сврхе. Задружно право је било кодификовано Законом о привредним задругама из 1937. године.

1) В. Богишић, О облику названом као инокоштина у сеоској породици Срба и Хрвата, Београд, 1884, 186
До одлучног момента у области задругарства дошло је 1990. године доношењем савезног Закона о задругама, у коме су прокламована три важна начела:

•задруга је организација која припада једино и искључиво задругарима,
•основни критеријум оснивања, пословања и престанка задруге јесу заједнички економски интереси задругара у чијој основи лежи профитна мотивација,
•радници запослени у задрузи имају она права и у оној мери, колико им то признају задругари у колективном уговору и статуту задруге.

Ова начела задругарства реафирмисана и редефинисана су у Закону о задругама из 1996. године (Службени лист СРЈ, бр. 41/96, 12/98, Сл. гласник РС бр. 101/05, 34/06) који је у овој области основни правни извор.

Основне одредбе

Задруга је облик организовања физичких лица у којој они, пословањем на задружним принципима добровољности и солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности остварују своје економске, социјалне и културне интересе.
Према критеријуму природе делатности и особина чланова, задруге се класификују на: земљорадничке, стамбене, потрошачке, занатске, здравствене, омладинске и студентске, ученичке и друге врста задруга.
Земљорадничке задруге код нас имају највећи друштвени и економски значај. Организују производњу на газдинствима задругара, производе, прерађују и продају пољопривредно-прехрамбене и друге производе задруге и задругара, снадбевају задругаре репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом, врше промет роба задругара и за задругаре и организују штедно-кредитне послове у задрузи. Оне могу да буду опште и специјализоване (житарске, воћарске, виноградарске, репарске, сточарске, пчеларске, домаће радиности и сл.).
Стамбене задруге, као инвеститори и извођачи радова организују: изградњу и одржавање, граде и одржавају станове, стамбене зграде и пословни простор за задругаре, ангажовањем средстава и рада задругара и других физичких и правних лица.
Потрошачке задруге снадбевају своје задругаре и задругаре других потрошачких задруга – чланица истог задружног савеза производима широке потрошње.
Занатске задруге израђују и продају своје занатске производе и занатске задруге својих задругара, обављају занатске услуге и снабдевају задругаре репродукционим материјалом и средствима за производњу.
Здравствене задруге пружају помоћ задругарима и члановима њихових породица у остваривању здравствене заштите, набавком лекова и пружањем других здравствених услуга.
Омладинске и студентске задруге обезбеђују задругарима да, на организован начин за потребе послодаваца обављају повремене, привремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, ради стицања средстава за школовање и задовољавање основних, социјалних, културних и других личних и заједничких потреба задругара.
Ученичке задруге кроз рад образују и оспособљавају ученике - задругаре за одређена занимања и омогућавају им да тим радом стичу средства за ваннаставне, друштвене, спортске и културне активности, организовање екскурзија, набавку учила, помоћ ученицима слабијег материјалног стања и за друге сличне потребе.

Зависно од циљева оснивања и потребних средстава за оснивање и пословање, задруге се могу оснивати и пословати са уделима или без удела, у складу са уговором о оснивању и задружним правилима.
Задруга се не може организовати као предузеће или други облик организовања, нити се може припојити или спојити с предузећем или другим правним лицем које није задруга. Задруга у правном промету иступа у своје име и за свој рачун, у своје име и за рачун задругара или у име и за рачун задругара. Задруга у правном промету одговара за своје обавезе свом својом имовином.
За обавезе које се нису могле измирити из имовине задруге одговарају задругари солидарно, најмање износом свог удела, ако уговором о оснивању, односно задружним правилима није предвиђено да одговарају већим износом.
Задружним правилима утврђује се рок, који не може бити краћи од годину дана, у коме задругар коме је тај статус престао одговара за обавезе задруге настале за време док је био задругар. Задруга може, ако је то у интересу задругара и ако је то утврђено њеним правилима, обављати послове и са незадругарима и за незадругаре, на начин и у обиму којим се не доводи у питање остваривање циљева због којих се не доводи у питање остваривање циљева због којих је задруга основана.

Оснивање задруге

Оснивање и пословање задруге заснива се на тзв. аутентичним задружним вредностима: самопомоћи, демократичности, једнакости и солидарности, те морално – етичким вредносним критеријумима, као што су искреност, отвореност, друштвена одговорност, брига за људе.

Задруга спроводи ове вредности у пракси путем примене задружних принципа добровољности, солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње, којим се у свом организовању и пословању руководи као одређеним смерницама.

Принцип добровољности је кључни критеријум оснивања и пословања задруге. Добровољност, а не обавезност њеног оснивања јесте основно полазиште на коме се организује њен правни положај. Добровољност значи слободу заинтересованих лица да се определе да ли ће задругу основати или не, односно с ким и под којим условима ће се у њу удружити и слободу да из ње иступе.

Принцип солидарности је корективни и потпорни критеријум принципа демократичности у циљу превазилажења социјалних и економских разлика, које