Zašto učimo ekonomiju sa osvrtom na maršalijansku školu

Početak razvoja mikroekonomije vezuje se za pojavu i razvoj marginalističkog pravca ekonomske misli. Marginalistički pravac ekonomske misli nastaje sedamdesetih godina devetnaestog veka, i on se razvrstava po nacionalnom kriterijumu i gradovima iz kojih potiču glavni predstavnici. U tom smislu izdvajaju se sledeće škole marginalističkog pravca ekonomske misli:

1) bečka (psihološka) škola,
2) lozanska (matematička) škola,
3) maršalijanska (kembridžka, neoklasična) škola i
4) savremena post-maršalijanska (neoklasična) mikroekonomska analiza.
Za klasike je bitna ponuda robe. Oni smatraju da roba dobija vrednost u proizvodnji i određena je količinom rada koja je utrošena za njenu proizvodnju. Marginalisti smatraju suprotno. Analiziraju isključivo razmenu, odnosno tržišna kretanja. Odgovore u vezi sa određivanjem vrednosti, odnosno cene proizvoda, traže na strani tražnje, tj. potrošnje. Po njima vrednost proizvoda određuje subjektivna ocena potrošača o korisnosti određenog proizvoda. Potrošač je subjekt tržišnih zbivanja. Ekonomski interes potrošača određuje kretanje tražnje, ponude i cena.
Marginalistički ekonomski pravac analizira ponašanje potrošača na tržištu u odnosu na marginalne (granične) veličine. Po marginalnim veličinama ovaj pravac je i dobio naziv marginalistički pravac.

1. UVOD……………1
2. OSNOVNI PRINCIPI MARŠALIJANSKE (KEMBRIDŽKE, NEOKLASIČNE) ŠKOLE……2
3. ANALIZA TRAŽNJE……4
4. TEORIJA VREDNOSTI…8
5. TEORIJA RASPODELE…………9
6. ZAKLJUČAK..........11
LITERATURA...................12