XML

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
XML
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Посматрајући савремена светска кретања и развој науке и технике без двоумљења можемо тврдити да је овај век информационих технологија. Као последица глобализације привреде сва светска тржишта су инфомационом технологијом повезана у једну целину тако да смо свакодневни сведоци да се било који поремећај на тржишту великом брзином утиче на кретања у осталим деловима света, па тако и код нас.
Са друге стране, информационе технологије су постале дио нашег свакодневног живота и комуникације. Тако се данашња свакодневна комункација не може замислити без e-mail-a, услуга мобилних оператера и сл.
Данас поседовати одговарајућу информацију у право време постаје имератив успешног пословања и рада.
Значајан допринос овој информатичкој, слободно можемо рећи, револуцији дао је и развој глобалне мреже – интернета.
Упоредно са развојем интернет мреже расте и проблематика манипулације са подацима тј. медија за чување података, формата у којим се чувају подаци, начин презентације података, приступа тим подацима, сигурности података и других питања. Ова питања добијају више на значају ако знамо да су захтеви који се постављају пред информатичаре сваким даном све комплекснији и траже све више и више одговорности. Са друге стране имамо ограничења постојећих инфомационих технологије тако да се морају стално унапређивати постојеће карактеристике информационих технологија и тражити нека боља иновативнија и ефикаснија решења чувања, презентације и манипулације подацима.
У овом семинарском раду посебну пажњу ћемо да посветимо XML – језику као формату података који се све чешће користи у практичној употреби.

1.МЕТАИНФОРМАЦИЈА И МЕТАПОДАТАК

Наглим повећањем количине расположивих информација појављује се проблем једноставног и брзог приступа траженој информацији без потребе да се претажује цела група информација у којој се тражена информација налази. Овај проблем претраживања група информација доводи до потребе стварања система јединственог означавања и идентификовања информација, те механизама претраживања таквих информација.
Решавајући поменути проблем долазимо до закључка да нама требају информације о информацијама како би на на најбржи и најефикасини начин нашли тражену информацију, Таква информација о информацијама назива се метаинформација. Заправо, метаинформацију би било боље тумачити као информациони садржај метаподатака, који се дефинише као “структурни податак о подацима”. У оваквој дефиницији битно је прихватити однос информације и податка, где се информација односи на садржај, док се податак односи на облик (тј. медиј) у којем је информација похрањена (податак као симболични запис информације у неком медију).
Сврха метаинформације и метаинформацијског конструкта (објекта који садржи форматиране метаинформације) јестe олакшати приступ информацијама од стране два типа потрошача: крајњих (људских) корисника те разних система или агената за индексирање и анализирање информација. Повећањем количине расположивих информација очекује се и развој агената који би уместо крајњих корисника претраживали, процесуирали и одабирали садржаје према упутствима крањег корисника (пример агента који пролази кроз ТВ преглед програма тражећи емисије сличне онима какове корисник воли).
Први озбиљни метаинформацијски модел је сигурно настао у библиотекарству где је потреба за лаким проналажењем и идентификовањем књиге довела до данашњих норми у стварању библиотакарских индекса кроз ISBN систем.
Значи, метаинформације морају бити читљиве и за крајњег људског корисинка и за “машину” (human-readable и machine-readble). Управо због овог захтева, већина модерних метаинформацијских шема се заснива на XML (еXtensible Markup Language) језику који омогућује лагано превођење информационог садржаја у формат приказа разумљив сваком типу корисника чиме омогућује размену информација између потпуно различитих система.

2.РАЗВОЈ ФОРМАТА WEB ДОКУМЕНАТА ДО ХМL-А

Идеја о размени и манипулацији структурних докумената ако су објављени у стандардном отвореном формату потиче још од 1960-их. IBM је развио Generalized Markup Language (GML) ради проблема које је имао у унутрашњој организацији. Наиме IBM је имао велик проблем са великом количином различите техничке документације која се за сваку посебну намену морала преписивати и наново уређивати за што су трошили огромну количину људских ресурса. Идеја до које су дошли била је први шире кориштени језик за означавање података. Корисни садржај уоквирио би се одређеним ознакама које ће га описивати. Након што се то учини, за одређене намене једноставно ће се повлачити садржаји одређеног типа. GML ознаке описивале су одређене делове документа као нпр. поглавља, важна поглавља, мање важна поглавља, листе, таблице итд. Кориштењем GML -а из истог садржаја могла се добити спецификацију пројеката, уређене књиге, електронска издања тј. исписану различиту техничку и корисничку документацију.
Раних '80-их представници GML заједнице удружили су се с групом која је радила други пројекат сличне намене GenCode и створили одељење American National Standards Institute (ANSI) za Computer Languages for the Proccesing of Text тј. развој стандарда језика за означавање података.
Заједнички циљ био им је створити стандард за дефинисање и употребу markup-a у документима. Резултат рада објављен је 1986. године као језик који је назван Standard Generalized Markup Language (SGML) и дефинисан међународном нормом ISO 8879. Основне карактеристике овога језика су биле:


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
15-06-2010 12:09 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  XML 1 Dzemala 0 885 17-04-2011 02:49 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Xml-1 zekan 0 1,125 09-09-2010 11:00 AM
zadnja poruka: zekan
  Nove tehnologije, sql, xml, ajax, u svrsi modernih komunikacija VS1 0 1,591 02-07-2010 07:37 PM
zadnja poruka: VS1
  XML - projektovanje informacionih sistema Vesnica 0 1,445 21-06-2010 09:59 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Razvoj HTTP protokola i tehnologija XHTML, CSS, XML Vesnica 0 1,566 17-06-2010 08:01 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: