Vizuelna informacija – medijski događaj

Izvesno je da su mediji masovnog komuniciranja izvršili velike promene u percepciji i recepciji ljudi kada je u pitanju estetika, ali jednako su uticali i na izgradnju etičkih stavova i, uopšteno, odnosa prema životu. Paradigmatičnim uplivom u svest ljudi oni su ostvarili sasvim nov odnos prema estetici. Tako, dok se nisu distribuirale prve fotografije ljudi nisu bili u prilici da se svakodnevno susreću sa lepotom. Međutim, sada su odjednom u mogućnosti da vide mnoga lepa lica, atraktivne prostore i zadivljujuće pejzaže. Kako su ovakve slike umnožavane i korišćene u štampanim medijima, a kasnije oživljavane na filmu i TV-u, svet je sve više bivao preplavljen i opsednut lepotom, a mediji su postali njeni propagatori i programeri utičući tako na oblikovanje ukusa najvećeg broja ljudi.

Čovek počinje svakodnevno da prilagođava svoj izgled, radne i životne enterijere kao i urbane eksterijere, medijskim klišeima. Sve se više teži simetriji, jasnim linijama i čistim prostorima, po principima stroge i precizne fotografije ili TV slike. Nije ni potrebno posebno naglašavati koliko su takvi estetski uzori uticali na promenu društvenih odnosa, tržišta, pa i na suptilne psihološke predloške koji su od običnih ljudi stvarali lokalne zvezde i zavodnike, ili istraumirane i odbačene osobe. Dopadljivost, kao vrsta medijske ambalaže, postaje imperativom prodaje. U težnji da se sve više i što pre proda, neki mediji (pogotovo lokalni) podilaze najnižim ukusima publike. Tu se estetski nivoi snižavaju do banalnosti i vulgarnosti, a etički kodeks gotovo da i ne postoji. Od toga nisu lišeni ni mediji koji pretenduju na interplanetarnu komunikaciju, s tim što su njihove banalne simulacije i neetičke implikacije manje uočljive. Ali manja vidljivost ovakvih uticaja ne ostavlja manje posledice. Naprotiv, one su daleko ozbiljnije zbog toga što ljudi nisu u prilici da aktiviraju odbrambene mehanizme.

Zapažanje kako mediji imaju ograman uticaj na razvoj i psihu dece nije novo, ni originalno. Medijski sadržaji pripremaju decu za pasivnu ulogu u životu. Svoju mladu publiku opskrbljuju agresivnim, virtualnim igrama i nude im modele junaka, pogotovo, crtanih filmova sa izrazito neurotičnim karakterima. NJihova spremnost na prevaru, lukavstvo, dovitljivost i odmazdu dolazi do izražaja u brutalnim obračunima kada se, pred očima dece, poteže zastrašujuće oružje. Takva vrsta, pretežno američke produkcije, sve je manje popularna u mnogim zemljama Evrope, a pojedine zemlje, poput Francuske, pokušavaju da je zaobiđu pri planiranju strategije medijskog obraćanja najmlađima.

Zbog toga je odrastanje, vaspitanje i uvođenje mladih naraštaja u društveni život strateški zadatak svake zajednice. O ovome bi mediji morali da vode računa, ne samo zbog toga što su u mogućnosti da utiču na formiranje karaktera dece niti zato što su značajni za razvoj njihovog psihičkog života, već i zbog toga što sve više preuzimaju ulogu njihovih neformalnih vaspitača. Najveći broj ljudi svestan je toga da ne poseduje neke izuzetne sposobnosti. Oni nisu hrabri, niti su u mogućnosti da učestvuju u uzvišenim uzbuđenjima duha. Zbog toga te potrebe zadovoljavaju uranjanjem u virtualnu stvarnost. Znajući ovo i razumevajući činjenicu da su ljudi bića sklona mitologiji, fantaziji, prekrajanju i prenebregavanju realnosti, savremeni mediji dobar deo svojih budžeta troše zadovoljavajući ove želje auditorijuma. Tako su ljudi u prilici da psihološki učestvuju u virtualnoj stvarnosti, gotovo, istovetno kao i u realnosti, uz mali, ili nkakav socijalni rizik.

-----------------------------------------------
Божовић, Ратко, "Култура", Милић Ракић и Научна књига, Beograd, 1979.