Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Savremenu svjetsku privredu karakteriše proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga veća medjunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda različitih zemalja. Uporedo sa ovim procesima, od kraja 80-tih godina prošlog veka i raspada socijalističkog bloka, teče i proces ekonomske tranzicije zemalja bivšeg socijalističkog bloka.
Upravo procesi globalizacije i tranzicije imaju dominantan uticaj na privrede u sve zemlje sveta. Naime, nakon pola veka eksperimenata sa socijalističkim načinom privredjivanja ove zemlje su se opredelile da centralno-plansku zamene tržišnom privredom.Na tom putu, kao osnovno opredelenje ovih zemalja, ističe se priključenje Evropskoj uniji (EU), integraciji koja je do sada doživela najveći stepen ekonomskog povezivanja - od zone slobodne trgovine do ekonomske unije. Menutim, ove zemlje u ekonomskom, ali i širem društveno-političnom smislu znatno zaostaju za sadašnjim članicama EU što otežava njihov napor ka priključenju EU.Budući da je integrisanost zemalja Jugoistočne Evrope u EU još uvek neizvesna, kao jedno od rešenja je identifikovano formiranje regionalne integracije ovih zemalja kao menufaza ka njihovom potpunom priključenju EU
Na ovaj način postiglo bi se nekoliko ciljeva. Najpre, većom liberalizacijom trgovine podsticala bi se privredna saradnja što bi u krajnjoj liniji dovelo do veće trgovine, priliva investicija i, posledično, većeg privrednog rasta. Sa druge strane, na ovaj način bi se stvorile mogućnosti za povećanje konkurentnosti nacionalnihprivreda i preduzeća iz ovih zemalja, što je jedan od neophodnih uslova za priključenje EU. Na kraju, efikasno funkcionisanje regionalne integracije bio bi neka vrsta testa političke I ekonomske spremnosti za uključivanje u EU.
Ovaj rad ima za cilj da na jednom mestu analizira efekte uspostavljanja zone slobodne trgovine i nakon toga njen uticaj na privredu visoko razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji. S tim u vezi, u prvom delu radu rada razmatraće se teorijsko-empirijski aspekt uspostavljanja zone slobodne trgovine, odnosno spoljnotrgovinske liberalizacije uopšte. U drugom delu biće reči o multelateralnom sporazumu i samoj zoni slobodne trgovine u regionu Jugoistočne Evrope koja će realizovati u okviru Centralno-evropske zone slobodne trgovine (CEFTA) i njenom uticaju na privrede regiona, dok će se u trećem delu govoriti o njenom uticaju na privredu Srbije. Takone, u ovom delu govoriće se o konkurantnosti privrede Srbije i njenoj sposobnosti da se suoči sa konkurencijom iz inostranstva i, u okviru toga, daće se predlog mera za unaprenenje konkurentnosti.
Još u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda protekcionizma u merkantilističko vreme, počela je da širi ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19.veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi danas poznajemo kao ekonomske integracije.Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmenu sebe stoje u odnosu menuzavisnosti.Osnovno obeležje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzeća iz iste ili različitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni tržišnim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu država i po svom karakteru su formalne ili institucionalne. Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruženja više zemalja sa ciljem liberalizacije menusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa trećim zemljama
Literatura koja se tiče slobodne trgovine je jako obimna.Veliki broj teorijskih I empirijskih radova je napisan na ovu temu, ali još uvek nema opšteprihvaćenog stanovišta u korist ili protiv slobodne trgovine.Slobodna trgovina ima veliki broj zagovornika. U teorijskom smislu čini se da su zagovornici slobodne trgovine odneli pobedu u odnosu na njihove protivnike, ali praktično,uprkos velikom broju regionalnih integracija i, de facto, pozitivnim empirijskim rezultatima koji su nastali nakon uspostavljanja slobodne trgovine, postoji veliki broj odluka koje idu u prilog protekcionizmu. Protekcionističke mere su često predmet donosioca odluka u nerazvijenim zemljama, ali protekcionizam je i dalje zastupljen i u najrazvijenijim zemljama sveta.
Veliki broj teorija, od Rikardovih komparativnih prednost do danas dominantne doctrine neoliberalizma u svetskoj privredi, ide u prilog slobodnoj trgovini. Ovde se neće pojedinačno navoditi teorije, ali će se pokušati da se identifikuju glavne prednosti i nedostaci liberalizacije trgovine. Generalno, slobodna trgovina nije igra sa nultom sumom. Ovo podrazumeva da kada dve zemlje trguju dobitak mogu (i po pravilu ostvaruju) i prodavac i kupac. Zagovornici protekcionizma ukazuju da uvoz može biti štetan po privredu jedne zemlje, te da po svaku cenu treba obeshrabrivati uvoz, a ohrabrivati izvoz. Ideja da je izvoz dobar, a uvoz štetan je velika zabluda koja vuče korene iz merkantilističkog učenja po kome se bogatstvo u jednoj državi stvara u slučaju većeg izvoza od uvoza. Zato je cilj maksimalno stimulisati izvoz, a većim carinama ograničavati uvoz. U stvari, istina je negde na sredini: koristi od spoljne trgovine stoje kako na strani uvoza tako i na strani izvoza. Zašto? Pre svega, uvozom se zadovoljavaju opšte potrebe potrošača, pri čemu se omogućava pristup kvalitetnijim i
jeftinijim proizvodima (uvoz nam omogućava pristup proizvodima koji su potencijalno jeftiniji i kvalitetniji od onih koje mi možemo da proizvedemo). Takone, rastom uvoza kapitalnih i intermedijarnih dobara stvaraju se pretpostavke za dugoročan rast privrede jedne zemlje. Ovo je naročito značajno za nerazvijenije zemlje koje, po pravilu, oskudevaju u visokoj tehnologiji, pa je uvoz kapitalnih dobara ključan element privrednog rasta i razvoja. Sa druge strane, izvoz je takone značajan za ekonomski prosperitet jedne zemlje. Brojna iskustva su pokazala da su mnoge zemlje svoj razvoj bazirale na izvoznoj promociji (npr. Azijski tigrovi). Rast izvoza iz jedne zemlje stimuliše prizvodnju i zaposlenost što dovodi do porasta životnog standarda stanovništva. Slobodna trgovina je naročito značajna za male zemlje.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
