Visa sila i slucaj u obligacionom pravu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pomponius Sexstus, čuveni rimski pravnik iz sredine II veka n. e, kazao je da: “Pravo treba stvarati prema onom što se najčešće događa, a ne prema onom što se slučajno može dogoditi” (Ius constitui in his que plurimum accidunt, non quae ex inopinato - D. 1, 3, 3). Kada se u građanskopravni odnos, koji ima u vidu ono “što se najčešće događa”, umešaju okolnosti koje se dešavaju izuzetno one mogu odlučujuće da utiču na njegovu pravnu sudbinu. Značajno dejstvo na građansku odgovornost proizvodi viša sila. Pojam, sadržina i domašaj dejstva više sile nisu nesporno određeni u pravnoj doktrini i praksi. Određivanje više sile je teško, ukoliko se ona ne razgraniči od još jednog vanrednog događaja - slučaja.
Viša sila u Rimskom pravu

Pojam više sile nastao je u rimskom pravu. Označavan je rečima vis maior ili casus maiores. Vis maior je neizvesna okolnost koja se nije mogla predvideti, a kada se mogla predvideti nije se mogla sprečiti (Casus est maior cuius humana infirmitas resistere non potest - Gaius, D. 44, 7, 1, 4 - Događaj kome se ljudska snaga ne može odupreti, smatra se višom silom). Kao vis maior smatrani su, tako: potres, poplava, oluja, napad razbojnika, upad neprijatelja, brodolom, požar, grom, epidemija i slične prirodne katastrofe.

Viša sila se razlikovala od slučaja (casus ili casus fortuitus). Slučaj je buduća i neizvesna okolnost nastala bez volje dužnika koja je prouzrokovala štetu ili zbog koje ugovor nije mogao biti ispunjen (bekstvo roba ili životinje, oštećenje stvari od trećeg lica itd). Bitno obeležje više sile je nesavladivost (i kad se događaj može predvideti), a slučaja nepredvidivost.

Ako je neizvršenje obaveze dužnika, koja je bila određena in specie, nastalo zbog više sile dužnik je bio oslobađan svake odgovornosti prema poveriocu. Neizvršenje obaveze zbog nastupanja slučaja proizvodio je slično dejstvo. Propast stvari u jednostrano obaveznim ugovorima imala je za posledicu potpuno gašenje ugovora. U dvostrano obaveznim ugovorima stvar je propadala onom licu koje je bilo njen vlasnik (res perit domino). Kod svih obaveza na dare dužnik je najčešće vlasnik dugovane stvari i slučajnu propast stvar je on snosio (res perit debitori). Za ugovor o kupoprodaji važilo je pravilo da je kupac dužan platiti cenu i ako nije dobio stvar (res perit emptori). Za slučaj se, po pravilu, ne odgovara nego šteta nastala na taj način pada na onog u čijoj je imovini nastala (casum sentit dominus)….

Sadrzaj:

Uvod…………………………………………………….3
Viša sila u Rimskom pravu...…………………………...3
Događaji povodom kojih nastaje viša sila I slučaj……..4
Teorije o višoj sili……………………………………....5
Razgranicenje vise sile I slučaja……………………….6
Viša sila I slučaj u izvorima prava …..…………..8
Uopšte………………………………………………….8
Izuzetci u Opštim uzansama za promet robom………...8
Rešenja Zakona o obligacionim odnosima…………….9
Pojedina komparativna rešenja……………………….11
Dejstvo vise sile I slučaja ………..……………….13
Literatura……………………………………..15