Vidovi danoci - ekonomija -семинарски работи

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,082
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Vidovi danoci - ekonomija -семинарски работи
Seminarski trud po Ekonomija


Tema: Vidovi danoci






















Vidovi danoci

Pod poimot fiskalen sistem na edna zemja se podrazbira sistemot na javnite prihodi i javnite rashodi što se primenuva vo taa zemja. Pritoa, pod javni prihodi se podrazbiraat prihodite koi državata gi pribira od građanite i stopanstvoto i koi sližat za pokrivanje na javnite potrebi, odnosno, potrebite na državata i građanite. Najčesto prifaten princip e deka sekoj građanin treba da učestvuva vo javnite prihodi spored svojata finansiska moć. Ovoj princip e sodržan i vo Ustavot na Republika Makedonija. Onie građani koi imaat poveće, poveće i da davaat za javnite potrebi.
Postojat različni vidovi na javni prihodi, no vo osnova,se delat na:
- prihodi od građanite
- prihodi od firmite(pretprijatija, institucii)
Spored vidot, javnite prihodi, glavno se sostojat od:
- prihodi od državnite i javnite pretprijatija i institucii
- danoci
- pridonesi
- carini
- taksi
- javni zaemi
- podaroci i pomoš
Osven javnite zaemi i podarocite, site drugi vidovi javni prihodi, vsušnost,pretstavuvaat nekoj vid na danok. Od ovie pričini, mnogu često, celiot sistem na javni prihodi se izednačuva so danočniot sistem, što ne e ni tolku pogrešno koga okolu 80% od vkupnite javni prihodi se pribiraat tokmu od danoci.
Danocite se izvori na javen prihod koj proizleguva od obvrskata što ja naložuva državata na građanite i na pretprijatijata, zadolžitelno da izdvojuvaat del od svojot prihod ili imot za zadovoluvanje na javnite, državnite potrebi. Bitna karakteristika na danocite e toa što tie se zadolžitelna davačka koja se voveduva so zakon i što zad taa obvrska stoi avtoritetot na državnata vlast i zakanata da se naplati i so prisila. Druga karakteristika na danocite e toa što tie se davanje bez direkten nadomest na onie koi go plaćaat danokot. Korista e opšta, na primer, obezbeduvanje na odbranata i bezbednosta na zemjata, efikasna državna administracija i sl. Osnovna funkcija na danocite sekako e fiskalnata, odnosno, pribiranje na prihodi za potrebite na državata. Međutoa, mnogu često i odamna danocite se koristat i za postignuvanje na opredeleni ekonomski i socijalni celi. Vo sovremeni uslovi danocite, osobeno, se koristat vo ostvaruvanje na stabilizaciona politika i vo suzbivanjeto na inflacijata, bidejći so zgolemuvanje na danocite se namaluva kupovnata moć na građanite. Danocite, osobeno, se koristat kako instrument za preraspredelba na bruto-nacionalniot proizvod, osobeno, za opredeleno ublažuvanje na socijalnite razliki među naselenieto kako i za zgolemuvanje na sredstvata za investicii i za drugi javni potrebi.
Danocite treba da se razlikuvaat od pridonesite kako drug vid na davačka, kade što se pretpostavuva deka postoi opredelen nadomest za dadeniot pridones i kade obvrskata za plaćanje ne se odnesuva na site tuku samo na onie koi ja prifatile.
Spored načinot na koj e podelen tovarot na danokot pomeđu danočnite obvrznici so različen dohod razlikuvame:
-proporcionalni danoci - procentot od dohodot što se plaća kako danok, ostanuva ist, nepromenet, bez ogled na porastot na dohodot.
-progresivni danoci - procentot od dohodot što se plaća kako danok, raste so porastot na dohodot.
- regresivni danoci - procentot od dohodot što se plaća kako danok, opađa, so rastenjeto na dohodot. Ovie danoci, od aspekt na redistributivnata funkcija na danočnite sistemi, se smetaat za "loši" danoci.
Druga i najčesta podelba na danocite e na:
- neposredni ili direktni (ako plaćanjeto na danokot go doveduva danočniot obvrznik vo direkten kontakt so danočnite vlasti) i
- posredni ili indirektni (kade plaćanjeto ne go involvira danočniot obvrznik vo direkten kontakt so danočnite vlasti).
Direktni danoci se onie danoci kade e poznat direktniot nositel na obvrskata i negovata danočna sila , pa taka i se opredeluva danočnata obvrska, najčesto, so progresivn danočna stapka, odnosno, toa se danocite koi se naplatuvaat od ostvareniot dohod na poedincite i pretprijatijata. Najpoznati direktni danoci se personalen danok na dohod, što go plaćaat poedinci i danokot na profit, što go plaćaat korporaciite, odnosno pretprijatijata organizirani kako akcionerski društva. Poedinecot plaća personalen danok na dohod vrz različni osnovi: plati ili naemnini vrz baza na vložen trud, zakupnini vrz baza na iznajmeni stanovi ili deloven proctor, renti vrz baza na iznajmena zemja, kamati vrz baza na šteden vlog, dividenti vrz baza na kupeni akcii, profit ostvaren od mal sopstven biznis, dodeka, pretprijatijata organizirani kako akcionerski društva(korporacii) plaćaat danok na ostvareniot profit.
Indirektni danoci se onie danoci kade ne e konkretno opredelen nositelot na danočnata obvrska i kade ne se pravi razlika među nositelite na danočnata obvrska spored nivnata danočna sila. Ovoj danok se utvrduva posredno, vrz osnova na pretpostavka, na primer, deka sekoj građanin koj će ostvari nekoj vid potrošuvačka znači, deka ima danočna sila da plati i danok na taa potrošuvačka. Posrednite danoci se naplaćaat vo prometot i potrošuvačkata na različni stoki i uslugi. Najpoznati indirektni danoci se danokot na promet, koj denes e zamenet so danok na dodadena vrednost(DDV) i carinite. Indirektnite danoci se naplatuvaat daleku polesno od direktnite, tokmu zaradi faktot što se vklučeni vo cenata na stokata ili uslugata što ja kupuvame. Zaradi toa možnosta za evazija (izbegnuvanje na plaćanje na danok) kaj indirektnite danoci e daleku pomala. No,indirektnite danoci imaat eden golem nedostatok - tie se socijalno regresivni, što znači deka poveće gi pogoduvaat siromašnite sloevi na naselenieto, odnosno luđeto so ponizok dohod. Ovoj danok e pomalku praveden bidejći site građani plaćaat ednakov iznos, nezavisno od nivnata ekonomska sila, tuku vo zavisnost od toa kolku go kupuvaat nekoj proizvod. Od tie pričini, često na proizvodite koi vleguvaat von užnata potrošuvačka, kako što se osnovnite proizvodi za ishrana, ne se plaća danok ili se plaća so mnogu niski stapki.
Osnovna nasoka vo izgraduvanjeto na segašniot danočen sistem na Republika Makedonija e toj da se osovremeni i prilagodi na ekonomskite sistemi na drugite zemji, posebno na zemjite členki na Evropskata unija, so koi i se ostvaruvaat najintenzivni ekonomski odnosi. Vo noviot danočen sistem na Republika Makedonija, voveden vo početokot na 90-tite godini vovedeni se slednive vidovi danoci:
1. Danoci na dohod
- danok od dobivka
- personalen danok od dohod
2. Danoci na potrošuvačka
- danok na dodadena vrednost
- akcizi
- carini
3. Danoci na imot
- danok na imot
- danok na nasledstvo i podarok
- danok na promet
4. Drugi vidovi na prihodi
- taksi
- pridonesi

Danok na dobivka

Vo soglasnost so promenite vo celiot ekonomski sistem i posebno, vo presmetkovniot sistem, kade dobivkata e prifatena kako osnovna ekonomska kategorija, poranešniot danok na dohod koj vo samoupravniot sistem go plaćaa stopanskite subjekti, vo noviot danočen sistem e zamenet so danok na dobivka. So Zakonot za danokot na dobivka od 1993 godina ovoj danok, pokraj pravnite, go plaćaa i fizičkite lica koi vršat registrirana dejnost. So izmenite doneseni vo početokot na 2001 godina danokot na dobivka go plaćaat samo pogolemite firmi, akcionerskite društva i društvata so ograničena odgovornost poznat vo literaturata kako danok na korporaciite. Znači denes,obvrznici na danokot za dobivka se pravnite lica, domašni i stranski, koi na teritorijata na Republika Makedonija ostvaruvaat dobivka, kako i pretprijatijata od Republika Makedonija koi ostvaruvaat dobivka vo stranstvo, koga tamu ne e odanočena.
Osnova za presmetuvanje na ovoj danok e dobivkata koja pretstavuva razlika pomeđu vkupnite prihodi i vkupnite rashodi na danočniot obvrznik.
Stapkata na danokot na dobivka e proporcionalna i sega e utvrdena na 15%, od osnovata za odanočuvanje,(pred toa beše 30%), što se smeta za mošne niska stapka vo sporedba so drugi zemji.
Vo zakonot se dadeni danočni olesnuvanja i osloboduvanja, so koi se poddržuvaat ili se pottiknuvaat nekoi aktivnosti koi se od opšt interes za državata i koi važat za site, a ne samo za oddelni dejnosti i sektori. Taka na primer, na danočniot obvrznik mu se namaluva danočnata osnova za investiciite vo osnovni sredstva, so cel da se stimulira vložuvanjeto na dobivkata vo investicii(reinvestiranje), namesto za lična potrošuvačka i nabavka na avtomobili i sl. Se priznava i zabrzana amortizacija, ako pritoa se vrši modernizacija, strukturno prisposobuvanje i zaštita na okolinata. Ne se plaća danok i na onoj del od dobivkata koj će se vloži vo nedovolno razvienite podračja, odnosno vo nerzvienite opštini, vo ridsko-planinskite podračja, vo pograničniot pojas i kompaktno zaostanatite podračja, utvrdeni so zakon. Ne se odanočuvaat i sredstvata od dobivkata vloženi za zaštitan a životnata sredina i na prirodata, kako i za međunaroden sport i kultura. So opredeleni olesnuvanja se poddržuvaat i zaedničkite vložuvanja so stranski partner, za prvite tri godini kako i na obvrznicite koi prv at počnuvaat so vršenje na dejnost, vo prvata godina vo koja iskažale dobivka.
Od danok se oslobodeni samo pretprijatijata za profesionalna rehabilitacija i za vrabotuvanje na invalidizirani lica vo zaštitnite rabotilnici.
Nedostatok na ovoj danok e što predizvikuva dvojno odanočuvanje, odnosno, ednaš profitot se odanočuva na nivo na korporacija, a otkako će se raspredeli del od profitot za dividendi na akcionerite, dividendite povtorno se odanočuvaat preku personalniot danok na dohod.




Personalen danok na dohod

Ovoj danok se vovede vo 1993 godina i pretstavuva vsušnost zbiren danok na poranešnite oddelni danoci koi gi plaćaa obvrznicite. Togaš građanite koi se zanimavaa so nekoja stopanska ili profesionalna dejnost plaćaa različni danoci, kako što bea danokot na ličnite dohodi, danokot na prihodot od zemjodelska dejnost i dr. Vo noviot danožen sistem zadržani se ovie danoci, no, sega tie se utvrduvaat kako edinstven, kako zbiren danok na dohod na građanite, ovoj danok e narečen personalen danok na dohodot i za razlika od danokot na dobivkata, go plaćaat samo građanite, odnosno, fizičkite lica rezidenti na Repulika Makedonija za dohodot što go ostvaruvaat vo zemjata i vo stranstvo, kako i licata koi ne se rezidenti na Republika Makedonija, a tuka ostvarile dohod. Spored imenite vo 2001 godina, licata koi vršat stopanska i druga profesionalna dejnost, nema da plaćaat danok na dobivka, nitu samo na svoite plati, kako što beše pred ovie izmeni, tuku će plaćaat danok na vkupniot prihod što će go ostvarat so vršenje na taa dejnost. Taka će se otstrani i postojnata nesinhroniziranost među danokot na dobivka i personalniot danok na dohod, što vnesuvaše nezadovolstvo kaj danočnite obvrznici.
Kako predmet na odanočuvanje so ovoj zakon se utvrdeni neto-prihodite od site izvori, odnosno, vkupniot prihod na građanite vo tekot na edna godina. Personalniot danok na dohod dosega se naplatuvaše so progresivna danočna stapka koja, vo zavisnost od visinata na prihodite se dvižeše od 23 do 35%, od ostvarenite prihodi na obvrznikot. Međutoa, so izmenite na Zakonot ovie stapki značajno se namaleni, pa denes, za dohodot do 360000 denari se plaća danok po stapka od 15%, a za dohod nad 360000 denari, stapkata na danokot na dohod iznesuva 18%.

Danok na dodadena vrednost(DDV)

Zamenata na danokot na promet so danokot na dodadena vrednost e napravena vo april 2000 godina. Vo poranešniot danočen sistem danokot na promet pretstavuvaše eden od najznačajnite prihodi na budžetot, a se naplatuvaše vo finalnata potrošuvačka, pri što bea zafateni rečisi site proizvodi, no so različni stapki, spored karakterot na proizvodite i nivnata potrošuvačka. Danok na promet ne se plaćaše samo na osnovnite prehranbeni proizvodi.
Ovoj danok, od april 2000 godina, e zamenet so Danokot na dodadena vrednost(DDV), poznat kako VAT(Value Added Tadž) koj veće podolgo vreme se primenuva vo zemjite na Evropskata Unija. Imajći ja predvid svrtenosta na Republika Makedonija kon Evropskata unija, logična e opredelbata za zamena na dosegašniot danok na promet, so danokot na dodadena vrednost. Opšto, voveduvanjeto na DDV se smeta kako najvažen proces vo danočnite reformi. Serioznite podgotovki što mu prethodea na negovoto voveduvanje imaa cel da se izbegnat negativnite posledici so koi se sretnaa nekoi zemji vo tranzicija pri voveduvanjeto na ovoj danok, osobeno vlijanieto vrz cenite i inflacijata.
Sekako, opredelbata za prifaćanje na ovoj danok e i poradi brojnite prednosti što gi ima nad poranešniot danok na promet. Taka, za razlika od danokot na promet, koj beše ednofazen i se plaćaše samo vo krajnata potrošuvačka, DDV e povećefazen danok, odnosno, se plaća vo poveće fazi na proizvodstvoto i prometot, vklučuvajći ja i finalnata potrošuvačka. Pri preminot na proizvodot od edna vo druga faza, se plaća samo na dodadenata vrednost vo taa faza.
Kako što kažavme ovoj danok ima golemi prednosti pred ostanatite vidovi danoci, a toa se : seopfatnost, neutralnost i efikasnost. Seopfatnosta se ogleda vo faktot što na plaćanje na ovoj danok podležat praktično site stoki i uslugi. Neutralnosta znači deka danokot na dodadena vrednost gi stava site stopanski subjekti vo ramnopravna položba i zatoa ne pravi narušuvanja vo alokacijata na resursite. Imeno, ako nekoi pretprijatija ili celi granki se vo privilegirana sostojba vo pogled na visinata na danočnata stapka, tie može da pokažuvaat dobri rezultati vo rabotenjeto, ne zaradi nivnata produktivnost, tuku zaradi privilegiite što im gi dala državata preku danočniot sistem . Na ovoj način signalite što doađaat od pazarot se pogrešni-se javuva distorzija, narušuvanje vo pazarniot sistem. Ako pretprijatijata se stavat vo ista položba kako i drugite preku danočniot sistem, tie možebi će prikažat zagubi od rabotenjeto. Pazarnata logika, vo vakva sostojba, nametnuva realokacija na resursite kon točkite na poproduktivna upotreba. Stavajći gi site vo ednakva položba, danokot na dodadena vrednost se pokažuva kako dosta neutralen danok, danok koj vo golema mera gi izbegnuva pazarnite distorzii. Efikasnosta se ogleda vo golemata izdašnost, blagodarenie na samokontrolata što im ja nametnuva na danočnite obvrznici, so što se stesnuva prostorot za evazija.
Danočnite obvrznici na DDV se licata koi trajno ili povremeno samostojno vršat stopanska dejnost, so cel da ostvarat prihod. Međutoa, krajni nositeli na danočnoto optovaruvanje, vsušnost, se krajnite potrošuvačI, građanite, karajnite učesnici vo prometot. Danočnata osnova na DDV e dodadenata vrednost, odnosno vkupniot iznos što treba da se dobie za prometot, a odbien danokot koj proizvoditelot go platil pri vlezot na proizvodot.
Danokot na dodadena vrednost se presmetuva so primena na proporcionalni danočni stapki vrz danočnata osnova za prometot što se odanočuva na stoki i uslugi i uvoz i toa: spored opštata danočna stapka od 19% i spored povlastenata danočna stapka od 5%. Međutoa, na najgolemiot broj na proizvodi i uslugi se plaća DDV po opštata danočna stapka od 19%, a za mal broj na proizvodi se plaća povlastena stapka od 5% kako što se, na primer, proizvodite za čovečka ishrana, električnata energija, greenjeto, lekovite, sapunite, knigite, vesnicite i dr. I drugi proizvoditeli baraa na nivnite proizvodi i uslugi da se plaća povlastena stapka na DDV od 5%. Osobeno bea silni baranjata na zemjodelcite i na gradežništvoto. So izmenuvanje i dopolnuvanje na Zakonot za DDV prifateni se nekoi od tie baranja. Taka, sega so stapka od 5% se plaća danok na DDV i na mineralnite hemiski đubriva, na sredstvata za zaštitan a rastenijata i dr.
Procesot na voveduvanjeto na danokot na DDV vo Republika Makedonija se ocenuva kako uspešen, osobeno imajći go predvid relativno maloto vlijanie vrz cenite i inflacijata.




Akcizi

Akcizite se poseben vid danok na potrošuvačka. So akcizite, nekoi vidovi na proizvodi, kako što se alkoholnite pijaloci, tutunskite proizvodi I naftenite derivati, avtomobilite, pred da se odanočat so najvisokata stapka na DDV. Na utvrdenata cena na tie proizvodi se dodava opredeleniot iznos kako akciza, a potoa na taa cena se presmetuva danokot na DDV.
Eden od serioznite problemi koj nastana pri voveduvanjeto na DDV e visokoto zgolemuvanje na akcizite. Potočno, se postapi taka što DDV se dodade na veće utvrdenite ceni so vgradeni akcizi. Iako se predviduvaše namaluvanjeto na akcizite, dosega do toa ne dojde, a osnovna pričina e potrebata, da se obezbedat što poveće prihodi za Budžetot. Često im se pridava karakter na luksuzni proizvodi(što se razbira ne e sekogaš točno). Prašanjeto za karakterot i visinata na akcizite za nekoi proizvodi e aktuelen i denes, kako što se na primer, akcizite za avtomobilite(vo golem grad avtomobilot e potreba, a ne luksuz).

Carini

Za razlika od drugite vidovi na danoci, na koi osnovna funkcija im e fiskalna, kaj carinite, kako eden vid danok, taa funkcija bi trebalo da bide sporedna, a osnovna da im bide zaštitnata funkcija. So toa što pri uvozot cenata na nekoj proizvod se optovaruva so iznosot na carinata, toj uvozen proizvod, vo sporedba so domašnite proizvodi, će bide so povisoka cena i so namalena konkurentnost, što e i cel na carinata. Međutoa, vo dosegašniot sistem na javni prihodi vo Republika Makedonija, zaštotnata funkcija najčesto, beše žrtvuvana na smetka na fiskalnata funkcija. Se voveduvaat visoki carini i koga ne e potrebna visoka zaštita, so cel da se priberat pogolemi prihodi. Osven ovie funkcii carinite imaat i razvojna funkcija(ako se dobro odmereni go štitat domašnoto proizvodstvo samo opredelen period dodeka toa ne zajakne i ne obezbedi podinamičen sopstven razvoj).
Predmet na carinenje, odnosno, odanočuvanje, e uvozot na stoki, retko izvozot, a osnova na carinata e vrednosta na uvezenata stoka. Kako obvrznici se javuvaat site građani i firmi, odnosno site fizički i pravni lica koi uvezuvaat stoki od stranstvo. Pritoa, predvideni se olesnuvanja ili osloboduvanja za opredeleni stoki, na primer, za ličniot bagaž na patnicite, ili za stokata do opredelen paričen iznos, za opredeleni slučai ili za nekoi građani, na primer, za diplomatskite i konzularnite službenici, za vrabotenite vo stranstvo, za invalidski pomagala i sl.
Stapkite, odnosno, carinskite tarifi, kako mnogu važen element na carinskiot sistem , vo segašniot carinski sistem se poniski za proizvodite koi ne se proizveduvaat vo Republika Makedonija, a za drugite proizvodi tie se povisoki, vrz osnova na potrebata za zaštita na tie proizvodi.

Danoci na imot

I vo noviot kako i vo samoupravniot danočen sistem na Republika Makedonija se plaćaat istite vidovi danoci na imot:
- danok na imot
- danok na nasledstvo i podarok
- danok na promet na nedvižnosti i prava
Predmet na odanočuvanje kaj danokot na imot e sopstvenosta na nedvižen imot kako što e nezemjodelskoto zemjište, stanbenite zgradi ili stanovi, delovnite prostorii, administrativnite zgradi, zgradite ili stanovite za odmor i rekreacija i drugi gradežni objekti. Danok na imot se plaća i na podvižen imot kako što se patničkite motorni vozila nad opredelena zapremnina na motorot, avtobusite, tovarnite motorni vozila, traktorite, kombajnite, plovnite objekti i avioni.
I za ovoj danok se predvideni osloboduvanja, kako što se zgradite i zemjišteto vo sopstvenost na državata, na crkvata i verskite zaednici i dr, a se predvideni i olesnuvanja. Danočen obvrznik e sekoj građanin koj ima imot koj e vo upotreba, a osnovata na koj se plaća danokot e pazarnata vrednost na nedvižniot i podvižniot imot. Danokot na imot se naplatuva so proporcionalna stapka od 0,10% za nedvižniot I 0,05% za podvižniot imot.
Danokot na imot po osnova na nasleduvanje kako i po osnova na promet na imot se plaća so proporcionalni stapki. Kaj danokot na nasledstvo naslednicite od vtor red plaćaat 3% danok od pazarnata vrednost na nasledeniot imot, a od tret red 5%. Naslednicite od prv red se oslobodeni od plaćanje danok. Danočnata stapka kaj danokot na promet na imot i imotni prava, e isto taka, proporcionalna i iznesuva 3% id vrednosta na imotot što e predmet na kupoprodažba.

Taksi

Taksite pretstavuvaat nadomest koj go naplatuvaat državnite organi za uslugite koi im gi davaat na pravnite i fizičkitelica. Znači, za razlika od danocite, kaj taksite nema direkten nadomest, odnosno, građanite za platenata taksa dobivaat konkretna usluga, pri što visinata na taksata se opredeluva od karakterot na uslugata koja se bara. Taka na primer, za dobivanje na uverenija i drugi dokumenti od državnite organi, se naplatuvaat administrativni taksi, kako na baranjeto, taka i na dokumentot što se dobiva. Za koristenje na uslugite na sudskite organi, isto taka, se naplaćaat različni sudski taksi, koi poradi karakterot na uslugite, najčesto se povisoki od administrativnite taksi. Građanite i firmite plaćaat i komunalni taksi, na primer, za koristenje na nekoi komunalni uslugi ili pogodnosti, kako što se istaknuvanje reklami i oglasi na javno mesto, za istaknuvanje na firmi, za parkiranje, turistički taksi i sl. Komunalnite taksi, po pravilo, se prihodot na lokalnite organi, dodeka administrativnite i sudskite, se prihodot na državnite i sudskite organi.
Obvrznici se site korisnici, pravni i fizički lica, a taksite se naplatuvaat so takseni marki ili slični potvrdi što vlijae ovoj vid javen prihod lesno i brzo da se naplatuva. i kaj ovoj vid javni prihodi postojat osloboduvanja i olesnuvanja.




Pridonesi

Pridonesite se takov vid na davačka zad koi, za razlika od danocite, ne postoi prisilata na državnata vlast. Tie ne se zadolžitelna, tuku dobrovolna davačka na opredelen del od građanite, koi plaćajći go toj pridones imaat direktna ili indirektna korist od potrebata za čie zadovoluvanje se plaća toj pridones. Pridonesite se uplatuvaat kako prihod na fondovite od kade i se finansiraat ovie potrebi.
Vo segašniot danočen sistem pridonesite se plaćaat samo za pokrivanje na socijalnite potrebi, odnosno za zdravstvenoto, penziskoto i invalidskoto osiguruvanje, kako i za slučai na nevrabotenost, kade što ima i opravduvanje so ogled na karakterot na ovie potrebi. Međutoa, vo tek se promenite i vo organizacijata i rabotata na dejnostite preku koi se zadovoluvaat ovie potrebi. Taka, ne napuštajći go celosno principot na solidarnost, se vospostavuva podirektna povrzanost među pridonesot i koristenjeto na nekoja potreba. Na primer penziskoto osiguruvanje se predviduva da se zasnova na tri stolba, pa pokrajzadolžitelnoto osiguruvanje se predviduva da postoi i dobrovolno i privatno osiguruvanje. Za sekoj od ovie fondovi se uplatuva poseben pridones i sekoj od niv raboti vrz različni principi, pri što nekoj će rabotat vrz pazarni principi i sl.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:16 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Vidovi svetski religii Dzemala 0 3,341 28-01-2011 10:54 PM
zadnja poruka: Dzemala
  na nevrabotenosta i na inflacijata - EKONOMIJA derrick 0 6,403 21-09-2009 02:25 PM
zadnja poruka: derrick
  семинарски работи тука derrick 0 7,274 21-09-2009 02:08 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: