Viša sila i slučaj - rimsko pravo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



RIMSKO PRAVO

Pojam više sile nastao je u rimskom pravu. Označavan je rečima vis maior ili casus maiores. Vis maior je neizvesna okolnost koja se nije mogla predvideti, a kada se mogla predvideti nije se mogla sprečiti (Casus est maior cuius humana infirmitas resistere non potest - Gaius, D. 44, 7, 1, 4 - Događaj kome se ljudska snaga ne može odupreti, smatra se višom silom). Kao vis maior smatrani su, tako: potres, poplava, oluja, napad razbojnika, upad neprijatelja, brodolom, požar, grom, epidemija i slične prirodne katastrofe.
Viša sila se razlikovala od slučaja (casus ili casus fortuitus). Slučaj je buduća i neizvesna okolnost nastala bez volje dužnika koja je prouzrokovala štetu ili zbog koje ugovor nije mogao biti ispunjen (bekstvo roba ili životinje, oštećenje stvari od trećeg lica itd). Bitno obeležje više sile je nesavladivost (i kad se događaj može predvideti), a slučaja nepredvidivost.

Ako je neizvršenje obaveze dužnika, koja je bila određena in specie (naročito), nastalo zbog više sile dužnik je bio oslobađan svake odgovornosti prema poveriocu. Neizvršenje obaveze zbog nastupanja slučaja proizvodio je slično dejstvo. Propast stvari u jednostrano obaveznim ugovorima imala je za posledicu potpuno gašenje ugovora. U dvostrano obaveznim ugovorima stvar je propadala onom licu koje je bilo njen vlasnik (res perit domino). Kod svih obaveza na dare dužnik je najčešće vlasnik dugovane stvari i slučajnu propast stvar je on snosio (res perit debitori). Za ugovor o kupoprodaji važilo je pravilo da je kupac dužan platiti cenu i ako nije dobio stvar (res perit emptori). Za slučaj se, po pravilu, ne odgovara nego šteta nastala na taj način pada na onog u čijoj je imovini nastala (casum sentit dominus).


DOGAĐAJI KOJI STVARAJU VIŠU SILU I SLUČAJ

Viša sila i slučaj nastaju dejstvom činjenica koje proizvode građanskopravno dejstvo. Činjenice se mogu razvrstavati po različitim merilima. Najznačajnija je podela činjenica na prirodne događaje i radnje.
Prirodni događaji nastaju delovanjem prirodnih zakona ili na drugi način. Oni nastaju bez volje čoveka ili ne samo voljom čoveka. Tako, čovek može uticati na začeće ljudskog ili životinjskog embriona, dok se rast i rođenje, uglavnom, dešava u skladu sa prirodnim zakonima. Pravne posledice prirodnih događaja mogu biti: rođenje čoveka, protek vremena (na primer, sticanje punoletstva, prirodna smrt), udar groma, poplava, zemljotres, uragan itd. Neki događaji nisu prirodni ako je postojala obaveza i mogućnost čoveka da spreči njihovo nastupanje: udar groma - postavljanjem gromobrana; poplava - podizanjem nasipa; padanje grada - lansiranjem protivgradnih raketa itd...

SADRŽAJ:

I Uvod ............................................................... 3
II Rimsko pravo .............................................. 3
III Događaji koji stvaraju višu silu i slučaj ... 3
IV Shvatanja o višoj sili .................................. 4
V Pojam više sile i slučaja ............................... 5
VI Viša sila i slučaj u izvorima prava ........... 6
VII Dejstvo više sile i slučaja .......................... 8
VIII Zaključak ................................................. 10
IX Literatura ................................................... 11